Stasin rodjendan

Prvi Stasin rodjendan bez vidljivog Stasinog prisustva. Jutros sam posetila mesto izmedju dva drveta,zakacila sam vencic od nevena,naduvala sam balone-srca i pokacila na drvo,radnici su me zacudjeno gledali,donela sam puno cveca i Bakugan.Dosla je i nasa prijateljica, donela cvece i jos jednog Bakugana,bila tu kad sam izvadila torticu i svecicu i nije me cudno pogledala. Upalile smo svecicu,ja sam tiho pevusila Stasi pesmicu koju sam joj uvek pevala Srecan ti rodjendan,zele bube i ptice, i njima je srecan dan,kad je tvoj rodjendan,poljubila svecicu sa buba-marom i ...svecica se ugasila. Suzana je rekla da opet upalimo,nasmesila sam se i rekla ,moze,ona ju je vec ugasila. Poljubila sam je i bilo mi je lepo,slavim dan kad sam je upoznala. Posle sam otisla kod drugara u vrtic,bili su divni, kao i uvek. Jeli smo grickalice,kako kaze Staki,rodjendan nije rodjendan bez stapica,pevali smo pesmice, duvali svecice i jeli sladoled. Nacrtali su joj crteze, a ja sam im duvala balone i na njima crtala Stasino lice, svi su hteli Stasica balone. Onda smo pustili disk sa Stasinim omiljenim pesmicama i svi su poceli da djuskaju, bili su tako veseli, da sam se i ja smejala sa njima i uopste nisam bila tuzna. Setila sam se kako mi je prosle godine Stasa rekla zasto mi slavis rodjendan kad je grozan, rekla sam da moram. I stvarno sam tako osecala, jer je ona divna , ove godine sam odlucila da ga proslavimo kako mislim da bi i ona htela. Nas troje smo sa nasim rodjacima jeli picu, duvali balone, jeli tortu sa njenim omiljenim malinama i radovali se. Mislim da je srecna kad nas sve vidi. Dok sam putovala do mesta gde su svi, gledala sam kroz prozor u nebo i videla njeno nasmeseno lice kako me prati i stezala u ruci nas poseban kamencic, onda sam odlucila da izvadim knjigu i da je nasumice otvorim na nekoj strani i procitam pasus, znate svi za to i evo sta kaze: "Svi smo duse koje lutaju kosmosom, zivimo svoje zivote u isto vreme,ali imamo utisak da idemo iz zivota u zivot. Sve ono sto se dotice jedinstvene sifre nase duse nikada se ne zaboravlja i zauzvrat utice na ostalo." P.K. Masa i jos dve sestrice su oduvale svecice za Staki, a onda je Masa odlucila da je premaz suvisan. Zna da je Stasin rodjendan, nista ne pita i raduje se balonima,drustvu,zivotu, a posebno lepoj torti. Stasa se sigurno gore smeje i kaze joj,kao sto i sama Masa cesto kaze, Maso, Maso,prase malo i ljubi je. Stasa,ljubavi nasa,volimo te do kosmosa

SRETAN TI RODJENDAN, PRINCEZO, GDE GOD BILA SAD !!!!!!!

Padam,pa se dizem. Bila je zavrsna priredba u Stasinom vrticu, nisam mogla da idem. Otisle smo Masa i ja posle,da vidimo decu,da im odnesemo nesto, da se druzimo. Bas su svi porasli,lepi,sjatili se oko nas,pitaju za Stasu,pozdravljaju,kazu da je vole,pitaju u koju ce skolu da ide,a ja samo kazem da smo se preselili. Prvo mi je bilo mnogo tesko,nisam dugo bila u tom kraju,a sad sedim na njenom omiljenom mestu,gledam kroz prozor i mislim koliko je puta ona tu sedela i mislila na mene. Onda su dosla deca i sela oko mene,pricali smo,smejali se i igrali,Stasa mi se smesila iz svakog ugla.Pomislila sam koliko bi bila srecna i ponosna da sam je videla sa onom kapom,vedru i nasmejanu posle priredbe! Masa je bila srecna u Stasinoj grupi,sa Jelom,sa decom,nepogresivo je izvukla sestrine igracke na sto.Ja sam takve spakovala kod nas,ali ne vredi,zna.Nijedna Stasina slika nije pocepana,isvrljana,sve igracke su kao nove,njena je i slika na zajednickom albumu,kao da je tu, nacrtali su je i na grupnom crtezu. Uspele smo Jela i ja bar u tome da ostane ziva njima jos jednu skolsku godinu. Odneli smo neke zajednicke fotografije,cestitku sa njenim crtezima za njih,zajednicka imena,jednu pricu. Njena najbolja drugarica mi je prisla,pricale smo,vidim da joj jako nedostaje Stasa,zagrlila me je i ja sam nju i poljubila je, pitala je za svoju drugaricu,a ja sam rekla da mi je nedostajala ona. Zelim da je Stasa tu za nju zauvek,necu da joj kazem da i meni nedostaje,koliko ceznem za njom,svaki,svaki dan,pricala sam kao da mi je jos ziva i tu. Spomenule smo njihove zajednicke igre,dete se ozarilo i raspricalo,pitala me je hocemo li se videti opet. Lepo smo se igrale sa decom Masa i ja,posle smo otisle u parkic gde smo se cesto igrale nas tri,koliko boli,toliko i volis,gorka radost. Drago mi je sto smo isle u vrtic,oni su divan deo Stasinog detinjstva i ona je deo njihovog,neka se neko toga seti nekad u zivotu i bice mi drago,ta prva prijateljstva su najiskrenija. Prilazila su mi deca i iz drugih grupa kad su culi ko sam,govorila mi da je pozdravim,pitala za nju kad ce da dodje,drago mi je sto je toliko dece voli. Zao mi je sto nije sa njima,sa nama,sa svojom sestrom koja je stalno trazi i kad se vracamo iz parkica uvek pita Jel nas sad ceka Staki kod kuce,jel dosla,bas u nasu kucu?

