Sveti arhangel Mihajlo

Danas smo bili u crkvi i Masa je bila jako srecna sto je videla drugare sa kojima se igra zmurke u porti.Prosli vikend se nisu videli,jer smo bili sa prijateljima na Tari.Priroda je carobna,vazduh divan,a jezero bistro,Masa je imala i svoju drugaricu Teju,sta ces lepse.Ja sam preplakala put i ne samo to,prvo putovanje bez Stase je tako bolno.Setala sam do iscrpljenja i to mi je prijalo,a kad sam se rasplakala i cucnula -u zemlji sam videla kamencic u obliku srca,ponela sam ga.Gde god da idemo,mila,ti ides sa nama.Lepo je bilo u crkvi,Masa voli kako pevaju i voli da pali svece,danas se malo pecnula,to ne voli.Poljubio je otac Pera i to voli,dao joj je krstic koji joj se dopada,drzi ga u sobi.Malo je plakala kad su mali Popovici krenuli kuci,ali smo joj rekli da cemo se obavezno videti,makar nedeljom,poljubila ju je Milica,pa joj je bilo lakse.

Zelim srecnu slavu svima koji je slave,pomolila sam se za sve dobre ljude koji misle na nas i koji nas vole,kao i za sve one kojima je milost potrebna(da li ima nekoga kome to ne treba?).

Jos uvek se nismo preselili,gledali smo jedan stan i dok smo se smislili,sutradan je vec bio useljen,eto.Kao da jos nemam hrabrosti da zakoracim i odem odavde,od mame,kao da se bojim da opet zivim porodicni zivot,kako to moze bez nje.Bojim se da ne izneverim sebe,Stasu,Masu...Nisam ni pola od onoga sto sam bila,a sad znam da sam bila mnogo toga.Nadam se cudu,da ce odjednom da se stvori prilika koju cemo svi zgrabiti,a znam da to moramo sami.Cekamo stan,cekamo da se smirimo,cekamo da budemo ono sto jesmo.