Želim da vas ohrabrim da pišete. Ne možete pogrešiti, šta više. Veoma smo zahvalni na komentarima, to je naša duhovna hrana, sada, kada smo rekonvalescenti. Posebno se zahvaljujem Panđi na komentaru kojim je preneo SVOJE iskustvo da ipak nešto postoji i posle, da nije ništavilo, i da ima smisla sve što sada radimo, i Ani koja je to potvrdila. To mi je najjača uteha do sada! Panđo, drži se!
Vratio sam se poslu i nekim lepim obavezama.Vreme sam podelio na ono kada tugujem (a to je uglavnom rano ujutro ili kasno uveče) i na ostalo vreme kada stalno nešto radim. Desi se naravno, da se potresem i preko dana kada se sretnem sa nakom uspomenom, ali traje kraće. Ova šizofrena podela mi pomaže da ipak nešto i uradim.
Što se tiče udruženja ili fonda, odabrao sam da to bude fond, iz više razloga. Čekam da se usvoji novi zakon o fondovima, pa da se uskladimo i registrujemo. Fond će se baviti "decom novog doba", njihovim roditeljima koji ne mogu da se snađu, njihovim potrebama za novim informacijama i zaštitom, školovanjem, druženjem... Sve dok se nije desila ova strahota nismo znali za postojanje takve dece, i to u takvom broju. Prvo su nam skrenuli pažnju da je Staša Indigo dete (mislio sam da me neko zeza), onda smo kupili knjigu o indigo deci (između milion knjiga koje se bave zdravom ishranom, kako pobediti rak i sl.). Sada vidim da postoje i kristalna deca (što nam je Staša decidno rekla za sebe!), pa zvezdana deca... To su ta deca novog doba, koja uglavnom imaju problema, a negde su natprosečna i nose poruku kako da živimo bolje. U Stašino ime, fond će se baviti njima i njihovim potrebama. Ko je zainteresovan da se priključi, izvolite, jedva čekam da sa nekim podelim iskustva i razmenim mišljenja. Imate i moj mail, pa dobrodošli.
Da li treba da napišem koga je Staki crtala ovde ispod?
Stašin tata
Risto, čuo si za izraz "izašla mu duša na nos" obično kada hoćemo da kažemo da se neko premorio, da je jedva disao ... Mene je u boravku u školi, pre sto godina, doduše :) neki klinac udario pesnicom u stomak i bukvalno sam ostala na momenat bez vazduha i sećam se da, kao da sam cela izašla na gore, "kroz nos" i činilo mi se istog sekunda me nešto vratilo, usisalo nazad. E sad, kažu da to baš nije bilo istog sekunda, da su me ćuškali i polivali vodom, ali je meni tako delovalo. Isećam se da sam kao sa plafona videla sebe.
ОдговориИзбришиhttp://www.youtube.com/watch?v=n3OvszQVLis
ОдговориИзбришиNamerno sam prvo postavio link.. koji bi voleo da poslusate.... svi...
Tata Risto.... nemas potrebe da mi zahvaljujes.. ja sam jednostavno takav, otvoren i iskren, mada ima ljudi koji ne vole kad pricam o onim delovima zivota koji nisu svima dostupni. Pisuci moj txt.. sa one strane duge.. izostao je drugi deo.. sa mogu drugog putovanja.
Cini mi se da ne bi smo bili pravi ljudi, kad ne bi smo delili dobro i zlo. Znamo svi brdo ljudi koji misle samo na sebe... i na svoje xxxx.. ali..necemo o njima.
Dugo sam razmisljao da li da ponovo napisem drugi deo price.. nekako nisam imao snage...
Vise bih voleo da se uzivo ispricamo... pa posle toga ako zelite.. napisacu ponovo ovde.
Tamo vreme ne postoji, tamo je sekunda godina, a vek je minut. Jednog dana, kad budemo otisli kod Stakice, ona ce nas onako sheretski pita, gde ste vi do sada bre, cekam vas od juce :)...
Znam da ponekad ne kapirate sta pisem, jer mi je milion misli u glavi. Borim se sa srcem, gusi me ovih dana, odem da pevam pa nemogu dah da uzmem, hocu da poljubim a srce mi stane i pocne da kuca milion na sat. Video sam danas moje oci i vetar opet. Video sam i juce. Danas sam morao da obavim jednu lepu duznost i obavio sam je. Bio sam presrecan sto sam video dva divna osmeha na licu.
Sedim ovde sa mojom kerom, vidam neke moje danasnje rane, kera spava ja kuckam sa vama.
Zemaljski dani teku.
Tata Risto, znas gde da nadjes moj telefon. Tu sam 24 sata. Ne gledaj koje je doba. Ako te opali insomnia kao mene, znaj da imas sagovornika.
Za trenutak su moje oci nestale.. ali vetar je i dalje tu negde.. pirka...
Andjele... hvala ti za andjela.
Ljubi vas Cika Moki
Za mene su licno sva deca posebna. Secam se jedne devojcice u Smederevu s kojom sam radila pricu za novine. Bila je potpuno slepa, ali odlucna da zavrsi cuvenu Smederevsku gimnaziju. Posle osnovne skole za slepe koju je zavrsila u Beogradu dosla je u Gimnaziju i rekla im ja hocu da zavrsim ovu skolu. Direktor joj je odmah dozvolio da upise skolu i bez prijemnog, sto je ona odbila. Prijemni je polagala kao i ostala deca uz pomoc svog profesora iz osnovne skole koji joj je citao zadatke i polozila ga. Ona je sve radila cak i fizicko i bila odlican djak. Kao neko ko dolazi iz male sredine bila sam sokirana kad su pre nekoliko godina u jednoj osnovnoj skoli u Beogradu roditelji glasali da dete koje je normalne inteligencije ali u kolicima ne ide sa njihovom decom u skolu. Kakva je samo to razliga - u Smederevu direktor detetu kaze ma nema problema upisacemo te i bez prijemnog, a u velikom Beogradu onda sretnete roditelje koji detetu koje je u kolicima ne daju da ide sa njihovom decom u skolu. O detetu koje ima HIV i sam ide u razred necu ni da pricam dodacu samo da je u isto vreme troje HIV dece u Crnoj Gori normalno islo u osnovnu skolu sa ostalom decom. I onda kazu da mi dosljaci kvarimo ovaj Beograd, a ja sam ovakvim postupcima Beogradjana potpuno sokirana.
ОдговориИзбришиSamo da kazem da je devojcica iz Smederevske gimnazije zavrsila Pravni fakultet.
Kjarina mama