Ipak drugari
Drago mi je što ste pisali.Kupujem samo jedne cipelice ove jeseni.Juče je Masa pitala zasto se Staša razbolela?Rekla sam da ne znam.Rekla sam i da mi je Staša rekla hvala ti,mama,sto si mi rodila Masu.Razrogacila je okice i upitala Stvarno?Rekla je ustvari,ovako sasavu sekicu,ali to je isto.Kad-god bi joj bilo bolje govorila bi nam da nas voli,da se ona nikad tako ne bi ponasala prema nama,da to nije ona.Znam ja to ,duso,bilo je svega,ali Masi moram da kazem da je volis i da si je volela,cak i kad si je odbijala,i kad si vikala i plakala,i kad si otisla....I da to nije zbog nje.Stalno proverava da li sam tu.Sad mi sleduje da zasucem rukave i da stitim Masu,a bojim se,sreco,tebe nisam mogla.Molim se da mi se da snage da budem majka kakva je potrebna mojoj Masi.Juce smo pokusali da trazimo cipele za Maki,vrlo je odredjena(Neću!) i bas je briga za sve sto je ne interesuje,a to su autici,konjici,bicikle i ostala prevozna,brza sredstva.Sedne na pod radnje,otera koga hoće,insistira beskonacno na onome sta zeli,na to nismo navikli.Naravno,nista nismo kupili i vratili smo se iscrpljeni.Potpuno druga osoba,i po prirodi svojoj i po tome sta je snadje.Rista je bio sokiran,ja sam je pustila da sedi na podu i posle sam joj rekla da to bas i nije lepo,a i prljav im je pod,ustala je.Staša je uvek bila kao odrasla osoba,samo mnogo bolja.Nikada nije bila nevaspitana,neodmerena,tacno je znala kad sta treba da se uradi i kako,u knjizari je uvek pitala da li imaju klupicu da prvo prelista knjigu,pre nego sto je kupi.Poslednje sto je čitala su knjige Roalda Dala,ET-a nije stigla da zavrsi,sve Hari Potere odgledala,a neke pročitala.Stavila sam joj Malog princa da ide sanjom.O pričanju i fenomenalnim komentarima da i ne pričam.Kad su joj uključivali transfuziju,pitala ih je kako znaju da je ta krv ispravna,da ne dobije neku bolest.Samo su je pogledali.
Kako ja sad da izvedem na pravi put ovu malu pametnu,svojeglavu glavicu koja je potpuno drugačija?Koja mi svaki dan dokazuje iznova sa pokojim gestom ili rečju koliko se seća i koliko joj sestra fali?
Posle ovog svega znam za sigurno dve stvari-da je mozak čudo i da radi čak i kad dokumentuju da ne radi,ima vlastita napajanja,i drugo,da bebe imaju sećanja,emocije koje pamte,asocijativno,verovatno,razmisljanja.Sve sto su mi govorili,nije tačno.
Jos nesto hocu da kazem.Bila sam besna.Bila sam do jarosti besna,zato sto su se svi razbezali kada se razbolela,svi vrli poznanici,prijatelji,kumovi,čak su i komsije sklanjale glavu.Grozno!Kao da je Staša kriva sto se razbolela ili da smo svi zajedno osudjeni na jos vecu patnju zbog toga.Govorila sam da ne zasluzuju da se vise ikad vidimo ili čujemo,sta ce mi?Zar to dete koje sam vodila na rodjendane ,slave,koje je uvek donosilo radost i osmehe svojim komentarima,nije zasluzilo da je obidju,da je neko zabavi,kupi neku zezalicu?Ona je tako zahvalno dete!Bila sam furiozna!Deci iz unutrasnjosti su dolazili rodjaci svaki dan,nama tata,baka,deka..Rekla sam da nemam nikoga,osim svoje porodice.Nista mi nisu znacili mailovi koje nisam ni mogla da pročitam,bila sam dezurna 24h,bez racunara.Ni njoj to nista nije znacilo,oduvek je volela kontakt,posetu.Tuzna sam jos uvek sto se nije izigrala,nije mi satisfakcija sto se igra sa andjelima,hocu da se igra samnom!Ja sam joj bila najbolja drugarica,hocu da mi se javi da znam da joj je dobro,jer meni nije!
Od kad je otisla splasnuo mi je bes,čemu?Ko zeli da mi se javi,neka se slobodno javi,ne znam vise kad mi je to bilo potrebnije,ali za nju znam.Steta sto vreme ne moze da se vrati,a to je ona zelela i crtala,masinu za vraćanje vremena.Mi ćemo se sigurno videti.Juče mi je uzasno nedostajala kad sam u jednoj prodavnici igračaka videla prelepu plisanu sijamku,sa divnim plavim ocima.Znam da bi je dohvatila sa police,pomazila i rekla,jel da da ćemo je kupiti kad skupimo pare?Zamalo da je kupim sebi,posto je Maki nije ni pogledala,turirala je motor.To dete je ludo za kartingom!Toliko sam posle plakala da je Maki zaspala bez vecere,jer nisam imala snage da joj dam,ni da se setim sta imam u kuci.Moja mama je prokomentarisala to kao skandal,a ja se pitam kako je vodim u parkić i radujem se njenim osmesima kad je visoko na klackalici.