Psihijatri,doktori,znalci govore mi da je najbolje da zaboravim.Prijatelji mi se izvinjavaju ako nesto spomenu ili im izleti,misle da me povrede.Ne mogu i necu da zaboravim,ne mogu me oni povrediti,samo pokusavam da ucim da zivim sa tim sto se desilo i da manje vidljivo placem.Uvek me nesto podseti,u srce me ubode,muzika,miris,igracka kog drugog deteta,krezavi zubici,njene boje,frizura,povik mama i moje okretanje.Po inerciji sam u prodavnici krenula da pogledam rodjendanske tanjirice i ukrase,a onda sam se setila.Na lipama su vec pupoljci,ona je govorila "Meni je rodjendan kad lipe cvetaju",najmirisnije vreme koje obecava...Masa misli da joj je pobegla i da treba da je nadje da je odvede za rukicu kuci da se igraju,drzi njenu sliku na stocicu,a kad je babe napolju pitaju da li ima brata ili sestru besno odgovara Nemam!Jos uvek cekamo neku vezu za vrtic,voli decu i treba da se igra sa njima,bice joj lakse.Igram se sad ja sa njom i mislim da sam sve bolja,ali ne mogu da zamenim drustvo celo,pogotovo sto ona zna sta joj fali.Toliko sam ceznula da ih vidim kako se igraju i vole zajedno.Sada mi je velika odgovornost zabavljati je ceo dan,biti energican i bez suza.Kad proverim da sigurno spava, pustim sebi i Stasu,pa zamisljam da smo svi zajedno,ne bi li se na minut opustila kao nekad

Vaskrs

Masa se konacno otvorila i pocela otvoreno da trazi svoju sestru,da dodje da se igra sa njom.Ne pali i ne prolazi nijedna od prica,ne moze da bude nigde drugde,samo sa nama.Jos je mala da bi shvatila da je sa nama,iako je ne vidi.Tuzna je bila,plakala,ljuta,a ja sam gutala svoje suze i pitala se koliko sam bila zatvorena u svoju tugu da ne vidim da neko pati vise od mene.Nije samo ona ljuta,i tata je,na Boga,na to sto se desilo,ne mogu da prihvate,treba vremena.Nedostaje i meni,silno,ne mogu da shvatim da je nema,jos mi je stvarna i ziva,ali pokusavam da je pustim iz sve svoje ljubavi i od srca da ode.Prvi put sam stvarno saosecala potpuno sa Bogorodicom,i mogla da prozivim te trenutke na Veliki petak,lile su mi suze.Onda sam poljubila plastanicu i smirila se,te noci je bilo sedam meseci,i Masu sam vodila.Zelim da je uverim u zivotu da postoji i posle,da moze da misli na Stasu i da joj se moli,ali kasnije,kad jos malo poraste,sad je njeno srdasce jos nezno i ne razume,ali oseca,ljubi joj sliku.Molim se za snagu,za nadahnuce kad pocne sa pitanjima,da joj budem dobra mama i da je naucim da se ne boji,da voli.Danas sam dosla smirena u crkvu,skoro srecna,sve vreme dok sam je drzala govorila sam joj da je volim.Ovo je Stasin praznik i svih nas,Stasa znaci uskrsnuce(od Anastasija).Smirilo me je i to sto sam procitala u jednoj od svezaka koje sam stigla da ispisem dok je bila bolesna,kako mi je u bolnici ispricala jedan san,kaze:"Sanjala sam u svojoj buducnosti raj.Tamo je divno,dobijes sve sto ti treba,ima puno zivotinja i mnogo raznog voca."Lakse mi je kada znam da je njoj dobro,meni nedostaje,nedostajace mi dok sam ziva.Volela bi da utesi tatu i Masu,ja je blagosiljam od sveg srca,znam da sad uziva i ne zelim da joj smetam sa svojom tugom.Zahvaljujem Bogu sto sam je upoznala,upoznala sam ljubav,zahvaljujem sto imam sa kim da delim i umnozavam taj dar sa Ristom i Masom,svojim roditeljima,sestrom,prijateljima.Obe moje ljubavi su blagodat-jedna nauk,druga spas.Hristos Vaskrese!

