Prilagodjavanje

Pokusavam da nadjem stan.Zelim da imamo psa.Zelim da zivimo kao porodica.Zvuci lepo,zvuci lako.

Prekjuce sam primila nekoliko veoma uvredljivih poruka sms od jedne agencije.Odgovorila sam uljudno.Oni su nastavili sa jos tri.Nazvala sam ih i rekla da mi nisu pokazali nijedan stan,da se nismo nikad ni videli,da nemamo ugovor,izvinuli su se zato sto je doslo do greske?Tri-cetiri uvredljive poruke greska?Rekla sam im da imam odredjeno misljenje o njihovoj agenciji,da mi ne traze stan i da se sa ljudima komunicira telefonom,a ne putem sms-a,na taj nacin.Uzasno sam se iznervirala.U redu,ljudi se nerviraju zbog preseljenja i inace,vidim bice potrebno i vreme i zivci.Ma,mogu ja to.

Vodim Maki kod psihologa,sad ulazi bez dreke,cak joj je ponela i dugme da usije jednoj zirafici oko da vidi!Igramo se sa plastelinom,setamo,ujutro i uvece placem.Cini se da je malo bolje,komuniciram,videla sam se sa drugaricama,secale smo se,zezale,bas mi je bilo drago sto smo se videle.

Idemo svake subote na sluzbu za upokojene,tu gledam Stasu,pricam sa njom,odem u stan i pricam sa slikom,igram se,puno placem.Znam ja da je na boljem mestu,ali ne znam zasto se mucila,to ne mogu da podnesem.Nedostaje mi fizicki,do bola,da je zagrlim,poljubim u kosu,da joj vidim oci i cujem ponesto pametno.

Juce smo hteli Masu da odvedemo u pozoristance,upali smo na Ruzno pace koje je Stasa x-puta gledala i gde je posle bio rodjendan devojcice nasih poznanika koji su nas sramezljivo pozvali da ostanemo,znajuci sve.Prvo je Masa pocela da place i Rista ju je izveo da se smiri,onda sam ja unutra plakala,jer sam sa Stasom prosla sve replike,Masa nije htela ni unutra,ni na rodjendan.Samo je htela krunu i carobni stapic.Otisli smo u setnju pored Dunava,gde smo uvek isli posle pozorista,oni su seli na klupicu da nesto pojedu,ja sam otisla na moje i Stasino omiljeno mesto gde sam se spustila do dole,jer se reka povukla.U jesen smo se uvek spustale tamo,gledale brodove i slusale patkice,skupljale kamencice i puzeve.Mesec se vec video onako pun,a ja sam pricala sa njom i skupljala joj puzice,jedan je pravi spondylos.Bila je samnom tu,nisam smela da se okrenem Masi koja me je zvala iz sveg glasa,nisam mogla da zaustavim suze,Stasa je u svemu,jer smo svugde bile.Jako je tesko smiriti se.

Jedno jutro smo ustale Maki i ja,sunce napolju,divota idemo napolje.Lepo smo setale,skupljale,lisce i otisle u parkic.Spustala se niz tobogan,obratile se po nekoj deci,sve je bilo lepo,ja ljubazna.Pojavljuje se deda sa klincem koji jedva ide i ne moze da saceka da se Maki popne stepenicama do tobogana,ni da je zamoli da se pomeri(a mali jedva ide kolicki je!) i klinca prebaci preko nje i stavi na tobogan.Meni se smracilo sto od gesta,sto od toga sto se to deci ne radi.Sacekala sam da vidim da li ce se izvinuti,a posto nije i nastavio je tako da se ponasa i sa strane,popela sam se na tobogan zgrabila dete i ponovo ga prebacila preko Mase.On je prisao i ja sam rekla da li znate sta ste uradili,kaze znam i nista,kazem ,e,onda znate da treba to da ponovite i to se ne radi.On opet nista.Spustim dete niz tobogan i krenem iz parkica,kad poce neka baba da se dere kako sam ja lupila neko dete,lupeta,ne zna o cemu se radi,niti je ista videla,a deda cuti.Krenula sam sa Masom iz parkica,baba je vikala kako sam bezobrazna,itd,a ja sam izmarsirala da je ne bi nokautirala u sekundi.Ruke su mi se tresle od besa,koliko ljudi samo sebe gledaju,dedi se zuri na tobogan,a babi da se svadja.Sto je jos strasnije,moj rodjeni otac je sedeo na klupici i pravio se lud.Dosla sam do kapije parkica i odlucila da mu ne dam da se izvuce i pocela da vicem Tata,jel ides sa nama,da te cekamo.Njega je sramota lude cerke,uopste nije pomislio da me uzme u odbranu! Tek je kasnije lagano ustao i izasao kao da ga se to nista ne tice.Zakljucila sam da meni ne treba psihijatar,nego tekvondo i ljuti pas.Nemoj da mi neko pipne Masu,pojescu ga!

