15.12.11.

Dragi prijatelji,jer ste to svi vi koji ste pratili blog,zelimo da vas pozdravimo i da se javimo. Stigle su nam poruke gde nas pitaju zasto retko pisemo. Zato sto ne zelimo ljude da opterecujemo tugom, zato sto mislimo da retko ko ode da vidi sta pise, zato sto se plasimo da sve tone u zaborav u ovom suludom tempu zivota, zato sto svako ima svoje brige. Zbog toga sam zelela da kalendar bude za tekucu, a ne godinu koja prolazi, jer sam znala da ce je se secati sigurno, svi oni koji su nam pisali dok je sve jos tako blisko. Znam da nam vreme nije prijatelj u tom smislu. Zelela sam da produzim secanje na Stasu, da je gledaju i misle na nju svi koji je vole i koji su navijali za nju. Nadam se da ona sad navija za nas.

12.12.11.

Svakog meseca cemo stavljati novi list kalendara, ako neko pozeli da ga ima, neka kontaktira nas. mama i tata

23.9.11.



"Ne umiremo mi, nego za nas umire svet koji nas okruzuje." Edvard Munk

18.9.11.



U cetvrtak 22. septembra dacemo pomen nasoj Stasi, u 11 sati kod nje. Te noci je tacno godinu dana..." i nema mene, al ima ljubavi moje."

1.9.11.

Danas bi Stasa krenula u skolu, isli bi na priredbu,lepo obucene i srecne, jurila bi se sa drustvom po skolskom dvoristu, skakala sva vazna sa najboljom drugaricom, a mi bi komentarisali uciteljice sa ostalim roditeljima. Toliko sam to zamisljala...
Cestitam polazak u skolu svima kumici, kumicu, sestri, svim drugarima, uzivajte u ovom velikom i vaznom danu!


26.7.11.



Ovo mi je prvi rodjendan bez Stase. Prosle godine smo se borili za dah, danonocno. Krajem maja, pre druge operacije koju je dozivela, moja Staki mi je ovo nacrtala levom, drhtavom rucicom - to je poklon za mamu (za rodjendan), rekla sam joj da ima jos vremena i da ce mi ona to kupiti. Nasmejala se, a u poklonu sa obaveznom masnom je: crvena torba, naravno, prsten,rekla je i tacno koji, burma,levo i desno je nacrtala poljupce, a dole srce, na ukrasnoj girlandi pise od Stase za mamu. Mozda se desilo jednom u zivotu da je neko pogodio bas tacno ono sto zelim za rodjendan, govore da sam vrlo nezgodna za te stvari.
Moje dete je za pet i po godina stiglo da me toliko upozna da je pogodila sve, i ja sam znala sta ona zeli, kad nekoga mnogo volite i slusate ga, to je tako lako. Premalo gledamo i slusamo jedni druge. Kao da je znala i to da nece moci ni da crta ni da govori do mog rodjendana. Poklonila mi je jedan neprocenjivi uzdah tog dana, nakon jednog zestokog gusenja, uspela je, nije htela da ode tog dana, i to je bilo njeno cudo meni. Srce mi se cepa, sanjam da je tu, toliko to zelim.

Napravicu tortu,bicu sa porodicom, sa Masom, bicu "uvek lepa" kao sto ona kaze, ali pre toga cu otici kod nje, da mi cestita rodjendan, da dam ja njoj cvece, ona bi rekla "sasava mama", a ja bi se istopila od srece. Znam da cu osetiti tvoj poljubac u zoru, ljubim ja tebe svaki dan i noc, kad budem nasla onaj prsten kupicu ga sebi od tebe, rekla si mi idi kupi ga, a ja sam rekla idi ti kad budes mogla. Volim te mnogo, Staki. Crtez kornjace sa Galapagosa je poslednji crtez koji je Stasa nacrtala :)


21.7.11.

