Dragi blogeri,

malo nam je lakše sada kad Staša ponovo pokazuje znake poboljšanja. Posmatrajući je, rekao bi neko ko je nije video, šta je tu bolje?Ali, dešavaju se stvari koje nas ponovo dižu. Iz dana u dan popravlja se raspoloženje, javlja se volja (dozvoljava tati da je masira, da je nosi, traži da joj skinemo sondu i obećava da će piti više vode na usta, drži glavu kad je podižemo, manje je ljuta, bolje spava noću, juče je čak rekla da joj se spava i tražida da baš tata legne pored nje što odavno nije bio slučaj, bolje govori - sa viša snage, razgovetnije, a uopšte nije mogla da govori od ugradnje šanta), apetit raste, pogled i pažnja su usmereniji, krvna slika i biohemija su joj bili odlični (danas radimo novu krvnu sliku), a disanje koje nas je panično držalo u strahu od najgoreg, normalizuje se . Sve u svemu, hemio terapija ponovo daje rezultate i nadamo se da ćemo uspeti da dođemo u stanje da može da se primeni radioterapija. Shodno tome, primenjujemo malo drugačiju taktiku - usredsredili smo se na to da homeopatija nastavi sa balansiranjem akutnih stanja histerije, nepravilnog disanja, gutanja, uznemirenosti i dovede do ravnoteže i pomogne životnoj sili, a da mi preko ishrane, čitanja kjiga, muzike (i možda kućnog ljubimca), masaže i ljubavi, podignemo imunitet i da ga održavamo u dobrom stanju, jer će trebati i za teške terapije koje slede, i za mogućnost da se organizam sam bori, a i za eventualno putovanje u neku kliniku u inostranstvu.

U međuvremenu, čekamo konkretniji odgovor iz klinike Burzinski. Jeste preliminarno rečeno da nam je potrebno otprilike 30.000 dolara, ali moramo da znamo koliko tačno košta ceo tretman, koliko je potrebno za prvu ratu,koliko rata ima i u čemu se tačno sastoji terapija, kako bismo to mogli da prezentujem onkologu koji je vodi radi saglasnosti i usaglašavanja, (ali i da precizno znamo koliko nam je novca neophodno!). Raspitujući se o pomenutoj klinici, došli smo do, kako tvrde prijatelji koji su radili kao hirurzi u Hjustonu, specijalizovane dečije klinike sa vrhunskim ekspertima, takođe u Hjustonu, pa smo se i njima obratili. Obratili smo se takođe i još jednoj specijalizovanoj klinici u Darmštatu, koja sarađuje sa klinikom iz Hajdelberga (od koje smo dobili negativan odgovor), ali koja ima veće potencijale, bolje mašine, i iskusnije doktore.

Očekujemo odgovore.

Zahvaljujemo na svakodnevnim uplatama koje stižu na račun, kao i na podršci koju nam dajete. Veći deo prispelog novca odvajamo za lečenje u inostranstvu, a manji za svakodnevne stašine potrebe ( prvenstveno u dodacima ishrani, koji na mesečnom nivou iznose oko 50.000, dinara).

Trudićemo se da češće dajemo obaveštenja, ali prosto smo sa svakim padom sve više samleveni i sve nam više vremena i snage treba da se podignemo. Sve smo nervozniji i napetiji, a i kada bismo se javljali svaki dan, mogao bi neko da pomisli da smo neozbiljni - čas je dobro, čas nije! Zbog toga čekamo da se malo stabilizuje (uvek je prijatnije čuti dobre vesti) i tek onda to objavimo.

Sa nadom i verom u bolje sutra, Lana i Risto.