Danas smo bili i sa njom u crkvi,svidja joj se muzika i slike,ali je plase ljudi.Potpuno je u pravu.Volim Sabornu crkvu,mozda sam navikla na nju,ali mi smeta sto nemaju neku prostoriju da se deca zabave dok traje sluzba i da ih roditelji vide.Upalila je svecu za Staki,a onda smo je podigli,ugledala je Bogorodicu.Pitala sam je da li znas ko je to.Rekla je znam,Bogorodica,A ovo(zna ko je) Stasa.

Trazila mi je njenu gumicu za kosu pre neko vece,dala sam joj i ona je gleda malo i kaze Stasa je tuzna zbog kose i vrati mi je.Ne znam vise sta zna,ceka je ,pa da idemo u stan...

Juce smo zakazali Opelo za Stasu za 1.novembar u 12h u Sabornoj crkvi,to je ponedeljak,da znaju ljudi koji zele da dodju,a koji moraju da se dogovore zbog posla.

Jako bi volela da se svi vidimo

mama

Zelela bi da kazem da me je sinoc jako potreslo saznanje da je preminuo Andrej Knezevic,deckic iz Sombora koji je bolovao od iste bolesti kao i nasa Stasa,a bio je samo cetiri dana stariji od nje.Njegov tata je kontaktirao sa nama i cuo se cesto sa Ristom.Bilo mu je bolje nego Stasi,ova vest me je presekla.Videla sam slike na You Tubu i potresla se do srzi,neke stvari su tako bolno slicne.Sta radi Bog pitam se svaki dan i opet mu se molim za njihove dusice i da nama svima da snage da ovo prebrodimo.
Nadam se da su mirni i srecni,sigurno su vec drugari,jer je Stasa prilazila deci lepo i lako,igraju se svojih lepih decjih igara.
Volimo vas

Zelela bih da kazem Franki da Staša nema stranicu na Fejsu,ako hoce da vidi slike neka ukuca Svetlana Jovic i album 27.septembar 2010.
Zelim da joj kazem i to da Staša obozava srca,da ih je svugde crtala,tata je nasao srce u paprici koju je sekao,Masa i ja baricu u dvoristu,crtez na klupi,a ja nosim srce koje sam joj napravila i koje je ona nosila(vidi se na jednoj slici).
Ona jeste SRCE

A sad malo ja... tata

Drago mi je da se mama priključila. Dobro joj ide, čak je i stranicu na fejsu otvorila! Dobro je to.
Želim da vas ohrabrim da pišete. Ne možete pogrešiti, šta više. Veoma smo zahvalni na komentarima, to je naša duhovna hrana, sada, kada smo rekonvalescenti. Posebno se zahvaljujem Panđi na komentaru kojim je preneo SVOJE iskustvo da ipak nešto postoji i posle, da nije ništavilo, i da ima smisla sve što sada radimo, i Ani koja je to potvrdila. To mi je najjača uteha do sada! Panđo, drži se!
Vratio sam se poslu i nekim lepim obavezama.Vreme sam podelio na ono kada tugujem (a to je uglavnom rano ujutro ili kasno uveče) i na ostalo vreme kada stalno nešto radim. Desi se naravno, da se potresem i preko dana kada se sretnem sa nakom uspomenom, ali traje kraće. Ova šizofrena podela mi pomaže da ipak nešto i uradim.
Što se tiče udruženja ili fonda, odabrao sam da to bude fond, iz više razloga. Čekam da se usvoji novi zakon o fondovima, pa da se uskladimo i registrujemo. Fond će se baviti "decom novog doba", njihovim roditeljima koji ne mogu da se snađu, njihovim potrebama za novim informacijama i zaštitom, školovanjem, druženjem... Sve dok se nije desila ova strahota nismo znali za postojanje takve dece, i to u takvom broju. Prvo su nam skrenuli pažnju da je Staša Indigo dete (mislio sam da me neko zeza), onda smo kupili knjigu o indigo deci (između milion knjiga koje se bave zdravom ishranom, kako pobediti rak i sl.). Sada vidim da postoje i kristalna deca (što nam je Staša decidno rekla za sebe!), pa zvezdana deca... To su ta deca novog doba, koja uglavnom imaju problema, a negde su natprosečna i nose poruku kako da živimo bolje. U Stašino ime, fond će se baviti njima i njihovim potrebama. Ko je zainteresovan da se priključi, izvolite, jedva čekam da sa nekim podelim iskustva i razmenim mišljenja. Imate i moj mail, pa dobrodošli.
Da li treba da napišem koga je Staki crtala ovde ispod?



