22.9.17.

                           Drugi ce dani doci
            
                   Drugi ce dani doci,postace cujno
                   cutanje biljaka i planeta,
                   i koliko ce cednih stvari proci!
                   Na mesecinu ce mirisati violine!

        
                  Možda ce hleb da bude kao ti sto si:
                  imace glas tvoj,poreklo tvoje zrna
                  i druge ce stvari zboriti tvojim glasom:
                  izgubljeni dorati zlatne jeseni.

                  Iako nece biti kao sto je sudjeno,
                  Ljubav ce ogromnu burad ispuniti,
                  umesto meda pastirskog,starog,

                  i ti,u prahu moga srca
                  (gde ce biti veliki ducani)
                  hodaces tamo-amo medju lubenicama.
                                                              
                                                                       P.N.

za S.
                 
                 
                 

17.6.17.

22.9.16.

Još jedna godišnjica odlaska..

Ti ne znaš kako je čarobno
znati da negde postojiš
jednako draga i krhka
i na poludelom moru
u ovu tetoviranu jesen
(koje se sve manje bojiš)
u svetu u kojem leptiri
i ne dočekaju zoru.


Te jeseni mi je ostao osmeh
a i njega sam uskoro izgubila.
...........................
A kad ostavim zvezde
hoću da budeš kraj mene
jer mogle bi i one
začas da odu vragu.
....................
Bar zbog najlepših tajni
kojima smo bili na tragu
ostani koji trenutak.
Ostani
samo
još
malo.
.......................
San je poslednja mogućnost
da se sačuva
ono što mora da ode.
Ne budi me..
Pusti

Reči će uvek reći
manje
nego što govore oči.

Možda zvezde večeras namerno na pčelinjak liče
dok svetlost klizi niz lice i zvezdane kapi bodu.
Ti znaš da postoje i dobre i loše priče.
al ne znaš kada dodju,još manje kada odu.

Jer,
tajna je samo tajna ako je prihvati zora,
valovi se ponekad i bez oseke iznenada povuku,
miris odlaska nosi u sebi više soli od mirisa mora,
i ladje kad potonu još dugo sanjaju luku.



22.9.15.

"Muzika prolaznosti,to je glas onoga sto je bilo,sto jeste,i sto ce opet negde i za nekog biti,onog sto traje u vecitom nestajanju.Samo ljudi koji vole zivot mogu da cuju i zabeleze tihu melodiju prolaznosti.Nemojte je prekidati ni poricati,ni pokusavati da je nadvicete.Osluhnite je dobro!Ona je sva samo himna zivotu kome ne znamo pocetka ni kraja,u koji nas niko nije zvao,koji nam niko nije dao,iz kojeg moramo izici pre ili posle,iako ne znamo kako ni kada,zasto ni kuda.Ne zazirite od te pesme!...Prolaznost,to je jedini nama pristupni vid trajanja.....Prolaznost,to je zivot sam,najjace i veliko nase osecanje toga zivota.Ona je ono sto smo,u stvari,mi." Ivo Andric
Kad napustim ovu dimenziju sa linearnim vremenom i dodjem u beskrajni krug,opet cu se tebi vratiti.......***

14.6.15.

Nisam mislila da ovako duša boli od mirisa....Ceo Beograd miriše na lipu....

7.10.14.

Jesen

U nedelju je bilo suncano.Trpezarijski sto,tanjiri,sve okupano jesenjim suncem.U kuhinji bundeva.Nekada smo je kupovali zajedno na pijaci i prvo gledali,pa onda jeli.Posle rucka bi isli u setnju po keju,trcali i skupljali lisce, vracali se tek posto zahladi.....Sad sam osecala samo ogromnu prazninu i nemogucnost da se pokrenem.A bundevu ne mogu ni da okusim.