Pakovanje

Da, treba da se pakujemo i to mi je kriticni deo.Cela godina pod stresom,zelim mir.Pre neku noc smo Rista i ja plakali u tri ujutro,Maki se probudila i pocela da vice ne,necu!Odem u crkvu,malo se smirim,radim neke vezbe sto mi je dao jedan drug,a suze liju.Isli smo na groblje da vidimo rozarijum,tako je mali.Kao nasa garsonjera.Izdajemo je i kao da izdajem sebe,da pustam da mi neko udje u srce.Tamo je bila nasa sreca,tamo je bila srecna Stasa,jos stoje crtice od njenog merenja na dovratku,slicice po vratima,prozoru....Ona je sada srecna negde drugde,ponekad zelim da je uznemiravam,svesno,sebicno,nedostaje mi.Tako bi zelela da ispustim sav taj bol i da ostane samo ono lepo,a toga je bilo mnogo!Ceo jedan zivot lepote,ljubavi i topline,kad bi moglo da se vrati.Nekad sam tako usamljena i tuzna.A onda sinoc,samo sam ja budna,ali Rista me drzi za ruku,a Maki mi cuva ledja,nisam sama,nikako.Stasa se igra i ponekad nas gleda.