Stašin tata

Album

Posto su mi se javljali ljudi koji nisu mogli da prisustvuju sahrani,a zeleli su,kao i oni koji su u inostranstvu, objavila sam fotografije sa ovog tuznog dogadjaja na svom Fejsu.Ko misli da ne moze da podnese,da zna,da ne otvara.Ove tuzne fotografije cu ostaviti oko nedelju dana da ih pogleda ko zeli.Vec sam rekla,ako je nekom lakse neka zapali svecu,kaze njeno ime i pomisli nesto lepo.

Nakon ovoga stavicu lepe i nasmejane slike,da se sa radoscu secamo kakva je bila.

Ukucajte samo Svetlana Jovic

mama Svetlana

fotografije sa FB

http://www.facebook.com/album.php?aid=51712&id=1037638900

Otvorena vrata

Izgleda mi da je moje pisanje probudilo nesto u ljudima,pa su poceli da se javljaju.To je lepo,mozda cemo malo lakse prebroditi zimu zajedno.Inace sam depresivna kad pocne ovakvo vreme,ja sam dete Sunca,i Staša je,kazala je Kad lipe cvetaju,tad mi je rodjendan,i to je bilo divno!
Cini mi se da je mnogima potrebna pomoc,vidjanje,ljudi su se jako osamili,a u sustini smo svi drustveni.Doslo mi je da napravim klub S,gde bi se svi vidjali bilo kada,ali nemam te mogucnosti,mozda jednom...
Ono sto me je najvise pogadjalo tokom Stasine bolesti je odnos ljudi lekara,sestara,svog osoblja,sto je ne tretiraju kao osobu,sto nisu ljubazni i humani,sa par izuzetaka.Nazalost ja nisam mogla da promenim uzasnu dijagnozu,pokusala sam da joj produzim zivot,nisam uspela da joj mnogo uveselim poslednje dane,ne mogu da promenim sistem,nema svrhe da se tuzimo,iako ima osnova.Nista mi ne moze vratiti nju.Imam predivne uspomene i jednu zbunjenu devojcicu koja ocekuje mnogo od mene.
Drago mi je da vas ima sve vise i da se budi neka svest bez straha,treba svi da se spajamo i da pomazemo jedni drugima,cak i kad je ta pomoc sitna i neznatna.Ja znam kako mi je svaka lepa rec prijala,kako sam bila zahvalna kad bi se neko obratio Stašici,jer je ona sve znala i razumela,a oni joj se i ne obracaju i osudjuju je,a da je i ne pogledaju.Zvuci smesno,ali sam bila srecna kad je neko nezno uhvati za rucicu ili je pomazi,a to je bilo tako retko. Samo pred sam kraj su malo smeksali,to sam u jednom filmu cula kad osudjenica na smrt kaze u svojim poslednjim minutima,kako sad svi mogu da budu tako ljubazni?
E,to je to.Kad smo dosli da potpisemo papire za Stasu i da je identifikujemo,na samim vratima smo se mimoisli sa medicinskom sestrom koja mi je usput rekla
Saucesce,kao Dobar dan,htedoh da kazem i vama,kad ste postali takvi.O ostalim uzasima kako su je strpali u kesu vezanih ruku i samo sa kartoncicem i kako sve to izgleda uopste necu dalje da vas potresam,ni sa mojim njima cudnim zahtevima,meni je vazno da smo je dostojanstveno ispratili,ovom prilikom se izvinjavam sto neke ljude nismo obavestili,sami smo radili organizaciju,pa smo zaboravili u svemu tome,mislili smo da svi prate blog.Fotografije sa sahrane cu videti da neko stavi na Fejs,posto dosta ljudi nije moglo da prisustvuje.Pogledajte slike i upalite svecu,to je kao da ste dosli,i mislite na nju lepo.
Hvala sto ste poceli da se javljate i da delite i svoje probleme sa mnom,da malo izadjem iz kruga.Videla sam se sa Sandricom vodile smo Masu i Petra na izlozbu Lega,videcu se sa Anom,Lina me zove,nedostajem joj.Znam i ti meni,i zao mi je sto ne mozes da dodjes,mozda cu jednom moci ja,ali kad popravis kanalizaciju!
Humanost,empatija,ljubav su ono sto uzdize coveka,za tim smo sve vreme ceznule,ja samo zelim da toga vise ima,onda znamo da nismo sami.Kad se ne sakrivas od komsije i ne zelis da mu crkne krava,kad te svekrva voli,a sa muzem zivis u slozi.Da li je to nemoguce?
Pored porodice sam osetila dve podrske-od strane svestenstva Saborne crkve i doktorke Srdjane koja je redak humanista,strucnjak i zena,to kazem,jer me je primila bukvalno sa ulice i u pogledu sam joj videla da me gleda kao majka,a ne kao lekar.Mnogo voli moju Stašu i mnogo je ucinila za nju,kad se molim za Stašu i za sve nas molim i za vise Srdjana.
Vas volim,pisite!