Leptirić moj

Nastavak kalendara

Na mom srcu je snimila sve što je rekla, sanjam svaki pokret koji sam doživela, omirisala...sve to je nedovoljno da me uteši i sve je preveliko da se kaže. Bojim se da ja ne bi umela tako duhovito i vispreno preneti sve impresije kao ona, tako prirodno i logično prokomentarisati i primetiti sve u životu. Da mi je njena bistrina i svest, pa da objasnim sebi kako i zašto...Ovako sam njen zapisničar i obožavatelj i mama.

Maši za rođendan ! Otpevala je pesmu sebi za rođendan gde je moja sestra,šta radi, zašto nije sa nama, da li spava, sa kim se igra. Zaplakali smo, a ona je rekla, sad ću ja da pevam pesmu i ona će brže doći. Našla sam jedan poklon koji je Staša kupila za Mašu i koji je ostao zapakovan u našim seobama, negde u jednoj kutiji. Sinoć, posle te pesmice sam joj dala i sad se ne odvaja od te lutkice-crvića. Prošlo je godinu i po dana, pa to ne znači baš ništa, ništa. Maša joj još čuva igračke i čeka je, a je čujem kako me zove. Neko mi je rekao da će biti malo lakše kad prođe godinu, godinu i po dana, nije tačno. Jednako nam nedostaje svima .

Mart mesec, ljubav za sve mame!!!!

Želimo svima srećnu Novu godinu, mnogo zdravlja i ljubavi!

Dragi prijatelji,jer ste to svi vi koji ste pratili blog,zelimo da vas pozdravimo i da se javimo. Stigle su nam poruke gde nas pitaju zasto retko pisemo. Zato sto ne zelimo ljude da opterecujemo tugom, zato sto mislimo da retko ko ode da vidi sta pise, zato sto se plasimo da sve tone u zaborav u ovom suludom tempu zivota, zato sto svako ima svoje brige. Zbog toga sam zelela da kalendar bude za tekucu, a ne godinu koja prolazi, jer sam znala da ce je se secati sigurno, svi oni koji su nam pisali dok je sve jos tako blisko. Znam da nam vreme nije prijatelj u tom smislu. Zelela sam da produzim secanje na Stasu, da je gledaju i misle na nju svi koji je vole i koji su navijali za nju. Nadam se da ona sad navija za nas.