Svake srede oko jedanaest uvece ja pomislim isto. Da li sam joj nedostajala, zasto mi nisu dozvolili da budem pored nje? To mnogo boli. Znam da u tom trenutku dusa ide sama, da je neko vodi i da je ne treba vracati, znam i da svako ima svoju sudbinu, znam i da se to dogadja, ali sve je to znanje nistavno kada se to dogodi vama.Mnogo mi nedostaje, njoj je sigurno dobro, mislim da se igra, da je srecna i to me tesi. Gusim se koliko mi nedostaju njene reci, njen glas, smeh, dodir i volim te, mama! Masa je jos ceka, pita kad se vracamo iz parkica da li nas ceka kod kuce, kaze da joj je Stasa najbolja drugarica i da se sa njom najlepse igra, pita gde je pobegla i kad ce vec jednom da dodje. To bih volela i ja da znam. I Stasina najbolja drugarica me to isto pita, pita i da li je ozdravila, kazem da jeste. Bolno je proci nasim stazama, a noge me vuku. Onda ih izbegavam jedno vreme, ne prelazim reku i kao da mi je lakse. Dodje mi da milujem klupe na kojima je sedela. Umesto toga grlim njenu najbolju drugaricu, ljubim njenu sestru i zahvaljujem Bogu sto je imala toliko ljubavi. Divno je kada te toliko ljudi iskreno voli. I govorim bolje mi je, i stvarno to mislim, i ucim da zivim, i prolazi nekako dan po dan, a vec ce deset meseci i ja ne mogu da prestanem da hodocastim po mestima gde smo bile zajedno. Danas sam sedela na klupi gde je sedela u hladovini, u kolicima jos kao beba, pa se pentrala kasnije na nju, pa na brdo, popela sam se i ja i videla je opet kako trci i trazi bubice, kao da je juce bilo. Gledala sam staze gde je prohodala, znam i kako je bila obucena i uopste mi nije jasno sta se dogodilo, kako je to moguce da je neko tu, a onda ga nema i niko te ne pita sta ces ti posle. Ni nas ni nju. Verujem da cemo se videti, srecna sam sto sam je uopste upoznala. Znam da sam potrebna Masi, sva moja ljubav, sve sto mogu da dam. Sve znam, a nista ne znam. Da li je neko video Stasa- kanarince? Jako su lepi, podsecaju na nju, tako su okretni i zivahni, svi cvrkutavi.

23.6.11.



Devet meseci






"Ja ne vidim, a ti znas sve.



Ali verujem da necu uzalud ziveti,



I znam da cemo se ponovo sresti,



U nekoj bozanskoj vecnosti."



Oskar Vajld



Veceras je tacno devet meseci od kako nam se Staki preselila na neko drugo, nama udaljeno mesto. Za ovo vreme mnoge bebe su se rodile, a ja ih gledam kad se voze u kolicima nemajuci pojma o daru zivota. Danas sam otisla u crkvu, ali posle sam odlucila da odemo negde sa Masom,u setnju, na sladoled, da njoj poklonimo nesto lepo, nase vreme , ljubav, nas zajedno.Setnja je bila lepa, sladoled divan, a komarci, bljak.Veceras sam izasla na terasu i poslala poljubac Stasinoj zvezdi, sacekala njen poljubac, a tek onda sam primetila i druge zvezde, koliko ih ima i zapitala se cije su one? Zamisljam sve sretne duse na njima koje se smese i masu nam.



Nadam se da si se oporavila, da se lepo provodis, da se osecas sigurno,srecno i ispunjeno. Nedostajes nam, ali ne brini, uspecemo, samo nam treba jos vremena, "sporaci" sto bi nam rekla ti. Sta ces kad sporo kapiramo. Ljubimo te, ljubavi nasa, oprosti nam nasu tugu, trudicemo se da budemo dobri. Volimo te, a ti kazes:" Pa,znam,mama!" i ja znam da znas i osecas, ali ponavljam to kao papagaj, jer ne znam koliko ove obicne, zemaljske ljubavi stize do tebe, a koju mi stalno osecamo da treba da ti saljemo, jer ti si deo nas zauvek :)






17.6.11.

