Jesen je stigla i uvukla se u srce.
Dan posle opela i čina sahrane, mama i tata su otišli na Lešće. Tamo je pravi krematorijum, i tamo se vrše spaljivanja posmrtnih ostataka. Bili su ljubazni, objasnili nam šta se dešava prilikom kremiranja i pustili nas da stojimo pored peći. Pogledali smo je poslednji put. Ništa se nije promenilo sem opšteg utiska: "vilinski prah" koji smo prosuli na oproštaju, rasuo se svuda tako da se lice i ruke čudesno presijavale kao da iz njih izbija dijamantska svetlost i šalje poruku da je spremna.
Bilo nam je teško.
Zatvorili su sanduk u kome je sve ostalo što je stavljeno. Upalili smo sveće i pustili njenu muziku.
Plakali smo.
Nisu nas prekidali. Stali su sa ostalim kremacijama i pustili nas.Videlo se da im je veoma teško, njima koji guraju sanduke u furune kao da su potpala. Hvala im što su nam omogućili da ispratimo svoje dete, što nas nisu prekidali, što su bili humaniji od mnogih kojima je humanost poziv.
Shvatio sam šta je "vremenska kapsula."
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Ne znam sta da napisem..Osim da me boli srce..i da suze teku ko lude..
ОдговориИзбришиDragi prijatelji, nadam se da ce vreme nekad uspeti da donese malo olaksanja, zaborav sigurno nece. Ona je tu kroz vase uspomene i secanja, ljubav i suze. Nista sto kazemo ili napisemo vas nece utesiti, all znajte da i neki neznanci misle na vas, na Stasu i da im je neizmerno zao sto danas ne mogu da nadju prave reci utehe, sto je svet uskracen ya vase sunce. Iskreno vam se divim na ljubavi, pozrtvovanosti i hrabrosti.
ОдговориИзбришиne postoji dan da ne pomislim na Stasu, uvukla se u moje srce i nikada vise nece izaci, promenila mi je zivot, promenila je moja filozofska shvatanja i religijska uverenja.....postala sam bolja majka, postala sam bolji covek. Tako mala devojcica a tako veliki covek.
ОдговориИзбришиDa li napisati nesto.... ili neke reci ostaviti u svom srcu i svom secanju. Ne, ne,.... ne zelim da pisem...
ОдговориИзбришиTi ces za mene uvek biti roze Rosalia.... Mali Vinx.. ogromni Supermen... I Najveci Profesor na svetu... koji je svima nama odrzao divno predavanje...
Ljubi te cika Moki
Ne poznajem Vas, ali kao da Vas poznajem... Svaki dan mislim na Vas, a Vi to i ne znate, a i na Stasu sam mislila toliko, a i sada mislim... Nisam imala snage da se obratim do sada... Nisam... Ta grozna bolest, na danasnji dan odnela je meni najbitniju i najvoljeniju osobu, moju mamu, pre tacno dve godine... Samo nekoliko dana posto sam saznala da nosim moju sada, najbitniju osobu na svetu, moju Tijanu... Pitala sam se zasto, bila sam ljuta, imala je samo 47 godina... Govorila sam da nije prirodno, jos toliko toga je mogla, cekala sam bebu, koju znam da bi volela najvise na celom svetu, ali nije uspela da je upozna... A sta da kazem Vama, sta... Zasto jedno malo, neduzno bice da strada tako... sta je u tome prirodno, gde je tu neki red, nema ga... Strepela sam sa svakom novom porukom na blogu, a nisam smela da pisem, jer dve godine smo i mi pokusavali sve, ali bese uzalud... Nadala sam da cete vi uspeti, da ce ona uspeti, toliko se borila... Uvukla mi se pod kozu vasa mala dusa i nikada nece izaci... mislim i mislicu na nju, i nadam se da je negde, na lepsem mestu, mozda sa mojom mamom, bila je vaspitacica i obozavala je decu.... Budite hrabri i jaki i volite Masu... Marija
ОдговориИзбришиVidela sam je. Među svim njenim igračkama, torba za vrtić, svo to cveće. Bila je tako divna i spokojna. Ispratili smo malenu. I ne mogu da zaboravim, a ni ne želim.
ОдговориИзбришиZato držim i dalje otvorenu stranu i čekam da nastavimo da pišemo i da se sećamo.
Ljubimo vas.
Lucia Luka Lola Borko