Mnogi su se javljali,izjavljivali saučesce,žalili što nisu mogli da prisustvuju,bili sa nama u mislima,tražili da nose bedževe...Za sve njih ćemo postaviti fotografije koje će,možda samo delimično pružiti uvid u atmosferu koja je vladala tog 27-septembra u podne.Mnoge ljude nismo obavestili iz razumljivih razloga,nismo znali gde se nalazimo.Hvala svima koji ste bili u zaista velikom broju i ispratili sa nama našu dušu,to nam mnogo znači.Voljena je i ako lekari nisu pokazali humanost u toku njene bolesti(čast izuzecima,retkim),barem nismo izgubili veru u ljubav,saosećajnost,zajedništvo.Duboko verujem da je ona bila prisutna i čudila se tolikom svetu i divila cveću koje toliko voli(obožavala je Botaničku baštu),sigurno je mazila svoje omiljene igračke i mahala nožicama u ritmu njene muzike.Sigurno vam svima šalje veliki poljubac!Napisaću vam kako smo se od nje oprostili javno,intimno je to daleko lepše i toplije,kao da je moguće oprostiti se od nekog koga toliko voliš.Ja pričam sa njom stalno,držim desnu ruku spuštenu da može da me uhvati i još joj kupujem gluposti i nameštam fotografiju da gleda crtani film,valjda to svi rade koji ne veruju u konačni odlazak.
Evo šta je tata, gušeći se pokusao da kaže svome čedu:
Hteo sam Staki,mnogo toga da kažem o tebi,o tvojim interesovanjima,o višestrukim talentima,o našim ritualima,o temama koje smo načinjali.O tvojoj dobroti i skromnosti,o fantastičnoj memoriji,ali ne nalazim odgovarajuće reči.
I šta god da kažem, nedovoljno je.Ne nalazim dovoljno vremena ni da se saberem.
Znam,ljubavi,da ni ti nisi imala mnogo vremena,a dala si nam toliko toga.Nije važno koliko dugo se živi,već je važno šta se za sobom ostavlja.
Kada se budemo malo navikli na tugu, pokušaćemo da prepričamo šta smo sve zajedno uradili i šta si nam ostavila u amanet.
I,na kraju,Staki,oprosti svom šašavom tati što ti je često nedostajao,jer to nije ništa u poređenju sa tim koliko ti meni sada nedostajes!
Ne boj se i idi za tom svetlošću koju vidiš, ljubi te tata.
Mama je rekla,uglavnom Stakici na uvce,kažu da drugi nisu mogli da čuju dobro,pa
njoj je i upućeno:
Drago mi je što je danas sunčano,sunčani dani su bili i kad se rodila i kad smo je krstili,ona obožava Sunce.Staša je neobično dete i nemoguće je opisati je.Radoznala,lepršava,mudra,lepa,rođena da bude naučnik,filozof,slikar.Ona je svetli duh koji je obasjao naše živote i učinio ga magičnim,naselio ga dinosaurima,nasmejanim bubama,leptirima,srcolikim licima i raznim "ćunćomuzijama".
Tvoj život je tako bogat i moj je od kad smo se srele. Radosna sam što si izabrala da ti ja budem majka,to je bilo lepo i lako dok si bila zdrava i najteže posle.
Od tebe sam učila o ljubavi i hrabrosti,saznala za tajne i čudne svetove i da vreme ne postoji.Hvala Bogu da sam mogla svaki trenutak da provedem sa tobom,nisam odlazila ni na posao ni na put bez tebe,naše vreme je bilo potpuno ispunjeno.
Od svih si drugačija i čekala sam čudo ozdravljenja,ali Ti si čudo sama po sebi i tvoja duša je beskrajna i prelepa.Tvoja omiljena igra je spašavanje sveta,nastavi da se igraš,mila,i spasi ga kad on nije mogao tebe.
Obožavaš muziku,igru,crtanje,tvoj svaki crtež slavi prirodu,duh i život,sve je prepuno boja,da si mogla i ti bi napisala Viva la vida!
Beskrajno mi je žao što si patila i hvala Srđani koja ti je uvek pomagala i volela te svim srcem kad je bilo najteže,i baki koja je uvek bila tu za tebe.