Znam da moram da se saberem,ali to tesko ide,imam rupu u grudima.I nemojte da mi govorite,moras zbog Mase,kao da ja to ne znam,i kao da Masa nije moja.Sve fraze su sranje,i sve pada u vodu kad shvatis da ni ljubav nije dovoljna da spase.Ali ne poznaje granice,vreme,ni dimenziju.
Zato,javite se,pisite sta hocete i nemojte se ustezati i smisljati glupe strategije i otrcane fraze,ja sam ona ista Ceca koja sve radi sto smisli,i koja i dalje prezire licemerje i sr...Toga mi je stvarno dosta.I da znate,ne mozete vi da placete i zalite vise od mene
MAMA!
12. 10. 2010.
11. 10. 2010.
Karneval
Maša je dva dana cekala Stašu da dodje da se igraju plastelinom.Drugi dan sam joj rekla da bi jako to volela,ali da ne moze.Maša je samo prokomentarisala,zakljucali su kapiju.Vece pre nego sto se Staša upokojila,svi zajedno smo isli u bolnicu da zamolimo da je vidimo.Doktor je rekao da ne moze da nas pusti,Maša je vikala hocu da vidim Sakicu,pustite me!Tata i ona su sisli dole,a ja sam ostala da zamolim sestru da Staši daju homeopatske kapi i ostala sam da sedim ispred vrata.Doktor je izasao popricao samnom i usao unutra,kad je drugi put izasao video je da sam i dalje tu,krenuo je ka meni,a onda stao,okrenuo se i sisao niz stepenice.Nije znao sta da mi kaze.Sutradan sam poslednja ostala u poseti i medicinski brat me je skinuo sa nje,pitao me je da li mi treba secer i voda,ne,treba mi moja Staša.Tada sam je poslednji put poljubila zivu,ali sam nastavila da je ljubim jos pet dana posle,preko veza,koje su ispale humanije.U mislima nikada necu prestati da je ljubim i da je cekam da mi kaze Ba,iza svakog coska.
Maša je imala temperaturu,pored svega ovog nije ni cudo.Bila sam van sebe kad drugi dan nije spala temperatura,a onda je uvece odjednom zivnula i donela mi lutku i otrcala.To je bila vila koju je Staša drzala u rukama sve vreme na drugoj hemoterapiji,pocela sam da placem.Opet je usla u sobu i na pola puta do mene rekla Mama,opet lijes suze zbog Staše.Nemirno spava,rekla je da je sanjala Stašu kako se igra auticima(Maša voli autice),svako vece Staši šaljemo poljupce pred spavanje,pozelimo laku noc i kazemo joj da je volimo.Samo to vece kad je umrla nije htela da joj pošalje poljubac.Danas je jela palacinke i uzviknula,Kako je divan dan,volela bi da je Staki ovde sa nama i da jedemo zajedno palacinke!Okrenula sam jednu Stašinu nasmejanu sliku i stavila pored nas i rekla,Evo,kao da je sad sa nama,jel da.Onda je Maša pocela da prica sa slikom,Staki jedem palacinke,ja to mnogo volim,a ti,i ti mnogo volis.Pet dana nisam mogla da odem do starog stana,tamo najviše osecam da sam sa Stašom,tamo smo bili najsrecniji.Makici je bilo bolje i zaspala je sa tatom,a ja sam krenula u stari blok.Kako sam ušla cula sam veoma glasnu muziku,odjednom su pocela da mi dolaze u susret deca-kruske,deca-jabuke,kako sam se priblizavala zgradi koja je pored vrtica,shvatila sam da je u toku Jesenji karneval.Deca su pevala,igrala,a Stašini drugari su vec izlazili.Mahnula mi je Slavica i zagrlila me,ja sam poljubila nju i malu Natu i stigla samo da kazem da je prošle godine bilo lepše vreme.Naišli su i drugi roditelji,Lukina mama me je zagrlila i prošla,a Slavica me je odvukla što dalje.Htela sam da udjem,ali nisam htela da drugim roditeljima bude neprijatno što me vide.Došla sam u stan,upalila svecu,namestila cvece i igracke,rekla sam joj da je i ona trebalo da bude tamo i da se raduje i da igra,kao prosle godine.Onda sam stavila na glavu njen šešir sa prošlogodišnjeg karnevala,na koji sam lepila lišce do tri ujutro i uduvala se od oho-lepka,i pocela da placem kao kiša.To nije fer!Sve me je bolelo!Nije trebalo da me odvuku,ja volim tu decu iz njene grupe,nikada nismo zurile kuci,uvek sam imala vremena da popricam sa njima,ja nisam ljuta što su oni zivi,nego što ona nije!Trebalo bi da su zajedno! Ne zelim da vise ljudi beze od nas!
Kad ih vidim,kao da je i ona negde tu.Sutradan smo se videli sa Slavicom(jednom mamom),kad smo ušle kod njih Maša se tako obradovala Nataliji i ova njoj,a onda je mala sela u istu sobu,na istu stolicu kao kad je dolazila sa Stašom,posle je došla i druga drugarica i Maša je bila srecna,a meni je na trenutak bilo lakše.Još dve drugarice su se videle samnom za sve ovo vreme,svaka im cast!Ljudi i dalje beze kao da smo sugavi.
