Devet meseci
"Ja ne vidim, a ti znas sve.
Ali verujem da necu uzalud ziveti,
I znam da cemo se ponovo sresti,
U nekoj bozanskoj vecnosti."
Oskar Vajld
Veceras je tacno devet meseci od kako nam se Staki preselila na neko drugo, nama udaljeno mesto. Za ovo vreme mnoge bebe su se rodile, a ja ih gledam kad se voze u kolicima nemajuci pojma o daru zivota. Danas sam otisla u crkvu, ali posle sam odlucila da odemo negde sa Masom,u setnju, na sladoled, da njoj poklonimo nesto lepo, nase vreme , ljubav, nas zajedno.Setnja je bila lepa, sladoled divan, a komarci, bljak.Veceras sam izasla na terasu i poslala poljubac Stasinoj zvezdi, sacekala njen poljubac, a tek onda sam primetila i druge zvezde, koliko ih ima i zapitala se cije su one? Zamisljam sve sretne duse na njima koje se smese i masu nam.
Nadam se da si se oporavila, da se lepo provodis, da se osecas sigurno,srecno i ispunjeno. Nedostajes nam, ali ne brini, uspecemo, samo nam treba jos vremena, "sporaci" sto bi nam rekla ti. Sta ces kad sporo kapiramo. Ljubimo te, ljubavi nasa, oprosti nam nasu tugu, trudicemo se da budemo dobri. Volimo te, a ti kazes:" Pa,znam,mama!" i ja znam da znas i osecas, ali ponavljam to kao papagaj, jer ne znam koliko ove obicne, zemaljske ljubavi stize do tebe, a koju mi stalno osecamo da treba da ti saljemo, jer ti si deo nas zauvek :)