Stasin rodjendan

Prvi Stasin rodjendan bez vidljivog Stasinog prisustva. Jutros sam posetila mesto izmedju dva drveta,zakacila sam vencic od nevena,naduvala sam balone-srca i pokacila na drvo,radnici su me zacudjeno gledali,donela sam puno cveca i Bakugan.Dosla je i nasa prijateljica, donela cvece i jos jednog Bakugana,bila tu kad sam izvadila torticu i svecicu i nije me cudno pogledala. Upalile smo svecicu,ja sam tiho pevusila Stasi pesmicu koju sam joj uvek pevala Srecan ti rodjendan,zele bube i ptice, i njima je srecan dan,kad je tvoj rodjendan,poljubila svecicu sa buba-marom i ...svecica se ugasila. Suzana je rekla da opet upalimo,nasmesila sam se i rekla ,moze,ona ju je vec ugasila. Poljubila sam je i bilo mi je lepo,slavim dan kad sam je upoznala. Posle sam otisla kod drugara u vrtic,bili su divni, kao i uvek. Jeli smo grickalice,kako kaze Staki,rodjendan nije rodjendan bez stapica,pevali smo pesmice, duvali svecice i jeli sladoled. Nacrtali su joj crteze, a ja sam im duvala balone i na njima crtala Stasino lice, svi su hteli Stasica balone. Onda smo pustili disk sa Stasinim omiljenim pesmicama i svi su poceli da djuskaju, bili su tako veseli, da sam se i ja smejala sa njima i uopste nisam bila tuzna. Setila sam se kako mi je prosle godine Stasa rekla zasto mi slavis rodjendan kad je grozan, rekla sam da moram. I stvarno sam tako osecala, jer je ona divna , ove godine sam odlucila da ga proslavimo kako mislim da bi i ona htela. Nas troje smo sa nasim rodjacima jeli picu, duvali balone, jeli tortu sa njenim omiljenim malinama i radovali se. Mislim da je srecna kad nas sve vidi. Dok sam putovala do mesta gde su svi, gledala sam kroz prozor u nebo i videla njeno nasmeseno lice kako me prati i stezala u ruci nas poseban kamencic, onda sam odlucila da izvadim knjigu i da je nasumice otvorim na nekoj strani i procitam pasus, znate svi za to i evo sta kaze: "Svi smo duse koje lutaju kosmosom, zivimo svoje zivote u isto vreme,ali imamo utisak da idemo iz zivota u zivot. Sve ono sto se dotice jedinstvene sifre nase duse nikada se ne zaboravlja i zauzvrat utice na ostalo." P.K. Masa i jos dve sestrice su oduvale svecice za Staki, a onda je Masa odlucila da je premaz suvisan. Zna da je Stasin rodjendan, nista ne pita i raduje se balonima,drustvu,zivotu, a posebno lepoj torti. Stasa se sigurno gore smeje i kaze joj,kao sto i sama Masa cesto kaze, Maso, Maso,prase malo i ljubi je. Stasa,ljubavi nasa,volimo te do kosmosa


SRETAN TI RODJENDAN, PRINCEZO, GDE GOD BILA SAD !!!!!!!

5.6.11.

Padam,pa se dizem. Bila je zavrsna priredba u Stasinom vrticu, nisam mogla da idem. Otisle smo Masa i ja posle,da vidimo decu,da im odnesemo nesto, da se druzimo. Bas su svi porasli,lepi,sjatili se oko nas,pitaju za Stasu,pozdravljaju,kazu da je vole,pitaju u koju ce skolu da ide,a ja samo kazem da smo se preselili. Prvo mi je bilo mnogo tesko,nisam dugo bila u tom kraju,a sad sedim na njenom omiljenom mestu,gledam kroz prozor i mislim koliko je puta ona tu sedela i mislila na mene. Onda su dosla deca i sela oko mene,pricali smo,smejali se i igrali,Stasa mi se smesila iz svakog ugla.Pomislila sam koliko bi bila srecna i ponosna da sam je videla sa onom kapom,vedru i nasmejanu posle priredbe! Masa je bila srecna u Stasinoj grupi,sa Jelom,sa decom,nepogresivo je izvukla sestrine igracke na sto.Ja sam takve spakovala kod nas,ali ne vredi,zna.Nijedna Stasina slika nije pocepana,isvrljana,sve igracke su kao nove,njena je i slika na zajednickom albumu,kao da je tu, nacrtali su je i na grupnom crtezu. Uspele smo Jela i ja bar u tome da ostane ziva njima jos jednu skolsku godinu. Odneli smo neke zajednicke fotografije,cestitku sa njenim crtezima za njih,zajednicka imena,jednu pricu. Njena najbolja drugarica mi je prisla,pricale smo,vidim da joj jako nedostaje Stasa,zagrlila me je i ja sam nju i poljubila je, pitala je za svoju drugaricu,a ja sam rekla da mi je nedostajala ona. Zelim da je Stasa tu za nju zauvek,necu da joj kazem da i meni nedostaje,koliko ceznem za njom,svaki,svaki dan,pricala sam kao da mi je jos ziva i tu. Spomenule smo njihove zajednicke igre,dete se ozarilo i raspricalo,pitala me je hocemo li se videti opet. Lepo smo se igrale sa decom Masa i ja,posle smo otisle u parkic gde smo se cesto igrale nas tri,koliko boli,toliko i volis,gorka radost. Drago mi je sto smo isle u vrtic,oni su divan deo Stasinog detinjstva i ona je deo njihovog,neka se neko toga seti nekad u zivotu i bice mi drago,ta prva prijateljstva su najiskrenija. Prilazila su mi deca i iz drugih grupa kad su culi ko sam,govorila mi da je pozdravim,pitala za nju kad ce da dodje,drago mi je sto je toliko dece voli. Zao mi je sto nije sa njima,sa nama,sa svojom sestrom koja je stalno trazi i kad se vracamo iz parkica uvek pita Jel nas sad ceka Staki kod kuce,jel dosla,bas u nasu kucu?

