San

Sinoc sam je sanjala da opet govori.Bila sam srecna sto prica,rekla sam mami,pa,ona lepo opet govori,ponovi to.Izgledala je bolje,samo je jos imala neke ranice po levoj nozi ispod kolena,rekla sam joj to cu ti namazati,sve prolazi.Bila sam mirnija sto joj je bolje,sto se oporavlja,sto prica!
Cesto gledam u nebo i zamisljam da su oblaci crtezi koje mi crta,pa joj ja kazem kako je lepo,bas si napredovala,tesi me lepotama neba.
"Oblak ne zna zbog cega se krece upravo tim smerom i tom brzinom.
On oseca impuls...
Onamo sad moram.
Ali nebo zna zbog cega i kuda
svi oblaci idu,
i ti ces to znati
kad se uzdignes dovoljno visoko
da vidis iznad
horizonata."
R.B.

Pakovanje

Da, treba da se pakujemo i to mi je kriticni deo.Cela godina pod stresom,zelim mir.Pre neku noc smo Rista i ja plakali u tri ujutro,Maki se probudila i pocela da vice ne,necu!Odem u crkvu,malo se smirim,radim neke vezbe sto mi je dao jedan drug,a suze liju.Isli smo na groblje da vidimo rozarijum,tako je mali.Kao nasa garsonjera.Izdajemo je i kao da izdajem sebe,da pustam da mi neko udje u srce.Tamo je bila nasa sreca,tamo je bila srecna Stasa,jos stoje crtice od njenog merenja na dovratku,slicice po vratima,prozoru....Ona je sada srecna negde drugde,ponekad zelim da je uznemiravam,svesno,sebicno,nedostaje mi.Tako bi zelela da ispustim sav taj bol i da ostane samo ono lepo,a toga je bilo mnogo!Ceo jedan zivot lepote,ljubavi i topline,kad bi moglo da se vrati.Nekad sam tako usamljena i tuzna.A onda sinoc,samo sam ja budna,ali Rista me drzi za ruku,a Maki mi cuva ledja,nisam sama,nikako.Stasa se igra i ponekad nas gleda.

Pocetak

Danima sam kao cardak,kazu i da nisam tu,a ja hocu da sam tu.Bojala sam se da poceti zivot bez Stase znaci zaboraviti je na neki nacin ili uskratiti joj nesto sto joj pripada.Znam d je nikada necu zaboraviti i da je ona sa nama gde- god da krenemo.Vec sam bila na rubu ocaja sa novcem,agencijama,rupama od stanova,neizvesne buducnosti,...Cekali smo i dozvolu za spomenik koji zelimo,a ja sam cekala specijalno kamenje koje hocu da joj stavim.Nikako nisam mogla da ga nabavim ni iz inostranstva,rekli su mozda krajem decembra,ako uspeju.Jutros dobijam dve poruke jedna od druga pise:Dan je lep!,druga od jedne dobre zene koja me je razumela,pise:Idi u podzemni po kamenje,kod te i te.Zakazali smo vidjanje dva stana,kasnili smo,ja sam utrcala u prodavnicu gde nije bilo te zene,videla sam dva kamena sama u jednoj kutiji pipnula sam ih i rekla jednom mladicu koji je menja,oni su moji,ne prodaj ih dolazim po njih.Otisli smo u stan,dogovorili se odmah,otisla sam i uzela zeljeno kamenje,jedno mi je Stasa trazila i stavicu joj,drugi je za mene.Polozili smo popodne kaparu i nadamo se da ce nam biti srecno u novom stanu,da cemo uspeti da zivimo slozno,a ona ie svuda sa nama,ljubav ne zna za dimenziju.Smesi mi se odgore i namiguje,mozda je vreme da se otisnemo bez straha.Pozelite nam srecu,ljubim vas sve

22.novembar 2010.

Veceras su dva meseca kako se nasa draga Staki upokojila.Otisla sam u crkvu da upalim svecu i napravila sam srce oko svece,tako zene iz crkve znaju da je ne gase do kraja.Isplakala sam se i jedna od zena iz crkve mi je prisla i rekla Mico,pa jel dva meseca,klimnula sam glavom.Nekome vec,nekome tek,meni vecnost jedna bez nje,eoni bez njenih gegova i smeha.Jutros me je Masa pitala kako sam,onda me je pitala a kako ti je Staki?Kazem dobro,to i mislim,a ona kaze u bolnici je.Za nju je vreme relativan pojam,sto nisam opet dete da i ja tako mislim.Stavim neke njene slike pred sebe,pa kao da mi je tu,a onda se setim njene price o malom carobnjaku koji je bio jako mocan,ali nedovoljno da bi sebe napravio velikim.Za mog Kiki Bua,sa najvecom mogucom ljudskom ljubavlju