Osecam da si hrabra i sad i da me tešiš,kao što si Makici rekla"to je samo kiša".Nema opraštanja,jer ti si tu.Bolno mi nedostaješ,tvoj očaravajući osmeh,tvoji duhoviti komentari,nove igračke.Ti si moj najbolji prijatelj.Nedostaje mi da te zagrlim,poljubim ti kosicu i čujem te kako kazes da su ti sve srca u očima kad me vidiš.Pokušaću da ti otpevam pesmu....Šušti,šušti bambusov list....
Sa ovom uspavankom sam je umirivala,ali nikada nije volele ni želela da spava,ni da miruje.Volela je da ide na vesela mesta,da ostaje budna do kasno,da joj nešto "ne promakne"Zato neću da kažem spavaj,dosta si spavala,sada si konacno slobodna da radiš šta želiš,koliko želiš,da roniš,da skačeš,da letiš(posuli smo tata i ja malo vilinskog praha da joj pomognemo da leti)
Znam da bi sada rekla"što places kada je meni dobro".
Uzivaj u čemu god želiš tamo gde si,zaslužila si najbolje!
Selebi
fenikse naš
bakina Milice
Stakice naša
Voloimo Te najviše na planeti
u Galaksiji
u kosmosu! A sad ide njena omiljena pesma od Edit Pjaf,koju ona zove Baba-dei
A njena vaspitačica Jela,koju je Staša iz milošte zvala ubica,jer za sve što napravi su joj govorili"ubiće te Jela",je rekla ovo:
Draga moja pametna devojčice,
u četvrtak sam zanemela.Koliko god da sam znala da je bolest teška,nadala sam se i čvrsto verovala da si ti jača,
Zanemela sam.Ostala sam bez reči kao mnogo puta do sada kada si mi postavljala pitanja ili kada si odgovarala na moja.
Kada si došla u vrtić, prvo što si me pitala bilo je"Objasni mi šta ja radim ovde-Odgovori na ova pitanja su uvek isti(igra,druzenje,ucenje).Onda opet tvoje pitanje"Zašto moram da budem ovde kad ne želim?Zašto nisam sa mamom,kad sam sa njom celi moj život. Ona je moja najbolja drugarica,a ovo što vi radite,ja ovo sve znam."
Mislim da na ovo pitanje nisi dobila odgovor,bar ne od mene.
A onda si me postidela konstatacijom" srećna sam što si me na naučila da idem u krug!"
Morala sam srećo,to je deo programa.
Imala sam i ja pitanje"Šta je okruglo_"Imala si odgovor"To je ono Što nije četvrtasto,a četvrtasto je ono što ima ćoškove,to ti je nešto kao tanjir i na njemu jabuka.Ma,sve zavisi kako gledaš na stvari."
Išla sam od sobe do sobe i hvalila se kolegama kako u grupi imam pametno dete-pravog filozofa.Tako sam te i zvala.Sa ponosom.
Svi se sećamo nežnih reči upućenih Nikoli, tvom dečku iz grupe"Slatkisu moj"."ljubavi moja".A sada verovatno čekaš da ti kažem kako su drugari.Nikola je često u virtuelnom svetu-devojku nema.Luka sada voli Oliveru,a Željana i Natalija su najbolje drugarice i ponekad se posvađaju.Stefan i Nemanja su i dalje nemogući.Gala nam se vratila.Porasla je i nekako se uozbiljila.Mina svaki zadatak shvata i radi veoma savesno.Marija želi da u svemu bude prva...
A kad pitaju za tebe ja uvek kažem da si dobro.Želim da se sećaju svoje drugarice Staše onakve kakava si i bila-pametna,okretna,visprena,brza u razmisljanju i govoru,
Idi sa andjelima.
Ljubi te Jela
Počivaj u miru.
A ja bih želela da svi vi prikupite svoja lepa sećanja na našu Stašu i da nam ih napišete,kako god želite.Primala je mnogo ljubavi,sa ljubavlju je dostojanstveno ispraćena i
želim da sva ta ljubav ostane,po tome se se vidi kako je neko ziveo.Ko nije stigao da je upozna,a pratio je blog,takođe,može ako želi da napiše kako je sve uticalo na njega,sve nam znači
Neka se jave svi koji žele bedževe
mama
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Dostojevski je rekao: "Lepota će spasiti svet". Tom prilikom nije mislio na spoljašnju, telesnu lepotu, već na lepotu i čistotu duše. Takvu lepotu obojenu iskrenošću i čistotom imala je Staša i nastavila je baš tamo, negde iza duge, da boji istim tim bojama i da joj se dive. U mojoj glavi, u mome srcu Staša je postala sinonim za hrabrost, istrajnost i borbu. Staša je cvetić, dostojanstveni cvetić, hrabri cvetić, najjači cvetić... i ako je mnogo puta imala razloga da bude baš ranjena srna. Ne, ona na takvu ulogu nije pristala.
