Varka

Citajuci poslednji objavljeni post mislim da se nazire optimizam.Ne znam kako je ispario.Prosle subote sam se jedva dovukla kuci od Stase,ove nedelje smo otisli zajedno,posle skoro dva meseca.Nije mu lako da ide,a ja ga i ne teram,ja moram,ne mogu drugacije.Hteo je da me odveze da ne iskisnem,gledao sta radim.Javim joj se,upalim tri svece,onda pocistim,brisem,namestim cvece,imam neke rituale,u mislima joj kazem sta ima novo,otpevam joj pesmu,taj dan sam joj stalno pevala Na te mislim,onu starogradsku,Na te mislim kada zora svane...Prosle nedelje sam svaki atom snage ostavila tamo,jos kad sam dolazila pomislila sam Evo,Staki,mama dolazi i sledila sam se.Shvatila sam da vise nikad to necu uzviknuti s vrata i srce me je zabolelo.Mogu ja do sutra da joj pricam i pevam,ali to mi je nece vratiti,vise nikada nece reci mama,nece me nasmejati,nece se nasmejati,a njen osmeh dobro pamtim,greje me secanje na njega nocu kad svi zaspu.Ove nedelje sam se slomila,kao da do mene polako dopire saznanje o njenom odlasku.Ja sve znam,ali kao da pravo,istinsko razumevanje izostaje,ne postoji.Treba mi skoro pet meseci da prihvatim da se to desilo,a mislim da nikad necu prihvatiti da nije tu,ja jos uvek nekad mislim da ce mi banuti u kupatilo,da ce mi povuci zavesu i poceti da se smeje.Cesto kad Masa nesto izvali,a toga je sve vise u mislima joj kazem,jel cujes ti ovu malu,a ona sa razumevanjem vrti glavom i kaze Sasavica jedna,blesava.Cesto vidjam igracke,knjige,stvari koje su joj se dopadale,a tada ih nije bilo i sve znam sta bi joj kupila i sta bi rekla i koliko bi joj bilo drago,da li je stvarno moralo bas tako...?
Masa se i dalje igra davanja leka i poludecu od toga,naravno igramo se i svega drugog,pa nam je sve lepse.Nekad se pravim da je Staki u vrticu,nekad da je otputovala,pita me Rista kako mogu,mogu da ne poludim i da mogu da se igram,ne zna on sve sta ja znam i cega se sve secam,to je jedan vek uspomena jednog predivnog bica.
I tako sam se opet slomila u subotu najvise,a onda sam ga zagrlila i on je poceo da place,tresli smo se dva sata na kisi,na pustom groblju,padao je mrak,lila kisa,samo su svece osvetljavale beli monolit i njen potpis.Kod kuce sam se okupala i potpuno klonula,Masa je pitala da li placem,ne,samo mi se spava,morala je da mi okrene glavu da dobro pogleda,do tada sam se smirila i videla je da nema suza.Mala moja mila devojcica,moram da joj pomognem da se pronadjemo,da zna da je voljena i da smo tu.Setali smo po Kalemegdanu prosle nedelje i Masa je odjednom stala u cudu,pitala sam je sta je bilo rekla je Vidi onu bebu(detence malo,hoda),pitam sta sa tom bebom,kaze ona Pa,ima i mamu i tatu!
Otkazali smo stan...a onda ga zadrzali,moramo da uspemo,imamo zbog koga!Zbog obe nase ljubavi

Preusmeravanje

Nismo dugo pisali.Ucimo da zivimo.Preselili smo se i mislili da ce nam biti lakse,ali smo se prevarili.Tesko je glumiti normalnu porodicu,nista nije kao pre i praznina je jos osetnija.Tata je dao sebi zadatak da radi,radi,a ja sa Masicom po ceo dan po ovom vremenu tesko nalazim celodnevnu zabavu,tesko je i da ne placem,a da me ne vidi,jedva skuvam rucak,od onakve kuvarice kao da nije ostalo nista,sva sam spetljana i odsutna.Trudim se da se zabavljamo,ali ne mogu da pucam od energije ceo dan,tata to nije mogao da shvati.Sad smo kod bake dok se ne zagrejemo i ne uskladimo odnose,da ne vicemo,igramo se i provodimo vreme zajedno.Inace,ko ima centralno grejanje ovih dana,mogu samo da mu kazem da voli radijator ko bliznjega svoga!Mi smo se ukartonirali da nam visak energije ne ide u hodnik,ali to jos nismo savladali,moracu da pitam gradjane iz okoline Delta city/a kako resavaju ove probleme.Trudimo se da prebrodimo tugu,zimu,nemastinu,nervozu,nemoc i da sacuvamo jedni druge za Masicu i za sebe.Nadam se da smo na dobrom putu,ali nam treba jos vremena.Cesto me spopadne neopisiva tuga,gusi me,ne znam kako da prihvatim i shvatim da je nema kad zelim da je grlim,onda je ponekad molim da zagrli ona mene i da mi da snage,kao sto je to uvek radila.Verujem u Boga i znam da cemo se videti,ali mi jako nedostaje i to ne moze nista da zameni.Zelela bi da mogu da smanjim tugu i uvecam ljubav,da budem Masi majka kakva joj treba i da ima pristojnu porodicu koliko god to mozemo sada,jer bi i Staki tako htela i bila srecna da je sve kao pre.Samo sto nikad nece biti.Tata i ja smo dobri ovih dana,bolje pricamo,a danas sam napravila i princes/krofne,sto je uspeh.

Danas sam se peske vracala sa Novog zbog mitinga,prvi put sam krenula kuci,a da ne ridam,pozdravimo se,ispricamo i bude mi lakse,a onda sam nabasala na prepreke na putu i pomislila kako mogu da zaustave saobracaj zbog politickih ili drugih razloga,a to ne bi mogli da bi nam procistili vazduh jednom mesecno,recimo.Takodje sam primetila babe i dede koji hrle na miting i uopste mi nije jasni zasto samo ne zahvale Bogu sto su doziveli te godine i mogu da hodaju,disu i jedu samostalno,valjda nemaju drugu zabavu,ljudi su cudni.

Zelim nam da se nadjemo bilogde zajedno,samo zajedno i da je Masa uvek srecna i nasmejana,da se ne razdvajamo i vise slusamo.Da oprostimo.

Danas sam krenula rukom da uzmem Sabornik u crkvi,pa sam krenula da izadjem misleci da cu ga uzeti sutra,ali mi se ruka vratila i uzela ga,a na poledjini vidim Stasin crtez i recenicu.Ganuta sam bila i preponosna na svoju mudru Stasu.Stvarno treba da slusamo nasu decu i sta da kazem,gaudeamus!