U subotu su bile Zadusnice,strasno mi je da palim svecu dole .Ceo dan mi je bio strasan,povela sam Maki u stan samnom,usput smo kupile igrackice i za Staki i za nju.Ona ceka Stašu da idu zajedno napolje,svidja mi se sto za nju ne postoji vreme,sto je sve bilo juce i sto prica sa Staki i kad nije tu.Gurala sam je u biciklicu i pokazivala gde su se zajedno igrale(davno nije bila u tom bloku),govorila je stalno secam se,secam se.Setila se i ponecega u stanu i postavila odmah dve stolicice i njenu i Stašinu i rekla vidi Stašine igracke.Posle je tu i zaspala.Ko zna sta ona pamti,samo izviru novi detalji....Ali potrebno nam je mnogo podrske i mnogo,mnogo vremena.
Zelela bih jos samo da kazem da mi je dosta ljudi porucilo da prati blog,ali ja ne vidim toliko prijavljenih.Molila bi vas da se prijavite,jer imam strah da ce ga ugasiti,ako ne bude bilo ljudi u dovoljnom broju.
Hvala vam sto nas pratite kroz sve muke,jer one jos nisu prosle.Ucimo da zivimo ispocetka,a ne znamo kako.Sve sto smo znali,vise ne vazi,a sta vazi,nemam pojma.
Stašina i Mašina mama
Maša je imala temperaturu,pored svega ovog nije ni cudo.Bila sam van sebe kad drugi dan nije spala temperatura,a onda je uvece odjednom zivnula i donela mi lutku i otrcala.To je bila vila koju je Staša drzala u rukama sve vreme na drugoj hemoterapiji,pocela sam da placem.Opet je usla u sobu i na pola puta do mene rekla Mama,opet lijes suze zbog Staše.Nemirno spava,rekla je da je sanjala Stašu kako se igra auticima(Maša voli autice),svako vece Staši šaljemo poljupce pred spavanje,pozelimo laku noc i kazemo joj da je volimo.Samo to vece kad je umrla nije htela da joj pošalje poljubac.Danas je jela palacinke i uzviknula,Kako je divan dan,volela bi da je Staki ovde sa nama i da jedemo zajedno palacinke!Okrenula sam jednu Stašinu nasmejanu sliku i stavila pored nas i rekla,Evo,kao da je sad sa nama,jel da.Onda je Maša pocela da prica sa slikom,Staki jedem palacinke,ja to mnogo volim,a ti,i ti mnogo volis.Pet dana nisam mogla da odem do starog stana,tamo najviše osecam da sam sa Stašom,tamo smo bili najsrecniji.Makici je bilo bolje i zaspala je sa tatom,a ja sam krenula u stari blok.Kako sam ušla cula sam veoma glasnu muziku,odjednom su pocela da mi dolaze u susret deca-kruske,deca-jabuke,kako sam se priblizavala zgradi koja je pored vrtica,shvatila sam da je u toku Jesenji karneval.Deca su pevala,igrala,a Stašini drugari su vec izlazili.Mahnula mi je Slavica i zagrlila me,ja sam poljubila nju i malu Natu i stigla samo da kazem da je prošle godine bilo lepše vreme.Naišli su i drugi roditelji,Lukina mama me je zagrlila i prošla,a Slavica me je odvukla što dalje.Htela sam da udjem,ali nisam htela da drugim roditeljima bude neprijatno što me vide.Došla sam u stan,upalila svecu,namestila cvece i igracke,rekla sam joj da je i ona trebalo da bude tamo i da se raduje i da igra,kao prosle godine.Onda sam stavila na glavu njen šešir sa prošlogodišnjeg karnevala,na koji sam lepila lišce do tri ujutro i uduvala se od oho-lepka,i pocela da placem kao kiša.To nije fer!Sve me je bolelo!Nije trebalo da me odvuku,ja volim tu decu iz njene grupe,nikada nismo zurile kuci,uvek sam imala vremena da popricam sa njima,ja nisam ljuta što su oni zivi,nego što ona nije!Trebalo bi da su zajedno! Ne zelim da vise ljudi beze od nas!
Kad ih vidim,kao da je i ona negde tu.Sutradan smo se videli sa Slavicom(jednom mamom),kad smo ušle kod njih Maša se tako obradovala Nataliji i ova njoj,a onda je mala sela u istu sobu,na istu stolicu kao kad je dolazila sa Stašom,posle je došla i druga drugarica i Maša je bila srecna,a meni je na trenutak bilo lakše.Još dve drugarice su se videle samnom za sve ovo vreme,svaka im cast!Ljudi i dalje beze kao da smo sugavi.
U subotu su bile Zadusnice,strasno mi je da palim svecu dole .Ceo dan mi je bio strasan,povela sam Maki u stan samnom,usput smo kupile igrackice i za Staki i za nju.Ona ceka Stašu da idu zajedno napolje,svidja mi se sto za nju ne postoji vreme,sto je sve bilo juce i sto prica sa Staki i kad nije tu.Gurala sam je u biciklicu i pokazivala gde su se zajedno igrale(davno nije bila u tom bloku),govorila je stalno secam se,secam se.Setila se i ponecega u stanu i postavila odmah dve stolicice i njenu i Stašinu i rekla vidi Stašine igracke.Posle je tu i zaspala.Ko zna sta ona pamti,samo izviru novi detalji....Ali potrebno nam je mnogo podrske i mnogo,mnogo vremena.