ОдговориИзбришиStaki je sada iza duge leprsava i mila, najmilija... i ljubomorno čuva tajnu anđela...
Dragi Mihici,
ОдговориИзбришиMoja dvoipogodisnja Kjara je juce prvi put jahala ponija, pravog ponija. Prvi put je bila malo uplasena, a onda smo uplatili i za drugi krug. Bila je srecna i vikala "djika djika mi idemo na dajeke pute". Dan pre toga na Mokroj Gori kupili smo joj drveni cvet, jos ga vitla po kuci. Kjara je pametno dete, ali nikad je nista nisam ucila, sem da broji do pet, i ne prica dovoljno ko sva ostala deca (valjda zato sto po ceo dan gleda crtace, a ja smatram da ce ona i sama nesto usput ukaciti). Svaki trenutak koji sam ovog vikenda provela na Zlatiboru sa mojim najmilijima, mojom Kjarom i njenim ocem, uzivala sam. Ako sam ista od vas naucila to je da cenim svaki trenutak koji provedem s Kjarom, a onda da svaki trenutak ispricam njenom ocu koji mnogo radi i po ceo dan, jer zeli da nam sledece godine obezbedi krov nad glavom. Ako ista drugo na ovom blogu sam shvatila kako se covek bori za ono najmilije na svetu i da ceni svaki trenutak proveden s detetom, jer ono je danas tu a sutra odraste i ode, i onda ga vidis jednom godisnje (kao mnogi roditelji cija deca su otisla u inostranstvo). Licno se nadam da ce vas ovo iskustvo naterati da jednog dana zajedno napravimo neko udruzenje koje ce napokon stati na put bahatim budalama u belom, a na koje sam i ja naisla kad sam s Kjarom bila samo 5 dana u bolnici.
Draga Stasa,
Toliko bih ti toga rekla, ali jednostavno svaka rec upucena tebi nije dovoljna.
Pocivaj u miru
Nisam upoznala Stašu, ali mamu jesam. Dete takve majke sigurno je posebno... tada smo svi verovali da su sreća i zdravlje nešto što se podrazumeva :( Svi smo učestovali u toj velikoj borbi, srcem i svom snagom navijali za malu Stašu. Hoću da dodam da je Staša pokrenula veliku lavinu, toliko veliku da ne možete da zamislite. Pomirili su se oni koji nisu pričali godinama. U onima koji su mislili da im se srce zaleđeno, buknuo je plamen ljubavi. Ljudi su se udružili da bi se Staši pomoglo. Stara su se prijateljstva obnovila, stare svađe zaboravile. I svi mi, koji smo po jedna varnica te velike vatre, nastavićemo da varničimo i prenosimo Stašinu poruku dalje, dok kraja planete i kroz kosmos, sve dok se ne cuje do najudaljenijeg mesta Univerzuma. To je poruka univerzalne ljubavi. Hvala ti, Stašo, što si nam to omogućila.
ОдговориИзбришиPoznajem Staki tako sto poznajem njenu mamu, tacnije sedele smo u istoj ucionici, slusale ista predavanja, smejale se istim "provalama", bilo je tako bezbrizno a nismo bili svesni toga. Drugi nacin na koji sam upoznala Staki su njeni crtezi koji zaista govore vise od reci, moj omiljeni je kad sutira doktora u stomak, fenomenalna je. Za mene nije kraj, i dalje cu da pratim, citam, slusam i upoznajem Staki jer su mama i tata nasli sjajan nacin da nam je i dalje predstavljaju.