12.5.11.

Psihijatri,doktori,znalci govore mi da je najbolje da zaboravim.Prijatelji mi se izvinjavaju ako nesto spomenu ili im izleti,misle da me povrede.Ne mogu i necu da zaboravim,ne mogu me oni povrediti,samo pokusavam da ucim da zivim sa tim sto se desilo i da manje vidljivo placem.Uvek me nesto podseti,u srce me ubode,muzika,miris,igracka kog drugog deteta,krezavi zubici,njene boje,frizura,povik mama i moje okretanje.Po inerciji sam u prodavnici krenula da pogledam rodjendanske tanjirice i ukrase,a onda sam se setila.Na lipama su vec pupoljci,ona je govorila "Meni je rodjendan kad lipe cvetaju",najmirisnije vreme koje obecava...Masa misli da joj je pobegla i da treba da je nadje da je odvede za rukicu kuci da se igraju,drzi njenu sliku na stocicu,a kad je babe napolju pitaju da li ima brata ili sestru besno odgovara Nemam!Jos uvek cekamo neku vezu za vrtic,voli decu i treba da se igra sa njima,bice joj lakse.Igram se sad ja sa njom i mislim da sam sve bolja,ali ne mogu da zamenim drustvo celo,pogotovo sto ona zna sta joj fali.Toliko sam ceznula da ih vidim kako se igraju i vole zajedno.Sada mi je velika odgovornost zabavljati je ceo dan,biti energican i bez suza.Kad proverim da sigurno spava, pustim sebi i Stasu,pa zamisljam da smo svi zajedno,ne bi li se na minut opustila kao nekad

25.4.11.

Vaskrs


Masa se konacno otvorila i pocela otvoreno da trazi svoju sestru,da dodje da se igra sa njom.Ne pali i ne prolazi nijedna od prica,ne moze da bude nigde drugde,samo sa nama.Jos je mala da bi shvatila da je sa nama,iako je ne vidi.Tuzna je bila,plakala,ljuta,a ja sam gutala svoje suze i pitala se koliko sam bila zatvorena u svoju tugu da ne vidim da neko pati vise od mene.Nije samo ona ljuta,i tata je,na Boga,na to sto se desilo,ne mogu da prihvate,treba vremena.Nedostaje i meni,silno,ne mogu da shvatim da je nema,jos mi je stvarna i ziva,ali pokusavam da je pustim iz sve svoje ljubavi i od srca da ode.Prvi put sam stvarno saosecala potpuno sa Bogorodicom,i mogla da prozivim te trenutke na Veliki petak,lile su mi suze.Onda sam poljubila plastanicu i smirila se,te noci je bilo sedam meseci,i Masu sam vodila.Zelim da je uverim u zivotu da postoji i posle,da moze da misli na Stasu i da joj se moli,ali kasnije,kad jos malo poraste,sad je njeno srdasce jos nezno i ne razume,ali oseca,ljubi joj sliku.Molim se za snagu,za nadahnuce kad pocne sa pitanjima,da joj budem dobra mama i da je naucim da se ne boji,da voli.Danas sam dosla smirena u crkvu,skoro srecna,sve vreme dok sam je drzala govorila sam joj da je volim.Ovo je Stasin praznik i svih nas,Stasa znaci uskrsnuce(od Anastasija).Smirilo me je i to sto sam procitala u jednoj od svezaka koje sam stigla da ispisem dok je bila bolesna,kako mi je u bolnici ispricala jedan san,kaze:"Sanjala sam u svojoj buducnosti raj.Tamo je divno,dobijes sve sto ti treba,ima puno zivotinja i mnogo raznog voca."Lakse mi je kada znam da je njoj dobro,meni nedostaje,nedostajace mi dok sam ziva.Volela bi da utesi tatu i Masu,ja je blagosiljam od sveg srca,znam da sad uziva i ne zelim da joj smetam sa svojom tugom.Zahvaljujem Bogu sto sam je upoznala,upoznala sam ljubav,zahvaljujem sto imam sa kim da delim i umnozavam taj dar sa Ristom i Masom,svojim roditeljima,sestrom,prijateljima.Obe moje ljubavi su blagodat-jedna nauk,druga spas.Hristos Vaskrese!