Zelela bih jos samo da kazem da mi je dosta ljudi porucilo da prati blog,ali ja ne vidim toliko prijavljenih.Molila bi vas da se prijavite,jer imam strah da ce ga ugasiti,ako ne bude bilo ljudi u dovoljnom broju.
Hvala vam sto nas pratite kroz sve muke,jer one jos nisu prosle.Ucimo da zivimo ispocetka,a ne znamo kako.Sve sto smo znali,vise ne vazi,a sta vazi,nemam pojma.
Stašina i Mašina mama
6. 10. 2010.
deca novog doba
Veoma rano sam ustanovio da sam ovde zato da bih bio od koristi. Dalje kroz život otkrivam kakvu vrstu koristi konkretno, a dok to ne utanačim, obrazujem se u raznim oblastima. Izvesno je, da, koju god oblast da zahvatim, nameće se potreba da je usavršim i prenesem nekome ko hoće da je primi. Staša je bila izvanredno plodno tle, učenik i sagovornik.
Verovatno ste do sada čuli da postoje neka drugačija deca, deca koja nose poruku, koja su drugačija od vršnjaka, deca koju zovu indigo, kristalna, zvezdana... Ja sam to čuo tek kada se Staša razbolela. Nisam znao za te termine, a njeno ponašanje i percepcije su mi bile normane, valjda zato što je prvo dete. Ona sama nam je rekla da je kristal. Čak je našla kristal u kome je ostavila zapis, i rekla da treba da ga protumači. Rekla je i da je izabrala mamu, i još dosta toga je rekla.
Možda je moje postojanje posvećeno prihvatanju i razvoju ovakve dece, jer sam sa Stašom osetio neverovatnu radost davanja, istovremeno i prihvatanja. Njima treba shvatanje, podrška, drugačija ishrana, drugačije školovanje, međusobno druženje. I roditelje bi trebalo okupiti i usmeriti, podržati...
Ako imate neku ideju tim povodom, kao što reče Kjarina mama, da se napravi udruženje, klub, ili možda fond ili nešto treće, jer se slažem sa Milicom da je to poruka Univerzalne ljubavi i treba je prenositi dalje, ne samo zato što "...ljubav leči" nego zato što nam ta deca donose skok u evoluciji kakvog do sada nije bilo! To su deca van ograničavajućih kategorija i treba ih prepoznati (često su povučena u sebe zbog nerazumevanja ili smejanja okoline - što ne smemo da dozvolimo), razumeti i udovoljiti njihovim potrebama. Oni imaju misiju, donose važne poruke i dobro je da znaju da nisu sami. I roditeljima takve dece treba pomoći.
Postoje neke knjnige o tome, tek treba da ih pročitam. Ali sigurno već postoji neko ko ih je pročitao...
Svejedno, javite se. Lepo je čitati komentare, ali ako neko ne želi javno da se izjašnjava, svoje predloge ili stavove može poslati mailom Stašinom tati na: ristomihic@yahoo.com
Verovatno ste do sada čuli da postoje neka drugačija deca, deca koja nose poruku, koja su drugačija od vršnjaka, deca koju zovu indigo, kristalna, zvezdana... Ja sam to čuo tek kada se Staša razbolela. Nisam znao za te termine, a njeno ponašanje i percepcije su mi bile normane, valjda zato što je prvo dete. Ona sama nam je rekla da je kristal. Čak je našla kristal u kome je ostavila zapis, i rekla da treba da ga protumači. Rekla je i da je izabrala mamu, i još dosta toga je rekla.
Možda je moje postojanje posvećeno prihvatanju i razvoju ovakve dece, jer sam sa Stašom osetio neverovatnu radost davanja, istovremeno i prihvatanja. Njima treba shvatanje, podrška, drugačija ishrana, drugačije školovanje, međusobno druženje. I roditelje bi trebalo okupiti i usmeriti, podržati...
Ako imate neku ideju tim povodom, kao što reče Kjarina mama, da se napravi udruženje, klub, ili možda fond ili nešto treće, jer se slažem sa Milicom da je to poruka Univerzalne ljubavi i treba je prenositi dalje, ne samo zato što "...ljubav leči" nego zato što nam ta deca donose skok u evoluciji kakvog do sada nije bilo! To su deca van ograničavajućih kategorija i treba ih prepoznati (često su povučena u sebe zbog nerazumevanja ili smejanja okoline - što ne smemo da dozvolimo), razumeti i udovoljiti njihovim potrebama. Oni imaju misiju, donose važne poruke i dobro je da znaju da nisu sami. I roditeljima takve dece treba pomoći.
Postoje neke knjnige o tome, tek treba da ih pročitam. Ali sigurno već postoji neko ko ih je pročitao...
Svejedno, javite se. Lepo je čitati komentare, ali ako neko ne želi javno da se izjašnjava, svoje predloge ili stavove može poslati mailom Stašinom tati na: ristomihic@yahoo.com
4. 10. 2010.