ОдговориИзбришиMila moja devojcice, puno puno poljubaca i cvetica i srculenca imas od jedne
teta Ane
Kao Cecina i Ristina kuma na vencanju “videla” sam Stasu prvi put jos u maminom stomaku, mada je tada bila jos manja od makovog zrna…Posto ne zivim vise u Srbiji, I dolazim u Beograd otprilike jednom ili dvaput godisnje, sledeci put sam je videla kad je imala vec 6 meseci, i vec je i sedela i tapsala rucicama i veselila se, pomislila sam kako je zivot potpuno cudo. Koliko stvari se desi u jednoj tako maloj dusi i za tako kratko vreme, kako vec puno lici i na tatu i na mamu…Secam se kad je Stasa bila jos mala, sa nepune dve godine, mazila je cvece u saksijama u stanu jer su je tako roditelji naucili – da postuje i voli sve sto zivi, i da pazi da ga ne povredi. Secam se i kad smo razgovarale o dinosaurusima – mislim da je imala oko 3 godine – i da me je zadivila kad mi je “objasnila” da su ove zivotinje, u stvari, vegetarijanci. Rec, ili koncept, koji mnogi ni u poznim godinama ne znaju bas sta znaci… Svaka moja poseta Stasi je bila uvek jedna lepa i leprsava proslava – ne samo na rodjendanima, nego prilikom svake posete smo se igrale, pricale, salile, i moram da priznam, bilo je jako tesko nadmudriti ili nasamariti jer je bila jako visprena i trenutno je razumevala svaku zackoljicu i salu. Poslednji put kad sam je videla, pre malo vise od godinu dana, secam se da se nervirala sto Masa place i pozalila mi se, nadajuci da ce kod nekog odraslog naici na razumevanje: “E sto su dosadna ova deca!” Staso, ljubavi, ti si uvek bila na nekoliko koraka ispred “dece,” nekoliko godina starija i zrelija nego sto bi se to od tebe ocekivalo. Zrelim razgovorima i rasudjivanjima si me uvek prijatno iznenadila; ali sa druge strane svemu novom, kreativnom, i neobicnom si se radovala kao pravo dete…Voli te kuma Natasa. PS Sacuvajte mi bedz.
ОдговориИзбришиАутор је уклонио коментар.
ОдговориИзбришиDraga Miroslava i ostali,nema nikakvog razloga da se ne udubite u svoju decu,ni zbog posla ni zbog krova nad glavom.Mi smo bili beskrajno srecni u nasoj najlepsoj garsonjerici koju smo specijalno za Stasu pravili sa platformom sa morskim motivima i lijanom za penjanje.Stalno smo kukali za vecim prostorom i zasebnim sobama.Sada ne pripadam nigde i nigde i ne zelim da odem.Stari stan je prepun Stase,stoje njene papucice u hodniku,nalepljene slicice,crtice na dovratku gde smo se merili,otisak sakica...Tamo odem sama i placem,pricam sa njenom slikom,ne dam da ga izdajemo.Novi stan koji smo iznajmili da bi bili blize baki i Masi,je hladan i prazan,u njemu se Stasa gusila jedanaest dana,ostala mi je spatula kojom joj je doktorka kobajagi pogledala grlo i jedan prelep friz kojim je Staki ukrasila svoju buducu sobu crtajuci levom rukom,a desnom gurajuci kolica u kojima je bila.Sada smo kod mojih roditelja gde je Staki volela da bude i gde je najvise bolovala,gde su joj crtezi,slike,stvari,igracke i baka u suzama.Nema mesta gde bi se sklonila ili sakrila.Masi treba neko stalno mesto,treba joj sredjen zivot,njoj jos nismo nista ni rekli,sve je kao isto,a nista nije.Sto bi rekao Kavafi od ovog grada ne mogu pobeci,a htela sam poci i u drugu zemlju,da li to ima smisla.Ponekad mislim da necu nikad naci mir i da se necu skrasiti.Ne kupujte stanove,idite gde vam je lepo,sa onima koje volite. Stasina mama
ОдговориИзбришиDraga Lana,
