Bez pozdrava

Ko je u prilici želeli bi smo, naravno, da dodjete da se pozdravimo, ali bi voleli i da se nastavi naše druženje.
Staša je stigla da ostavi dosta iza sebe i želeli bi da to podelimo sa vama, jer znamo da je i vi volite.
Kad se završe sve ovozemaljske pripreme za nju i kad se malo saberemo, pripremićemo In memoriam za Stašu na blogu. Takodje, nastavili bi da vas obaveštavamo o ostalim aktivnostima koje planiramo: izložbu njenih crteža, čestitke, kalendar...
Staša i ja smo radile slikovnice koje bi želela da upriličim i publikujem. Takodje, kad budem smogla snage, daće Bog, da saberem sve što smo prošle i da to zapišem, zbog nje, zbog sebe i za Mašu. Volela bih da se to zapamti i da je se svi sećaju.
Priremili smo bedževe sa Stašinim potpisom koji će stajati u jednoj korpici na sahrani i koje bi želeli da stavite za uspomenu na jednu divnu našu dušu.


Mama

Preporuka za cvecaru

Iz sveg srca preporucujemo cvecara carobnih ruku Ivana 063/ 22 4 77 6 sa Kalenic pijace.
On je umetnik u svom poslu, kod njega i paprat izgleda velicanstveno i moze da dostavi sve narudzbine na zahtevanu adresu. Mozete imati puno poverenje u njegov ukus, a cene su korektne.
Da bi se izvrsila dostava, ne mora da se naruci mnogo cveca, moze i 1 cvet.
Posto je porodica narucila kod njega cvetni aranzman, moze da donese i vas cvet istovremeno direktno u kapelu, platicete naknadno.

Ova preporuka je da bi vam se olaksalo vreme i angazovanje oko nabavke cveca.

Mama i tata

27. septembar u 12h

Mama i tata
vas obaveštavaju da ćemo se oprostiti od naše Staki
u ponedeljak,27. septembra u 12h na Novom groblju.
Opelo će se održati u 12:30, a nakon toga ćemo se okupiti u restoranu ''Prostor'' (Ruzveltova 41) koji je preko puta Novog groblja.

Mislimo da bi vam Staša to ovako rekla:

,,Dodjite da se pozdravimo. Obucite se uobičajeno, ne volim crnu boju. Hvala vam na podršci i porukama za svo ovo vreme Ćao, sada imam neka posla. Vidimo se jednom!''

Sinoć, u 22.50 časova...

Jutros su zvali iz bolnice. Saopštili su nam onu najgoru vest, vest koju niko ne želi da čuje, a naročito ne roditelji!
Sve je bilo uzalud?!...
Sva naša pitanja ostaju bez odgovora...

mama Svetlana

Zelela bih da se zahvalim svima koji pisu i interesuju se za Stasu i za nas.Ne mogu da dodjem cesto do kompjutera, ali mi Rista i sestra prenose poruke. Jako mi je bilo drago da cujem da je pisalo drustvo iz srednje skole, bas me je zanimalo kako ste i sta radite, steta sto se na nadjosmo lepsim povodom. Ne mogu da pisem, ali mi mnogo znaci sto se javljate sa svih strana i sto me se setite. Svi ste mi u glavi, ali u mom srcu je sad haos i ne stizem normalno ni da mislim, a ne da pisem. Sve svoje vreme provodim sa decom, a noci su mi najteze, tada ni ne zelim za kompjuter. Veliki pozdravi za Anu, Ivanu, Milicu Popovic, Senu, Obradovica, Aleksandru, Danijelu, Gabi, sa Linom se cujem, cmok svima, izvinite ako sam nekoga zaboravila.
Hvala i ostalima <3

nisu nam rekli...

Staša je već dugo vreme na respiratoru koji podržava rad pluća sa 10 %. Međutim, nisu nam rekli da se to od pre dve nedelje izmenilo, i to neprijatno! Sada aparat diše umesto nje, potpuno. To znači da su pluća otkazala. Potreslo nas je ovo saznanje, a sada takve vesti primamo mnogo teže. Sa svakom ovakvom vešću našu nadu poklopi nespokoj. Tresli smo se. Prema položaju koji zauzimaju u moždanom stablu, prvo se gase pluća, pa srce... Ne želim da razmišljam o tome. Ne sada. Još nije vreme.
Pomenuli su da bismo uskoro mogli da pričamo o tome koliko dugo je održavati na aparatu, ali mi smo rekli da svako radi svoj posao, kao i do sada, i da je reanimiraju ako treba, koliko treba, dokle god ima smisla, tj, dokle god srce kuca, ima nade. Tim pre što je na elektroencefalografu vidna aktivnost mozga. Nama nije trebao taj snimak jer vidimo njene reakcije.
Osim ovoga, Staša ima dobre rezultate. Čak su zenice počele da reaguju na svetlost! Nema nigde hematoma, a mesto gde su ugradili traheostomu polako zarasta. Transfuzija joj je prijala, što se vidi po boji kože i telesnoj temperaturi (nije joj hladno telo). Stabilna je već dva tri dana. Nema infekciju, i dobro jede. Uvešće joj i fizioterapeuta, (što nas je pozitivno iznenadilo, jer kada je ranije bilo reči o tome, rekli su da je to samo za pokretne, za one kod kojih to ima smisla...) i to da radi malo sa zglobovima, što će biti dobar dodatak svakodnevnoj masaži koju mi provodimo.

Promene u Stašinom stanju su veoma brze, minimalne i vidljive jedino nama i doktorima. Zbog toga ne želim stalno da pišem na blogu jer bi ličilo na šalu. U međuvremenu, Staša je pobedila još jednu infekciju. Moram da priznam da je od pre dva dana počela da mrda glavom i ustima, da otvara oči, a jutros je, kažu doktori, gledala celo pre podne! Naravno da nam savetuju da ne pridajemo značaj tome jer, u njenoj situaciji promene su česte, itd, itd. Mi idemo dalje, naravno, i svaki micak nam puno znači. Nosimo hranu tri puta dnevno i dajemo naše terapije. Snimili smo Mašin glas na diktafon i pustili Staši - povećao se broj otkucaja srca. Pričamo joj, masiramo je, ljubimo, sugerišemo, i nadamo se najboljem.
Kada smo Maši pustili ranije snimljen Stašin glas, njena reakcija je bila potresna: ''Stakiiiii, pa to si ti?! Tako mi nedostaješ!'' I tu nam je rekla sve o njenim frustracijama. Sada je i Maši mnogo bolje, posvećujemo joj maksimalnu pažnju i rezultati se vide.
Zahvaljujemo se na komentarima i korisnim informacijama. Staša nije u stanju da se pomera, a kamoli da putuje negde na lečenje, a svakako ću otići na uvodno predavanje o Teta isceljenju.