Negde iza duge
Mnogi su se javljali,izjavljivali saučesce,žalili što nisu mogli da prisustvuju,bili sa nama u mislima,tražili da nose bedževe...Za sve njih ćemo postaviti fotografije koje će,možda samo delimično pružiti uvid u atmosferu koja je vladala tog 27-septembra u podne.Mnoge ljude nismo obavestili iz razumljivih razloga,nismo znali gde se nalazimo.Hvala svima koji ste bili u zaista velikom broju i ispratili sa nama našu dušu,to nam mnogo znači.Voljena je i ako lekari nisu pokazali humanost u toku njene bolesti(čast izuzecima,retkim),barem nismo izgubili veru u ljubav,saosećajnost,zajedništvo.Duboko verujem da je ona bila prisutna i čudila se tolikom svetu i divila cveću koje toliko voli(obožavala je Botaničku baštu),sigurno je mazila svoje omiljene igračke i mahala nožicama u ritmu njene muzike.Sigurno vam svima šalje veliki poljubac!Napisaću vam kako smo se od nje oprostili javno,intimno je to daleko lepše i toplije,kao da je moguće oprostiti se od nekog koga toliko voliš.Ja pričam sa njom stalno,držim desnu ruku spuštenu da može da me uhvati i još joj kupujem gluposti i nameštam fotografiju da gleda crtani film,valjda to svi rade koji ne veruju u konačni odlazak.
Evo šta je tata, gušeći se pokusao da kaže svome čedu:
Hteo sam Staki,mnogo toga da kažem o tebi,o tvojim interesovanjima,o višestrukim talentima,o našim ritualima,o temama koje smo načinjali.O tvojoj dobroti i skromnosti,o fantastičnoj memoriji,ali ne nalazim odgovarajuće reči.
I šta god da kažem, nedovoljno je.Ne nalazim dovoljno vremena ni da se saberem.
Znam,ljubavi,da ni ti nisi imala mnogo vremena,a dala si nam toliko toga.Nije važno koliko dugo se živi,već je važno šta se za sobom ostavlja.
Kada se budemo malo navikli na tugu, pokušaćemo da prepričamo šta smo sve zajedno uradili i šta si nam ostavila u amanet.
I,na kraju,Staki,oprosti svom šašavom tati što ti je često nedostajao,jer to nije ništa u poređenju sa tim koliko ti meni sada nedostajes!
Ne boj se i idi za tom svetlošću koju vidiš, ljubi te tata.
Mama je rekla,uglavnom Stakici na uvce,kažu da drugi nisu mogli da čuju dobro,pa
njoj je i upućeno:
Drago mi je što je danas sunčano,sunčani dani su bili i kad se rodila i kad smo je krstili,ona obožava Sunce.Staša je neobično dete i nemoguće je opisati je.Radoznala,lepršava,mudra,lepa,rođena da bude naučnik,filozof,slikar.Ona je svetli duh koji je obasjao naše živote i učinio ga magičnim,naselio ga dinosaurima,nasmejanim bubama,leptirima,srcolikim licima i raznim "ćunćomuzijama".
Tvoj život je tako bogat i moj je od kad smo se srele. Radosna sam što si izabrala da ti ja budem majka,to je bilo lepo i lako dok si bila zdrava i najteže posle.
Od tebe sam učila o ljubavi i hrabrosti,saznala za tajne i čudne svetove i da vreme ne postoji.Hvala Bogu da sam mogla svaki trenutak da provedem sa tobom,nisam odlazila ni na posao ni na put bez tebe,naše vreme je bilo potpuno ispunjeno.
Od svih si drugačija i čekala sam čudo ozdravljenja,ali Ti si čudo sama po sebi i tvoja duša je beskrajna i prelepa.Tvoja omiljena igra je spašavanje sveta,nastavi da se igraš,mila,i spasi ga kad on nije mogao tebe.
Obožavaš muziku,igru,crtanje,tvoj svaki crtež slavi prirodu,duh i život,sve je prepuno boja,da si mogla i ti bi napisala Viva la vida!
Beskrajno mi je žao što si patila i hvala Srđani koja ti je uvek pomagala i volela te svim srcem kad je bilo najteže,i baki koja je uvek bila tu za tebe.
Osecam da si hrabra i sad i da me tešiš,kao što si Makici rekla"to je samo kiša".Nema opraštanja,jer ti si tu.Bolno mi nedostaješ,tvoj očaravajući osmeh,tvoji duhoviti komentari,nove igračke.Ti si moj najbolji prijatelj.Nedostaje mi da te zagrlim,poljubim ti kosicu i čujem te kako kazes da su ti sve srca u očima kad me vidiš.Pokušaću da ti otpevam pesmu....Šušti,šušti bambusov list....
Sa ovom uspavankom sam je umirivala,ali nikada nije volele ni želela da spava,ni da miruje.Volela je da ide na vesela mesta,da ostaje budna do kasno,da joj nešto "ne promakne"Zato neću da kažem spavaj,dosta si spavala,sada si konacno slobodna da radiš šta želiš,koliko želiš,da roniš,da skačeš,da letiš(posuli smo tata i ja malo vilinskog praha da joj pomognemo da leti)
Znam da bi sada rekla"što places kada je meni dobro".
Uzivaj u čemu god želiš tamo gde si,zaslužila si najbolje!