Trudimo se

Stvarno se trudimo da zivimo svoje zivote,mozda da probamo kao pre.To negde umiruje,covek voli svoju svakodnevnicu,svoje rituale,plasi kad ih nemas.Pokusavamo da stvorimo dom za Masu.Uspela sam da dodam boje i sarenilo,da li to,da li zajednicke igracke,da li rodjendan,ljudi,torta sa svecicama,sve je bilo tu...osim Stase i to je osetila.Od tog dana,njena secanja su provalila,pocela su pitanja.Jedan dan sam cula Stakica! odusevljeni uzvik koji nisam dugo cula,Masa je drzala Stasinu fotografiju i gledala je,malo smo je komentarisale da je slatka,sta ima,a onda je Masa tresnula.Pitala sam je da li se ljuti na nju,rekla je ne,srecna sam sto ce danas doci!Pre neki dan je izvadila mali molitvenik za decu,na omotu je nacrtano dete koje se moli,pokazala nam je i rekla ovo je Masa.A kome se molis,duso,Stasi,za sta je molis,da me posetuje,jel voli Stasa da se posetuje,voli.Puna je pitanja sta Stasa voli,crta je,kad pisemo ispod mama i Masa,ona kaze,a sad ovde pisi i Stasa i kaci to na frizider kao sto je to Stasa radila.Mislim da se ne zna kome vise nedostaje,samo su Masi nedostajale reci da kaze sta misli.Ne odvaja se od Stasine ptice i stalno govori Stasa cuvam ti pticu,u igrama sam ja Stasa.Sad tek vidim koliko je njoj bolno,obe cekamo Stasu,samo sto ona misli svaki dan da ce doci.Volela bi da razmisljam kao ona i kad kaze danas li sutra,a bilo je juce,zalim sto nemam taj detinji osecaj za vreme koji je jedini pravi,jer ljubav je uvek danas i onda sve manje boli.

Postoji nekoliko dobronamernih preporuka da zatvorimo blog i da probamo da se "ne opterećujemo nečim što nismo mogli da sprečimo..." Ne opterećujem se. Jednostavno, to je moj život sada. Ne bih se osećao dobro da se ugasi blog koji se zove staša mihić. Naprotiv, želim da se aktivira više, da postane koristan širem broju ljudi i ostane veoma posećen, da iz njega počne da zrači pozitivna energija a ne tuga, i da se vrate uspomene na sve one lepe trenutke koje smo imali sa Stašom pre bolesti. U tom smislu su se uobličile misli i konkretizovale želje za mojim aktivnostima po pitanju bloga. Razne ideje (tipa da se formira neki fond, udruženje ili bilo kakva aktivnost) su se usmerile na nekoliko stvari koje se mogu povezati pod nazivom ANTIKANCER PROGRAM koji će obradjivati teme vezane za naša i tudja iskustva po pitanju međuljudskih odnosa, ishrane, lečenja, vežbanja, literature, finansija, oporavka (ako se to može tako nazvati), raznih strahova (kao na primer strah od smrti), i bio bi prevashodno kao prva pomoć nama, kao i unezverenim ljudima koji saznaju od čega boluju, ali i koncepcija zdravog (ili bolje reći zdravijeg) života bez obzira na bolest. Znam da ima dosta ljudi koji samo posećuju blog a ne javljaju se (iz bilo kog razloga) ali bih voleo da bude više komentara vezanih za ovaj program, razmene iskustava, preporuka... (ko ne želi ili ne može javno da komenteriše neka me kontaktira na mail ristomihic@yahoo.com ). Veliki pozdrav svima.