Ovo mi je prvi rodjendan bez Stase. Prosle godine smo se borili za dah, danonocno. Krajem maja, pre druge operacije koju je dozivela, moja Staki mi je ovo nacrtala levom, drhtavom rucicom - to je poklon za mamu (za rodjendan), rekla sam joj da ima jos vremena i da ce mi ona to kupiti. Nasmejala se, a u poklonu sa obaveznom masnom je: crvena torba, naravno, prsten,rekla je i tacno koji, burma,levo i desno je nacrtala poljupce, a dole srce, na ukrasnoj girlandi pise od Stase za mamu. Mozda se desilo jednom u zivotu da je neko pogodio bas tacno ono sto zelim za rodjendan, govore da sam vrlo nezgodna za te stvari.
Moje dete je za pet i po godina stiglo da me toliko upozna da je pogodila sve, i ja sam znala sta ona zeli, kad nekoga mnogo volite i slusate ga, to je tako lako. Premalo gledamo i slusamo jedni druge. Kao da je znala i to da nece moci ni da crta ni da govori do mog rodjendana. Poklonila mi je jedan neprocenjivi uzdah tog dana, nakon jednog zestokog gusenja, uspela je, nije htela da ode tog dana, i to je bilo njeno cudo meni. Srce mi se cepa, sanjam da je tu, toliko to zelim.

Napravicu tortu,bicu sa porodicom, sa Masom, bicu "uvek lepa" kao sto ona kaze, ali pre toga cu otici kod nje, da mi cestita rodjendan, da dam ja njoj cvece, ona bi rekla "sasava mama", a ja bi se istopila od srece. Znam da cu osetiti tvoj poljubac u zoru, ljubim ja tebe svaki dan i noc, kad budem nasla onaj prsten kupicu ga sebi od tebe, rekla si mi idi kupi ga, a ja sam rekla idi ti kad budes mogla. Volim te mnogo, Staki. Crtez kornjace sa Galapagosa je poslednji crtez koji je Stasa nacrtala :)