Selebi
fenikse naš
bakina Milice
Stakice naša
Voloimo Te najviše na planeti
u Galaksiji
u kosmosu! A sad ide njena omiljena pesma od Edit Pjaf,koju ona zove Baba-dei
A njena vaspitačica Jela,koju je Staša iz milošte zvala ubica,jer za sve što napravi su joj govorili"ubiće te Jela",je rekla ovo:
Draga moja pametna devojčice,
u četvrtak sam zanemela.Koliko god da sam znala da je bolest teška,nadala sam se i čvrsto verovala da si ti jača,
Zanemela sam.Ostala sam bez reči kao mnogo puta do sada kada si mi postavljala pitanja ili kada si odgovarala na moja.
Kada si došla u vrtić, prvo što si me pitala bilo je"Objasni mi šta ja radim ovde-Odgovori na ova pitanja su uvek isti(igra,druzenje,ucenje).Onda opet tvoje pitanje"Zašto moram da budem ovde kad ne želim?Zašto nisam sa mamom,kad sam sa njom celi moj život. Ona je moja najbolja drugarica,a ovo što vi radite,ja ovo sve znam."
Mislim da na ovo pitanje nisi dobila odgovor,bar ne od mene.
A onda si me postidela konstatacijom" srećna sam što si me na naučila da idem u krug!"
Morala sam srećo,to je deo programa.
Imala sam i ja pitanje"Šta je okruglo_"Imala si odgovor"To je ono Što nije četvrtasto,a četvrtasto je ono što ima ćoškove,to ti je nešto kao tanjir i na njemu jabuka.Ma,sve zavisi kako gledaš na stvari."
Išla sam od sobe do sobe i hvalila se kolegama kako u grupi imam pametno dete-pravog filozofa.Tako sam te i zvala.Sa ponosom.
Svi se sećamo nežnih reči upućenih Nikoli, tvom dečku iz grupe"Slatkisu moj"."ljubavi moja".A sada verovatno čekaš da ti kažem kako su drugari.Nikola je često u virtuelnom svetu-devojku nema.Luka sada voli Oliveru,a Željana i Natalija su najbolje drugarice i ponekad se posvađaju.Stefan i Nemanja su i dalje nemogući.Gala nam se vratila.Porasla je i nekako se uozbiljila.Mina svaki zadatak shvata i radi veoma savesno.Marija želi da u svemu bude prva...
A kad pitaju za tebe ja uvek kažem da si dobro.Želim da se sećaju svoje drugarice Staše onakve kakava si i bila-pametna,okretna,visprena,brza u razmisljanju i govoru,
Idi sa andjelima.
Ljubi te Jela
Počivaj u miru.
A ja bih želela da svi vi prikupite svoja lepa sećanja na našu Stašu i da nam ih napišete,kako god želite.Primala je mnogo ljubavi,sa ljubavlju je dostojanstveno ispraćena i
želim da sva ta ljubav ostane,po tome se se vidi kako je neko ziveo.Ko nije stigao da je upozna,a pratio je blog,takođe,može ako želi da napiše kako je sve uticalo na njega,sve nam znači
Neka se jave svi koji žele bedževe
mama
Evo šta je tata, gušeći se pokusao da kaže svome čedu:
Hteo sam Staki,mnogo toga da kažem o tebi,o tvojim interesovanjima,o višestrukim talentima,o našim ritualima,o temama koje smo načinjali.O tvojoj dobroti i skromnosti,o fantastičnoj memoriji,ali ne nalazim odgovarajuće reči.
I šta god da kažem, nedovoljno je.Ne nalazim dovoljno vremena ni da se saberem.
Znam,ljubavi,da ni ti nisi imala mnogo vremena,a dala si nam toliko toga.Nije važno koliko dugo se živi,već je važno šta se za sobom ostavlja.
Kada se budemo malo navikli na tugu, pokušaćemo da prepričamo šta smo sve zajedno uradili i šta si nam ostavila u amanet.
I,na kraju,Staki,oprosti svom šašavom tati što ti je često nedostajao,jer to nije ništa u poređenju sa tim koliko ti meni sada nedostajes!
Ne boj se i idi za tom svetlošću koju vidiš, ljubi te tata.
Mama je rekla,uglavnom Stakici na uvce,kažu da drugi nisu mogli da čuju dobro,pa
njoj je i upućeno:
Drago mi je što je danas sunčano,sunčani dani su bili i kad se rodila i kad smo je krstili,ona obožava Sunce.Staša je neobično dete i nemoguće je opisati je.Radoznala,lepršava,mudra,lepa,rođena da bude naučnik,filozof,slikar.Ona je svetli duh koji je obasjao naše živote i učinio ga magičnim,naselio ga dinosaurima,nasmejanim bubama,leptirima,srcolikim licima i raznim "ćunćomuzijama".
Tvoj život je tako bogat i moj je od kad smo se srele. Radosna sam što si izabrala da ti ja budem majka,to je bilo lepo i lako dok si bila zdrava i najteže posle.
Od tebe sam učila o ljubavi i hrabrosti,saznala za tajne i čudne svetove i da vreme ne postoji.Hvala Bogu da sam mogla svaki trenutak da provedem sa tobom,nisam odlazila ni na posao ni na put bez tebe,naše vreme je bilo potpuno ispunjeno.
