22.januar 2011.
veceras je cetiri meseca.Neko ce reci vec,neko tek,nema dana da sam bez nje,svako jutro,svaku noc.Danas sam bila na groblju,cistila sneg,zapalila svece,odnela cvece,a onda sam se zapitala zasto uopste cistim,kad ona voli sneg.Zalosno sam se setila da je prosle godine bilo puno snega,a da smo se grudvali samo dva puta,od toga jednom na terasi bolnice ona i ja,dan pre nego sto ce biti operisana,fotografisala sam je tog dana.Napravila sam joj tri grudve i jedno srce,puno sam plakala,a znam da bi se ona smejala,kako nespretno cistim,kako mi sve ispada,kako pokvarim srce,pa ga popravljam...Tako sam je i onog dana na terasi zasmejavala saplicuci se o cebe u koje sam se uvila,kao ispada mi telefon,padam preko plasticne flase,samo joj vidim osmeh na licu,svesna da ne znam sta ce biti sutradan.Pre godinu dana je primljena na Intenzivnu negu,pokusavam da ne mislim na to sve,ali slike se vracaju.Kako da ih izbacim iz glave i da vratim samo one lepe?