15.4.11.

Trudimo se


Stvarno se trudimo da zivimo svoje zivote,mozda da probamo kao pre.To negde umiruje,covek voli svoju svakodnevnicu,svoje rituale,plasi kad ih nemas.Pokusavamo da stvorimo dom za Masu.Uspela sam da dodam boje i sarenilo,da li to,da li zajednicke igracke,da li rodjendan,ljudi,torta sa svecicama,sve je bilo tu...osim Stase i to je osetila.Od tog dana,njena secanja su provalila,pocela su pitanja.Jedan dan sam cula Stakica! odusevljeni uzvik koji nisam dugo cula,Masa je drzala Stasinu fotografiju i gledala je,malo smo je komentarisale da je slatka,sta ima,a onda je Masa tresnula.Pitala sam je da li se ljuti na nju,rekla je ne,srecna sam sto ce danas doci!Pre neki dan je izvadila mali molitvenik za decu,na omotu je nacrtano dete koje se moli,pokazala nam je i rekla ovo je Masa.A kome se molis,duso,Stasi,za sta je molis,da me posetuje,jel voli Stasa da se posetuje,voli.Puna je pitanja sta Stasa voli,crta je,kad pisemo ispod mama i Masa,ona kaze,a sad ovde pisi i Stasa i kaci to na frizider kao sto je to Stasa radila.Mislim da se ne zna kome vise nedostaje,samo su Masi nedostajale reci da kaze sta misli.Ne odvaja se od Stasine ptice i stalno govori Stasa cuvam ti pticu,u igrama sam ja Stasa.Sad tek vidim koliko je njoj bolno,obe cekamo Stasu,samo sto ona misli svaki dan da ce doci.Volela bi da razmisljam kao ona i kad kaze danas li sutra,a bilo je juce,zalim sto nemam taj detinji osecaj za vreme koji je jedini pravi,jer ljubav je uvek danas i onda sve manje boli.

12.4.11.

Postoji nekoliko dobronamernih preporuka da zatvorimo blog i da probamo da se "ne opterećujemo nečim što nismo mogli da sprečimo..." Ne opterećujem se. Jednostavno, to je moj život sada. Ne bih se osećao dobro da se ugasi blog koji se zove staša mihić. Naprotiv, želim da se aktivira više, da postane koristan širem broju ljudi i ostane veoma posećen, da iz njega počne da zrači pozitivna energija a ne tuga, i da se vrate uspomene na sve one lepe trenutke koje smo imali sa Stašom pre bolesti. U tom smislu su se uobličile misli i konkretizovale želje za mojim aktivnostima po pitanju bloga. Razne ideje (tipa da se formira neki fond, udruženje ili bilo kakva aktivnost) su se usmerile na nekoliko stvari koje se mogu povezati pod nazivom ANTIKANCER PROGRAM koji će obradjivati teme vezane za naša i tudja iskustva po pitanju međuljudskih odnosa, ishrane, lečenja, vežbanja, literature, finansija, oporavka (ako se to može tako nazvati), raznih strahova (kao na primer strah od smrti), i bio bi prevashodno kao prva pomoć nama, kao i unezverenim ljudima koji saznaju od čega boluju, ali i koncepcija zdravog (ili bolje reći zdravijeg) života bez obzira na bolest. Znam da ima dosta ljudi koji samo posećuju blog a ne javljaju se (iz bilo kog razloga) ali bih voleo da bude više komentara vezanih za ovaj program, razmene iskustava, preporuka... (ko ne želi ili ne može javno da komenteriše neka me kontaktira na mail ristomihic@yahoo.com ). Veliki pozdrav svima.

19.3.11.