Od svih si drugačija i čekala sam čudo ozdravljenja,ali Ti si čudo sama po sebi i tvoja duša je beskrajna i prelepa.Tvoja omiljena igra je spašavanje sveta,nastavi da se igraš,mila,i spasi ga kad on nije mogao tebe.
Obožavaš muziku,igru,crtanje,tvoj svaki crtež slavi prirodu,duh i život,sve je prepuno boja,da si mogla i ti bi napisala Viva la vida!
Beskrajno mi je žao što si patila i hvala Srđani koja ti je uvek pomagala i volela te svim srcem kad je bilo najteže,i baki koja je uvek bila tu za tebe.
Osecam da si hrabra i sad i da me tešiš,kao što si Makici rekla"to je samo kiša".Nema opraštanja,jer ti si tu.Bolno mi nedostaješ,tvoj očaravajući osmeh,tvoji duhoviti komentari,nove igračke.Ti si moj najbolji prijatelj.Nedostaje mi da te zagrlim,poljubim ti kosicu i čujem te kako kazes da su ti sve srca u očima kad me vidiš.Pokušaću da ti otpevam pesmu....Šušti,šušti bambusov list....
Sa ovom uspavankom sam je umirivala,ali nikada nije volele ni želela da spava,ni da miruje.Volela je da ide na vesela mesta,da ostaje budna do kasno,da joj nešto "ne promakne"Zato neću da kažem spavaj,dosta si spavala,sada si konacno slobodna da radiš šta želiš,koliko želiš,da roniš,da skačeš,da letiš(posuli smo tata i ja malo vilinskog praha da joj pomognemo da leti)
Znam da bi sada rekla"što places kada je meni dobro".
Uzivaj u čemu god želiš tamo gde si,zaslužila si najbolje!
Selebi
fenikse naš
bakina Milice
Stakice naša
Voloimo Te najviše na planeti
u Galaksiji
u kosmosu! A sad ide njena omiljena pesma od Edit Pjaf,koju ona zove Baba-dei
A njena vaspitačica Jela,koju je Staša iz milošte zvala ubica,jer za sve što napravi su joj govorili"ubiće te Jela",je rekla ovo:
Draga moja pametna devojčice,
u četvrtak sam zanemela.Koliko god da sam znala da je bolest teška,nadala sam se i čvrsto verovala da si ti jača,
Zanemela sam.Ostala sam bez reči kao mnogo puta do sada kada si mi postavljala pitanja ili kada si odgovarala na moja.
Kada si došla u vrtić, prvo što si me pitala bilo je"Objasni mi šta ja radim ovde-Odgovori na ova pitanja su uvek isti(igra,druzenje,ucenje).Onda opet tvoje pitanje"Zašto moram da budem ovde kad ne želim?Zašto nisam sa mamom,kad sam sa njom celi moj život. Ona je moja najbolja drugarica,a ovo što vi radite,ja ovo sve znam."
Mislim da na ovo pitanje nisi dobila odgovor,bar ne od mene.
A onda si me postidela konstatacijom" srećna sam što si me na naučila da idem u krug!"
Morala sam srećo,to je deo programa.
Imala sam i ja pitanje"Šta je okruglo_"Imala si odgovor"To je ono Što nije četvrtasto,a četvrtasto je ono što ima ćoškove,to ti je nešto kao tanjir i na njemu jabuka.Ma,sve zavisi kako gledaš na stvari."
Išla sam od sobe do sobe i hvalila se kolegama kako u grupi imam pametno dete-pravog filozofa.Tako sam te i zvala.Sa ponosom.
Svi se sećamo nežnih reči upućenih Nikoli, tvom dečku iz grupe"Slatkisu moj"."ljubavi moja".A sada verovatno čekaš da ti kažem kako su drugari.Nikola je često u virtuelnom svetu-devojku nema.Luka sada voli Oliveru,a Željana i Natalija su najbolje drugarice i ponekad se posvađaju.Stefan i Nemanja su i dalje nemogući.Gala nam se vratila.Porasla je i nekako se uozbiljila.Mina svaki zadatak shvata i radi veoma savesno.Marija želi da u svemu bude prva...
A kad pitaju za tebe ja uvek kažem da si dobro.Želim da se sećaju svoje drugarice Staše onakve kakava si i bila-pametna,okretna,visprena,brza u razmisljanju i govoru,
Idi sa andjelima.
Ljubi te Jela
Počivaj u miru.
A ja bih želela da svi vi prikupite svoja lepa sećanja na našu Stašu i da nam ih napišete,kako god želite.Primala je mnogo ljubavi,sa ljubavlju je dostojanstveno ispraćena i
želim da sva ta ljubav ostane,po tome se se vidi kako je neko ziveo.Ko nije stigao da je upozna,a pratio je blog,takođe,može ako želi da napiše kako je sve uticalo na njega,sve nam znači
Neka se jave svi koji žele bedževe
mama
1. 10. 2010.
Jesen
Jesen je stigla i uvukla se u srce.
Dan posle opela i čina sahrane, mama i tata su otišli na Lešće. Tamo je pravi krematorijum, i tamo se vrše spaljivanja posmrtnih ostataka. Bili su ljubazni, objasnili nam šta se dešava prilikom kremiranja i pustili nas da stojimo pored peći. Pogledali smo je poslednji put. Ništa se nije promenilo sem opšteg utiska: "vilinski prah" koji smo prosuli na oproštaju, rasuo se svuda tako da se lice i ruke čudesno presijavale kao da iz njih izbija dijamantska svetlost i šalje poruku da je spremna.
