5.6.11.
Padam,pa se dizem. Bila je zavrsna priredba u Stasinom vrticu, nisam mogla da idem. Otisle smo Masa i ja posle,da vidimo decu,da im odnesemo nesto, da se druzimo. Bas su svi porasli,lepi,sjatili se oko nas,pitaju za Stasu,pozdravljaju,kazu da je vole,pitaju u koju ce skolu da ide,a ja samo kazem da smo se preselili. Prvo mi je bilo mnogo tesko,nisam dugo bila u tom kraju,a sad sedim na njenom omiljenom mestu,gledam kroz prozor i mislim koliko je puta ona tu sedela i mislila na mene. Onda su dosla deca i sela oko mene,pricali smo,smejali se i igrali,Stasa mi se smesila iz svakog ugla.Pomislila sam koliko bi bila srecna i ponosna da sam je videla sa onom kapom,vedru i nasmejanu posle priredbe! Masa je bila srecna u Stasinoj grupi,sa Jelom,sa decom,nepogresivo je izvukla sestrine igracke na sto.Ja sam takve spakovala kod nas,ali ne vredi,zna.Nijedna Stasina slika nije pocepana,isvrljana,sve igracke su kao nove,njena je i slika na zajednickom albumu,kao da je tu, nacrtali su je i na grupnom crtezu. Uspele smo Jela i ja bar u tome da ostane ziva njima jos jednu skolsku godinu. Odneli smo neke zajednicke fotografije,cestitku sa njenim crtezima za njih,zajednicka imena,jednu pricu. Njena najbolja drugarica mi je prisla,pricale smo,vidim da joj jako nedostaje Stasa,zagrlila me je i ja sam nju i poljubila je, pitala je za svoju drugaricu,a ja sam rekla da mi je nedostajala ona. Zelim da je Stasa tu za nju zauvek,necu da joj kazem da i meni nedostaje,koliko ceznem za njom,svaki,svaki dan,pricala sam kao da mi je jos ziva i tu. Spomenule smo njihove zajednicke igre,dete se ozarilo i raspricalo,pitala me je hocemo li se videti opet. Lepo smo se igrale sa decom Masa i ja,posle smo otisle u parkic gde smo se cesto igrale nas tri,koliko boli,toliko i volis,gorka radost. Drago mi je sto smo isle u vrtic,oni su divan deo Stasinog detinjstva i ona je deo njihovog,neka se neko toga seti nekad u zivotu i bice mi drago,ta prva prijateljstva su najiskrenija. Prilazila su mi deca i iz drugih grupa kad su culi ko sam,govorila mi da je pozdravim,pitala za nju kad ce da dodje,drago mi je sto je toliko dece voli. Zao mi je sto nije sa njima,sa nama,sa svojom sestrom koja je stalno trazi i kad se vracamo iz parkica uvek pita Jel nas sad ceka Staki kod kuce,jel dosla,bas u nasu kucu?
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
I kamenu bi bilo tesko uz ovakvu pricu. U momentu zna bol da udari bas jako, ali svesna sam da nasa Stasica voli radost, veselost. Moram i to reci da je pun pogodak sto ste bile u vrtic i probudile osecaj Stasinog prisustva, jer ona bas to zeli. Stasa te upravo upravlja bas onako kako treba njoj i njoj je bio potreban ovaj vas odlazak medju svoje prijatelje. Mozda nekome zvuci apsurdno, ali ja sam sigurna da sve te poteze cinis upravo zato sto ih osecas duboko u sebi, a time ispunjavas sve Stasine zelje. Stasu ne sme niko zaboraviti, vec upravo kako je napisao njen cika Moki, videti je sve kristalnije i secati se svih prelepih trenutaka provedenih sa njom zajedno, a upravo je ona svako jutro odlazila u vrtic i zato je ovo jako, jako bitno. Ona ce tako ostati zauvek medju svojim vrsnjacima. Jako, ali jako se radujem sto si otisla u vrtic. Samo slusaj dalje svoje srce jer ono upravo govori ono sto ti Stasa sapuce kroz njega. Veliki Pooozzzz za izuzetno hrabru zenu i majku. Stasa se jako ponosi tobom i Masa takodje i svi mi sa njima.
ОдговориИзбришиDivim se kako ste jaki i kako svoju tugu hrabro nosite i prepuštate joj se, jer iako jaka ne sme biti jača od života.
ОдговориИзбришиNe zaboravljam ja, a kamoli vi, i ne treba i ne sme da se zaboravi, ali mora da se živi, nalazi radost i uživa u lepim stvarima.
Zbog vas, zbog Maše i zbog Staše!