Varka

Citajuci poslednji objavljeni post mislim da se nazire optimizam.Ne znam kako je ispario.Prosle subote sam se jedva dovukla kuci od Stase,ove nedelje smo otisli zajedno,posle skoro dva meseca.Nije mu lako da ide,a ja ga i ne teram,ja moram,ne mogu drugacije.Hteo je da me odveze da ne iskisnem,gledao sta radim.Javim joj se,upalim tri svece,onda pocistim,brisem,namestim cvece,imam neke rituale,u mislima joj kazem sta ima novo,otpevam joj pesmu,taj dan sam joj stalno pevala Na te mislim,onu starogradsku,Na te mislim kada zora svane...Prosle nedelje sam svaki atom snage ostavila tamo,jos kad sam dolazila pomislila sam Evo,Staki,mama dolazi i sledila sam se.Shvatila sam da vise nikad to necu uzviknuti s vrata i srce me je zabolelo.Mogu ja do sutra da joj pricam i pevam,ali to mi je nece vratiti,vise nikada nece reci mama,nece me nasmejati,nece se nasmejati,a njen osmeh dobro pamtim,greje me secanje na njega nocu kad svi zaspu.Ove nedelje sam se slomila,kao da do mene polako dopire saznanje o njenom odlasku.Ja sve znam,ali kao da pravo,istinsko razumevanje izostaje,ne postoji.Treba mi skoro pet meseci da prihvatim da se to desilo,a mislim da nikad necu prihvatiti da nije tu,ja jos uvek nekad mislim da ce mi banuti u kupatilo,da ce mi povuci zavesu i poceti da se smeje.Cesto kad Masa nesto izvali,a toga je sve vise u mislima joj kazem,jel cujes ti ovu malu,a ona sa razumevanjem vrti glavom i kaze Sasavica jedna,blesava.Cesto vidjam igracke,knjige,stvari koje su joj se dopadale,a tada ih nije bilo i sve znam sta bi joj kupila i sta bi rekla i koliko bi joj bilo drago,da li je stvarno moralo bas tako...?
Masa se i dalje igra davanja leka i poludecu od toga,naravno igramo se i svega drugog,pa nam je sve lepse.Nekad se pravim da je Staki u vrticu,nekad da je otputovala,pita me Rista kako mogu,mogu da ne poludim i da mogu da se igram,ne zna on sve sta ja znam i cega se sve secam,to je jedan vek uspomena jednog predivnog bica.
I tako sam se opet slomila u subotu najvise,a onda sam ga zagrlila i on je poceo da place,tresli smo se dva sata na kisi,na pustom groblju,padao je mrak,lila kisa,samo su svece osvetljavale beli monolit i njen potpis.Kod kuce sam se okupala i potpuno klonula,Masa je pitala da li placem,ne,samo mi se spava,morala je da mi okrene glavu da dobro pogleda,do tada sam se smirila i videla je da nema suza.Mala moja mila devojcica,moram da joj pomognem da se pronadjemo,da zna da je voljena i da smo tu.Setali smo po Kalemegdanu prosle nedelje i Masa je odjednom stala u cudu,pitala sam je sta je bilo rekla je Vidi onu bebu(detence malo,hoda),pitam sta sa tom bebom,kaze ona Pa,ima i mamu i tatu!
Otkazali smo stan...a onda ga zadrzali,moramo da uspemo,imamo zbog koga!Zbog obe nase ljubavi