Sveti arhangel Mihajlo

Danas smo bili u crkvi i Masa je bila jako srecna sto je videla drugare sa kojima se igra zmurke u porti.Prosli vikend se nisu videli,jer smo bili sa prijateljima na Tari.Priroda je carobna,vazduh divan,a jezero bistro,Masa je imala i svoju drugaricu Teju,sta ces lepse.Ja sam preplakala put i ne samo to,prvo putovanje bez Stase je tako bolno.Setala sam do iscrpljenja i to mi je prijalo,a kad sam se rasplakala i cucnula -u zemlji sam videla kamencic u obliku srca,ponela sam ga.Gde god da idemo,mila,ti ides sa nama.Lepo je bilo u crkvi,Masa voli kako pevaju i voli da pali svece,danas se malo pecnula,to ne voli.Poljubio je otac Pera i to voli,dao joj je krstic koji joj se dopada,drzi ga u sobi.Malo je plakala kad su mali Popovici krenuli kuci,ali smo joj rekli da cemo se obavezno videti,makar nedeljom,poljubila ju je Milica,pa joj je bilo lakse.

Zelim srecnu slavu svima koji je slave,pomolila sam se za sve dobre ljude koji misle na nas i koji nas vole,kao i za sve one kojima je milost potrebna(da li ima nekoga kome to ne treba?).

Jos uvek se nismo preselili,gledali smo jedan stan i dok smo se smislili,sutradan je vec bio useljen,eto.Kao da jos nemam hrabrosti da zakoracim i odem odavde,od mame,kao da se bojim da opet zivim porodicni zivot,kako to moze bez nje.Bojim se da ne izneverim sebe,Stasu,Masu...Nisam ni pola od onoga sto sam bila,a sad znam da sam bila mnogo toga.Nadam se cudu,da ce odjednom da se stvori prilika koju cemo svi zgrabiti,a znam da to moramo sami.Cekamo stan,cekamo da se smirimo,cekamo da budemo ono sto jesmo.

Sa zakasnjenjem....

Mnogi su me iskritikovali sto ne pisem.Ne mogu.Kada je bilo opelo jedva sam stajala,bilo mi je teze nego u septembru,valjda sam tada mislila da je jos tu.Tek sada je otisla,iako osecam njen duh svuda oko sebe.To vece mi je prvi put pozlilo,prvi put sam uspela da povratim,nedovoljno.Mozda je cudno,ali meni je sve teze.Otac Pera mi je rekao da ce mi biti sve teze,njemu verujem.

Onda me je jedan dan pozvao jedan moj drug i rekao spremajte se vas dve,lepo je vreme.Otisli smo na Usce i setali po suncu pored reke,sisli smo do nje,bilo je lepo.Zaboravila sam sta je to reka,sunce,setnja...Maki je bila srecna,svaki dan me pita kako si,jesi srecna ili tuzna.Onda sam rekla kako me voda odmara i moj drug koji je pravi prijatelj stavio je Maki na bicikl i provozali su se,a ja sam na kratko ostala sa rekom i patkicama,upijala sam sirinu reke i pokusala da izbacim tugu u reku za koju je Stasa uvek govorila to je usce,a tamo je Sava(desno),a tamo Dunav(levo).Malo sam plakala,secala se nasih setnji bas tu, gledanja u tu istu reku i pomislila kako nista nije vise isto.Hvala ti,Zile,sto si osetio kad treba da me ostavite nasamo,to moze samo prijatelj.Masa je danima pricala kako je bila na brodu na sokicu,jako joj se dopalo.

"Cesto razmisljaj koliko brzo sva bica i dogadjaji prolaze i nestaju.Bice je kao reka koja neprekidno tece,dejstva su u stalnoj promeni,a uzroci se preobrazavaju na sto nacina.Gotovo nista nije stalno.Neprestano su oko nas beskrajne i vecne proslost i buducnost,u kojoj sve nestaje.Misli na sveopste bice,ciji si ti jedan delic i na celo trajanje,ciji ti je kratak interval dodeljen,i na sudbinu ciji si ti malecni deo." Marko Aurelije

01. novembar 2010.

Cujem ptice

u tvojim grudima

koje jedva cekaju da polete

Ko sam ja da te sebicno cuvam?

Samo najdrazi pratilac

na tvom putu

koji te beskrajno voli