Još jedna godišnjica odlaska..

Ti ne znaš kako je čarobno
znati da negde postojiš
jednako draga i krhka
i na poludelom moru
u ovu tetoviranu jesen
(koje se sve manje bojiš)
u svetu u kojem leptiri
i ne dočekaju zoru.


Te jeseni mi je ostao osmeh
a i njega sam uskoro izgubila.
...........................
A kad ostavim zvezde
hoću da budeš kraj mene
jer mogle bi i one
začas da odu vragu.
....................
Bar zbog najlepših tajni
kojima smo bili na tragu
ostani koji trenutak.
Ostani
samo
još
malo.
.......................
San je poslednja mogućnost
da se sačuva
ono što mora da ode.
Ne budi me..
Pusti

Reči će uvek reći
manje
nego što govore oči.

Možda zvezde večeras namerno na pčelinjak liče
dok svetlost klizi niz lice i zvezdane kapi bodu.
Ti znaš da postoje i dobre i loše priče.
al ne znaš kada dodju,još manje kada odu.

Jer,
tajna je samo tajna ako je prihvati zora,
valovi se ponekad i bez oseke iznenada povuku,
miris odlaska nosi u sebi više soli od mirisa mora,
i ladje kad potonu još dugo sanjaju luku.