ОдговориИзбришиJa sam mama koja je cim je cula da je u drugom stanju dala otkaz na poslu koji je radila punih 11 godina. Jako sam puno putovala, a posle tih putovanaj bila sve umornija i umornija, a planirana trudnoca je dosla u pravom trenutku, bas kao odmor. Kad sam se porodila prvo sto sam rekla bice frizerka, ustvari nije mi bilo bitno sta ce sutra biti vec da se u onome sto voli ostvari, bilo da je to frizer, kozmeticar, komicar ili naucnik. Pustamo je da radi ono sto voli, ako joj se gledaju crtaci gledace crtace, ako hoce napolje vodicu je napolje, ako hoce da se ljulja dva sata na ljuljasci dva sata je ljuljam (stvarno je u stanju da se ljulja po dva sata). Moj divni muz i ja smo se jednostavno od pocetka dogovorili da nista necemo forsirati, mozda je to pogresno mozda bi trebalo vise da obratim paznju na nju posebno zato sto pomalo zaostaje u govoru u odnosu na decu njenog uzrasta. Cesto vidim prekorne poglede zene iz parka kad cuju da ja vec 3 godine ne radim i da i ne planiram da bilo gde radim, iako Kjara ide u vrtic (a od sutra krece u drzavni). Kjara se rodila u ovom stanu gde zivimo. Imamo divnu gazdaricu, lepo nam je ovde, blizu zgrade imamo ogroman park, pa tu cemo gledati da kupimo neki stan (naravno na kredit, ko jos ima kes). Volela bih da Kjara jednostavno ima svoju sobu da je ukrasim (iako nesto nisam kreativna) na najlepsi moguci nacin. Iskreno, jednostavno bismo voleli da imamo neki nas kutak koji cemo urediti po nasoj zelji. Ali opet kad cujem vasa slomljena srca (a zaista ih cujem) shvatim da je sve to besmisleno. Najbitniji su ti dragoceni trenuci koje provedemo sa nasim najmilijima. Sve ostalo je prolazno. Nama je Beograd drugi grad, mi smo iz provincije, a moj muz je jos i izbeglica. Od njega sam i naucila da nikad ne patim za stvarima koje izgubim, jer on je u ratu izgubio ne samo stvari, vec i najmilije. Ipak, kad procitate ovakav blog pun boli, podsetite se zasto su stanovi, kuce, automobili, putovanja najmanje bitni u zivotu.
Kjarina mama
Draga Lana,
ОдговориИзбришиMislim da u prethodnom blogu nisam bila potpuno iskrena. Ustvari ja jos od malena znam koliko je tesko imati bolesno dete. Naime, moj rodjeni mladji brat ima teski oblik cerebralne paralize, koga sam ja od moje 7. do 15. godine presvalcila, hranila i davala mu lekove. Tad je otisao u Dom za decu sa posebnim potrebama i dan danas tamo zivi. Zato mozda i ne reagujem burno sto nas Kjara malo vise zeza sa svojim govorom, jer mislim da to nije strasno, posebno zato sto su njeni roditelji vise matematicari, nego reciti ljudi (iako sam ja 11 godina radila kao novinar). Moj suprug je kao sto sam vec pisala sve jade rata doziveo. Valjda nam je sada lakse da na Kjaru gledamo kao na obicno dete, nego na neko dete koje nama treba nesto da dokaze. Licno se plasim da rodim jos jedno dete, nekako srecna sam zbog Kjare a plasim se da drugom detetu sutra nesto ne zafali (kao sto se desilo mom bratu). Jednostavno se plasim zemlje u kojoj ni trunke humanosti ne mozes da nadjes tamo gde bi ljudi trebali da budu humani. Znam da mnogi na ovo skoce i kazu pa nemoj tako da razmisljas. Ja sam na porodjaju imala srecu da ovo ispricam jednom mladom doktoru kojem nije bilo tesko da i posle radnog vremena ostane i porodi me, posebno zato sto je video da bi mi to znacilo. Pored mene je bio i moj suprug. Valjda kad prodjes rat, ni porodjaj tvoje zene ti toliko tesko ne pada.
Kjarina mama
kada upoznaš ljude koji umeju da vole svoje dete,
ОдговориИзбришиosetiš se i sam posut vilinskim prahom.
kada upoznaš ljude koje nikada nisi video
i kada tim ljudima poželiš
svim srcem
da ih ljubav okupa i okrepi i da im snage za dalje,
shvatiš da su daljine i vreme i život čitav i planovi i sveostaloštosemožezamisliti, samo jedna tačka u kontinuumu, u vrtlogu, u moru vilinskih odsjaja.
kada te neki ljudi dodirnu u svom bolu i kada poželiš da imaš pravo na samo jednu želju, ili,
kada poželiš da im pošalješ nešto svoje,
neku misao, želju, osmeh, stisak ruke, zagrljaj,
nešto,
što će im podariti mir,
onda shvatiš, ponovo,
koliko si vremena izgubio
i
u ništa rasuo.
onda shvatiš da smo svi prolaznici
i
da imamo sreće,
ukoliko uspemo da se očešemo jedni o druge.
shvatiš da
je lepota
ono za čim čezneš svakodnevno
i
da ćeš radi te lepote
biti spreman na svašta.
i
shvatiš,
u moru beznačajnosti,
da tragove koje ostavljamo jedni na drugima
vreme ne briše.
čuvajte se,
ljudi
i
pamtite svoju ljubav.
ne leči zaborav - ljubav leči.
sneža