Poseta vrtiću

Staša sve bolje jede bez sonde. Jedini problemčić, koga sve bolje savladava, je gutanje vode. Ozbiljan problem je gutanje sigme! Jednostavno je toliko peče da moramo da razređujemo sigmu i da je dajemo u manjim količinama i kad joj nije vreme. Nakon nekoliko dana postigli smo kompromis : Dva puta dnevno ćemo stavljati sondu zbog davanja sigme. Shvatila je koliko je to važno i pristala je na to. Sve je neuporedivo lakše kada joj objasnimo. Tata je položio ispit iz plasiranja sonde - uz zagrevanje, podmazivanje maslinovim uljem, sporim tempom kao i identifikovanjem sa ben tenom ili wingsicama, sve ide glatko.

Juče pre podne Staša pita, onako kao usput, neobavezno:"Tata, šta misliš da se prošetamo malo pored vrtića?" Pošto vrtić trenutno nije tako blizu da se šeta u okolini, tata shvati poruku i uzvrati:"Da li bi volela da uđeš u vrtić i vidiš se sa drugarima?" "DAAAAAAAAAA! Jel možemo odmah?" "Ne znam, moram da proverim." Tu je tata hteo da dobije na vremenu, da se konsultuje sa mamom i razmisli da li je prerano? Kako će reagovati drugari i drugarice kada je vide u invalidskim kolicima i bez kose, i kako će to delovati na nju? Treba li potvrda od pedijatra?... Tata je procenio da je vreme! - Nema sondu (koja je delovala ponižavajuće), bolje se oseća, razgovetno priča pa mogu da je razumeju (što je u dosadašnjoj konverzaciji bio krucijalni problem), ima potrebu da ih vidi i da se socijalizuje, a sem toga deca iz njenog kolektiva su sjajna, kao i roditelji i vaspitačice, i svi zajedno daju neverovatnu podršku. Zvali smo vrtić i dogovorili za danas. Bilo je dirljivo. Deca nisu mogla da sakriju svoja iznenađenja, poneki strah i znatiželju, ali su je prihvatili bez izuzetka! Okružili su je i pričali dugo. U početku je bila u kolicima a kasnije na krevetiću i na stolici. Ostala je do kraja na radionici, ali kapu ipak nismo skinuli." Tata, hoću i sutra da dođem!" "To je lepo, ali sutra je subota, vrtić ne radi." Malo je bila razočarana, ali je palo obećanje da ćemo češće dolaziti, naročito sa dolaskom lepšeg vremena. Na izlasku je zamolila tatu da je provoza po zadnjem dvorištu vrtića, pokazala mu tajni prolaz na brdu (kroz koji je tata, naravno, provezao kolica), molila tatu da jure kolicima (što tati nije bilo teško), i da se popnu na još jedno brdo odakle se dobro vidi okolina (popeli se). I tati je ovo mnogo značilo...

Rekla je da je bila uzbuđena prilikom dolaska i da zamalo nije zaplakala. (I tata)