Danas smo uz zvuke omiljenih Stasinih pesmica odali pocast nasoj dragoj ljubavi.Nedostajes nam svakim danom sve vise!Uz Winx i Code lyoko sam se osetila ponovo pocastvovana sto sam ti bila i mama i prijateljica,hvala ti za taj dar.Ovih dana se radjaju bebe zacete za Stasin rodjendan,neka budu lepe i bistre kao moj dragulj,ljubimo te!

14.3.11.



Ove sad subote 19-og marta u 12h,davacemo pomen nasoj Stakici.Prolazi vec sest meseci...okupicemo se tamo gde joj je potpis,izmedju dva drveta,pod nebom.Ko zeli neka dodje,ko ne moze neka u mislima bude sa njom i sa nama,kao i uvek.

20.2.11.

Varka

Citajuci poslednji objavljeni post mislim da se nazire optimizam.Ne znam kako je ispario.Prosle subote sam se jedva dovukla kuci od Stase,ove nedelje smo otisli zajedno,posle skoro dva meseca.Nije mu lako da ide,a ja ga i ne teram,ja moram,ne mogu drugacije.Hteo je da me odveze da ne iskisnem,gledao sta radim.Javim joj se,upalim tri svece,onda pocistim,brisem,namestim cvece,imam neke rituale,u mislima joj kazem sta ima novo,otpevam joj pesmu,taj dan sam joj stalno pevala Na te mislim,onu starogradsku,Na te mislim kada zora svane...Prosle nedelje sam svaki atom snage ostavila tamo,jos kad sam dolazila pomislila sam Evo,Staki,mama dolazi i sledila sam se.Shvatila sam da vise nikad to necu uzviknuti s vrata i srce me je zabolelo.Mogu ja do sutra da joj pricam i pevam,ali to mi je nece vratiti,vise nikada nece reci mama,nece me nasmejati,nece se nasmejati,a njen osmeh dobro pamtim,greje me secanje na njega nocu kad svi zaspu.Ove nedelje sam se slomila,kao da do mene polako dopire saznanje o njenom odlasku.Ja sve znam,ali kao da pravo,istinsko razumevanje izostaje,ne postoji.Treba mi skoro pet meseci da prihvatim da se to desilo,a mislim da nikad necu prihvatiti da nije tu,ja jos uvek nekad mislim da ce mi banuti u kupatilo,da ce mi povuci zavesu i poceti da se smeje.Cesto kad Masa nesto izvali,a toga je sve vise u mislima joj kazem,jel cujes ti ovu malu,a ona sa razumevanjem vrti glavom i kaze Sasavica jedna,blesava.Cesto vidjam igracke,knjige,stvari koje su joj se dopadale,a tada ih nije bilo i sve znam sta bi joj kupila i sta bi rekla i koliko bi joj bilo drago,da li je stvarno moralo bas tako...?
Masa se i dalje igra davanja leka i poludecu od toga,naravno igramo se i svega drugog,pa nam je sve lepse.Nekad se pravim da je Staki u vrticu,nekad da je otputovala,pita me Rista kako mogu,mogu da ne poludim i da mogu da se igram,ne zna on sve sta ja znam i cega se sve secam,to je jedan vek uspomena jednog predivnog bica.
I tako sam se opet slomila u subotu najvise,a onda sam ga zagrlila i on je poceo da place,tresli smo se dva sata na kisi,na pustom groblju,padao je mrak,lila kisa,samo su svece osvetljavale beli monolit i njen potpis.Kod kuce sam se okupala i potpuno klonula,Masa je pitala da li placem,ne,samo mi se spava,morala je da mi okrene glavu da dobro pogleda,do tada sam se smirila i videla je da nema suza.Mala moja mila devojcica,moram da joj pomognem da se pronadjemo,da zna da je voljena i da smo tu.Setali smo po Kalemegdanu prosle nedelje i Masa je odjednom stala u cudu,pitala sam je sta je bilo rekla je Vidi onu bebu(detence malo,hoda),pitam sta sa tom bebom,kaze ona Pa,ima i mamu i tatu!
Otkazali smo stan...a onda ga zadrzali,moramo da uspemo,imamo zbog koga!Zbog obe nase ljubavi

6.2.11.


