Vaskrs

Masa se konacno otvorila i pocela otvoreno da trazi svoju sestru,da dodje da se igra sa njom.Ne pali i ne prolazi nijedna od prica,ne moze da bude nigde drugde,samo sa nama.Jos je mala da bi shvatila da je sa nama,iako je ne vidi.Tuzna je bila,plakala,ljuta,a ja sam gutala svoje suze i pitala se koliko sam bila zatvorena u svoju tugu da ne vidim da neko pati vise od mene.Nije samo ona ljuta,i tata je,na Boga,na to sto se desilo,ne mogu da prihvate,treba vremena.Nedostaje i meni,silno,ne mogu da shvatim da je nema,jos mi je stvarna i ziva,ali pokusavam da je pustim iz sve svoje ljubavi i od srca da ode.Prvi put sam stvarno saosecala potpuno sa Bogorodicom,i mogla da prozivim te trenutke na Veliki petak,lile su mi suze.Onda sam poljubila plastanicu i smirila se,te noci je bilo sedam meseci,i Masu sam vodila.Zelim da je uverim u zivotu da postoji i posle,da moze da misli na Stasu i da joj se moli,ali kasnije,kad jos malo poraste,sad je njeno srdasce jos nezno i ne razume,ali oseca,ljubi joj sliku.Molim se za snagu,za nadahnuce kad pocne sa pitanjima,da joj budem dobra mama i da je naucim da se ne boji,da voli.Danas sam dosla smirena u crkvu,skoro srecna,sve vreme dok sam je drzala govorila sam joj da je volim.Ovo je Stasin praznik i svih nas,Stasa znaci uskrsnuce(od Anastasija).Smirilo me je i to sto sam procitala u jednoj od svezaka koje sam stigla da ispisem dok je bila bolesna,kako mi je u bolnici ispricala jedan san,kaze:"Sanjala sam u svojoj buducnosti raj.Tamo je divno,dobijes sve sto ti treba,ima puno zivotinja i mnogo raznog voca."Lakse mi je kada znam da je njoj dobro,meni nedostaje,nedostajace mi dok sam ziva.Volela bi da utesi tatu i Masu,ja je blagosiljam od sveg srca,znam da sad uziva i ne zelim da joj smetam sa svojom tugom.Zahvaljujem Bogu sto sam je upoznala,upoznala sam ljubav,zahvaljujem sto imam sa kim da delim i umnozavam taj dar sa Ristom i Masom,svojim roditeljima,sestrom,prijateljima.Obe moje ljubavi su blagodat-jedna nauk,druga spas.Hristos Vaskrese!

Trudimo se

Stvarno se trudimo da zivimo svoje zivote,mozda da probamo kao pre.To negde umiruje,covek voli svoju svakodnevnicu,svoje rituale,plasi kad ih nemas.Pokusavamo da stvorimo dom za Masu.Uspela sam da dodam boje i sarenilo,da li to,da li zajednicke igracke,da li rodjendan,ljudi,torta sa svecicama,sve je bilo tu...osim Stase i to je osetila.Od tog dana,njena secanja su provalila,pocela su pitanja.Jedan dan sam cula Stakica! odusevljeni uzvik koji nisam dugo cula,Masa je drzala Stasinu fotografiju i gledala je,malo smo je komentarisale da je slatka,sta ima,a onda je Masa tresnula.Pitala sam je da li se ljuti na nju,rekla je ne,srecna sam sto ce danas doci!Pre neki dan je izvadila mali molitvenik za decu,na omotu je nacrtano dete koje se moli,pokazala nam je i rekla ovo je Masa.A kome se molis,duso,Stasi,za sta je molis,da me posetuje,jel voli Stasa da se posetuje,voli.Puna je pitanja sta Stasa voli,crta je,kad pisemo ispod mama i Masa,ona kaze,a sad ovde pisi i Stasa i kaci to na frizider kao sto je to Stasa radila.Mislim da se ne zna kome vise nedostaje,samo su Masi nedostajale reci da kaze sta misli.Ne odvaja se od Stasine ptice i stalno govori Stasa cuvam ti pticu,u igrama sam ja Stasa.Sad tek vidim koliko je njoj bolno,obe cekamo Stasu,samo sto ona misli svaki dan da ce doci.Volela bi da razmisljam kao ona i kad kaze danas li sutra,a bilo je juce,zalim sto nemam taj detinji osecaj za vreme koji je jedini pravi,jer ljubav je uvek danas i onda sve manje boli.

Postoji nekoliko dobronamernih preporuka da zatvorimo blog i da probamo da se "ne opterećujemo nečim što nismo mogli da sprečimo..." Ne opterećujem se. Jednostavno, to je moj život sada. Ne bih se osećao dobro da se ugasi blog koji se zove staša mihić. Naprotiv, želim da se aktivira više, da postane koristan širem broju ljudi i ostane veoma posećen, da iz njega počne da zrači pozitivna energija a ne tuga, i da se vrate uspomene na sve one lepe trenutke koje smo imali sa Stašom pre bolesti. U tom smislu su se uobličile misli i konkretizovale želje za mojim aktivnostima po pitanju bloga. Razne ideje (tipa da se formira neki fond, udruženje ili bilo kakva aktivnost) su se usmerile na nekoliko stvari koje se mogu povezati pod nazivom ANTIKANCER PROGRAM koji će obradjivati teme vezane za naša i tudja iskustva po pitanju međuljudskih odnosa, ishrane, lečenja, vežbanja, literature, finansija, oporavka (ako se to može tako nazvati), raznih strahova (kao na primer strah od smrti), i bio bi prevashodno kao prva pomoć nama, kao i unezverenim ljudima koji saznaju od čega boluju, ali i koncepcija zdravog (ili bolje reći zdravijeg) života bez obzira na bolest. Znam da ima dosta ljudi koji samo posećuju blog a ne javljaju se (iz bilo kog razloga) ali bih voleo da bude više komentara vezanih za ovaj program, razmene iskustava, preporuka... (ko ne želi ili ne može javno da komenteriše neka me kontaktira na mail ristomihic@yahoo.com ). Veliki pozdrav svima.