Bilo nam je teško.
Zatvorili su sanduk u kome je sve ostalo što je stavljeno. Upalili smo sveće i pustili njenu muziku.
Plakali smo.
Nisu nas prekidali. Stali su sa ostalim kremacijama i pustili nas.Videlo se da im je veoma teško, njima koji guraju sanduke u furune kao da su potpala. Hvala im što su nam omogućili da ispratimo svoje dete, što nas nisu prekidali, što su bili humaniji od mnogih kojima je humanost poziv.
Shvatio sam šta je "vremenska kapsula."
Dan posle opela i čina sahrane, mama i tata su otišli na Lešće. Tamo je pravi krematorijum, i tamo se vrše spaljivanja posmrtnih ostataka. Bili su ljubazni, objasnili nam šta se dešava prilikom kremiranja i pustili nas da stojimo pored peći. Pogledali smo je poslednji put. Ništa se nije promenilo sem opšteg utiska: "vilinski prah" koji smo prosuli na oproštaju, rasuo se svuda tako da se lice i ruke čudesno presijavale kao da iz njih izbija dijamantska svetlost i šalje poruku da je spremna.
Bilo nam je teško.
Zatvorili su sanduk u kome je sve ostalo što je stavljeno. Upalili smo sveće i pustili njenu muziku.
Plakali smo.
Nisu nas prekidali. Stali su sa ostalim kremacijama i pustili nas.Videlo se da im je veoma teško, njima koji guraju sanduke u furune kao da su potpala. Hvala im što su nam omogućili da ispratimo svoje dete, što nas nisu prekidali, što su bili humaniji od mnogih kojima je humanost poziv.
Shvatio sam šta je "vremenska kapsula."
26. 9. 2010.
Bez pozdrava
Ko je u prilici želeli bi smo, naravno, da dodjete da se pozdravimo, ali bi voleli i da se nastavi naše druženje.
Staša je stigla da ostavi dosta iza sebe i želeli bi da to podelimo sa vama, jer znamo da je i vi volite.
Kad se završe sve ovozemaljske pripreme za nju i kad se malo saberemo, pripremićemo In memoriam za Stašu na blogu. Takodje, nastavili bi da vas obaveštavamo o ostalim aktivnostima koje planiramo: izložbu njenih crteža, čestitke, kalendar...
Staša i ja smo radile slikovnice koje bi želela da upriličim i publikujem. Takodje, kad budem smogla snage, daće Bog, da saberem sve što smo prošle i da to zapišem, zbog nje, zbog sebe i za Mašu. Volela bih da se to zapamti i da je se svi sećaju.
Priremili smo bedževe sa Stašinim potpisom koji će stajati u jednoj korpici na sahrani i koje bi želeli da stavite za uspomenu na jednu divnu našu dušu.
Mama
Staša je stigla da ostavi dosta iza sebe i želeli bi da to podelimo sa vama, jer znamo da je i vi volite.
Kad se završe sve ovozemaljske pripreme za nju i kad se malo saberemo, pripremićemo In memoriam za Stašu na blogu. Takodje, nastavili bi da vas obaveštavamo o ostalim aktivnostima koje planiramo: izložbu njenih crteža, čestitke, kalendar...
Staša i ja smo radile slikovnice koje bi želela da upriličim i publikujem. Takodje, kad budem smogla snage, daće Bog, da saberem sve što smo prošle i da to zapišem, zbog nje, zbog sebe i za Mašu. Volela bih da se to zapamti i da je se svi sećaju.
Priremili smo bedževe sa Stašinim potpisom koji će stajati u jednoj korpici na sahrani i koje bi želeli da stavite za uspomenu na jednu divnu našu dušu.
Mama
25. 9. 2010.
Preporuka za cvecaru
Iz sveg srca preporucujemo cvecara carobnih ruku Ivana 063/ 22 4 77 6 sa Kalenic pijace.
On je umetnik u svom poslu, kod njega i paprat izgleda velicanstveno i moze da dostavi sve narudzbine na zahtevanu adresu. Mozete imati puno poverenje u njegov ukus, a cene su korektne.
Da bi se izvrsila dostava, ne mora da se naruci mnogo cveca, moze i 1 cvet.
Posto je porodica narucila kod njega cvetni aranzman, moze da donese i vas cvet istovremeno direktno u kapelu, platicete naknadno.
Ova preporuka je da bi vam se olaksalo vreme i angazovanje oko nabavke cveca.
Mama i tata
On je umetnik u svom poslu, kod njega i paprat izgleda velicanstveno i moze da dostavi sve narudzbine na zahtevanu adresu. Mozete imati puno poverenje u njegov ukus, a cene su korektne.
Da bi se izvrsila dostava, ne mora da se naruci mnogo cveca, moze i 1 cvet.
Posto je porodica narucila kod njega cvetni aranzman, moze da donese i vas cvet istovremeno direktno u kapelu, platicete naknadno.
Ova preporuka je da bi vam se olaksalo vreme i angazovanje oko nabavke cveca.
Mama i tata
Пријавите се на:
Постови (Atom)