Preusmeravanje

Nismo dugo pisali.Ucimo da zivimo.Preselili smo se i mislili da ce nam biti lakse,ali smo se prevarili.Tesko je glumiti normalnu porodicu,nista nije kao pre i praznina je jos osetnija.Tata je dao sebi zadatak da radi,radi,a ja sa Masicom po ceo dan po ovom vremenu tesko nalazim celodnevnu zabavu,tesko je i da ne placem,a da me ne vidi,jedva skuvam rucak,od onakve kuvarice kao da nije ostalo nista,sva sam spetljana i odsutna.Trudim se da se zabavljamo,ali ne mogu da pucam od energije ceo dan,tata to nije mogao da shvati.Sad smo kod bake dok se ne zagrejemo i ne uskladimo odnose,da ne vicemo,igramo se i provodimo vreme zajedno.Inace,ko ima centralno grejanje ovih dana,mogu samo da mu kazem da voli radijator ko bliznjega svoga!Mi smo se ukartonirali da nam visak energije ne ide u hodnik,ali to jos nismo savladali,moracu da pitam gradjane iz okoline Delta city/a kako resavaju ove probleme.Trudimo se da prebrodimo tugu,zimu,nemastinu,nervozu,nemoc i da sacuvamo jedni druge za Masicu i za sebe.Nadam se da smo na dobrom putu,ali nam treba jos vremena.Cesto me spopadne neopisiva tuga,gusi me,ne znam kako da prihvatim i shvatim da je nema kad zelim da je grlim,onda je ponekad molim da zagrli ona mene i da mi da snage,kao sto je to uvek radila.Verujem u Boga i znam da cemo se videti,ali mi jako nedostaje i to ne moze nista da zameni.Zelela bi da mogu da smanjim tugu i uvecam ljubav,da budem Masi majka kakva joj treba i da ima pristojnu porodicu koliko god to mozemo sada,jer bi i Staki tako htela i bila srecna da je sve kao pre.Samo sto nikad nece biti.Tata i ja smo dobri ovih dana,bolje pricamo,a danas sam napravila i princes/krofne,sto je uspeh.

Danas sam se peske vracala sa Novog zbog mitinga,prvi put sam krenula kuci,a da ne ridam,pozdravimo se,ispricamo i bude mi lakse,a onda sam nabasala na prepreke na putu i pomislila kako mogu da zaustave saobracaj zbog politickih ili drugih razloga,a to ne bi mogli da bi nam procistili vazduh jednom mesecno,recimo.Takodje sam primetila babe i dede koji hrle na miting i uopste mi nije jasni zasto samo ne zahvale Bogu sto su doziveli te godine i mogu da hodaju,disu i jedu samostalno,valjda nemaju drugu zabavu,ljudi su cudni.

Zelim nam da se nadjemo bilogde zajedno,samo zajedno i da je Masa uvek srecna i nasmejana,da se ne razdvajamo i vise slusamo.Da oprostimo.

Danas sam krenula rukom da uzmem Sabornik u crkvi,pa sam krenula da izadjem misleci da cu ga uzeti sutra,ali mi se ruka vratila i uzela ga,a na poledjini vidim Stasin crtez i recenicu.Ganuta sam bila i preponosna na svoju mudru Stasu.Stvarno treba da slusamo nasu decu i sta da kazem,gaudeamus!

22.1.11.

22.januar 2011.

veceras je cetiri meseca.Neko ce reci vec,neko tek,nema dana da sam bez nje,svako jutro,svaku noc.Danas sam bila na groblju,cistila sneg,zapalila svece,odnela cvece,a onda sam se zapitala zasto uopste cistim,kad ona voli sneg.Zalosno sam se setila da je prosle godine bilo puno snega,a da smo se grudvali samo dva puta,od toga jednom na terasi bolnice ona i ja,dan pre nego sto ce biti operisana,fotografisala sam je tog dana.Napravila sam joj tri grudve i jedno srce,puno sam plakala,a znam da bi se ona smejala,kako nespretno cistim,kako mi sve ispada,kako pokvarim srce,pa ga popravljam...Tako sam je i onog dana na terasi zasmejavala saplicuci se o cebe u koje sam se uvila,kao ispada mi telefon,padam preko plasticne flase,samo joj vidim osmeh na licu,svesna da ne znam sta ce biti sutradan.Pre godinu dana je primljena na Intenzivnu negu,pokusavam da ne mislim na to sve,ali slike se vracaju.Kako da ih izbacim iz glave i da vratim samo one lepe?

9.1.11.

Sveti Stefan

Svima koji slave slavu cestitamo i zelimo mnogo zdravlja
i srece!!!!!

7.1.11.


Srecan svima praznik,da nam Bog da zdravlja,srece i ljubavi svima! porodica Mihic