Staša Mihić

2012-01-05T21:54:00.001+01:00

Želimo svima srećnu Novu godinu, mnogo zdravlja i ljubavi!

2011-12-15T21:34:00.002+01:00

Dragi prijatelji,jer ste to svi vi koji ste pratili blog,zelimo da vas pozdravimo i da se javimo. Stigle su nam poruke gde nas pitaju zasto retko pisemo. Zato sto ne zelimo ljude da opterecujemo tugom, zato sto mislimo da retko ko ode da vidi sta pise, zato sto se plasimo da sve tone u zaborav u ovom suludom tempu zivota, zato sto svako ima svoje brige. Zbog toga sam zelela da kalendar bude za tekucu, a ne godinu koja prolazi, jer sam znala da ce je se secati sigurno, svi oni koji su nam pisali dok je sve jos tako blisko. Znam da nam vreme nije prijatelj u tom smislu. Zelela sam da produzim secanje na Stasu, da je gledaju i misle na nju svi koji je vole i koji su navijali za nju. Nadam se da ona sad navija za nas.

2011-12-12T22:42:00.003+01:00

Svakog meseca cemo stavljati novi list kalendara, ako neko pozeli da ga ima, neka kontaktira nas. mama i tata

2011-09-23T23:18:00.001+02:00

"Ne umiremo mi, nego za nas umire svet koji nas okruzuje." Edvard Munk

2011-09-18T00:56:00.003+02:00

U cetvrtak 22. septembra dacemo pomen nasoj Stasi, u 11 sati kod nje. Te noci je tacno godinu dana..." i nema mene, al ima ljubavi moje."

2011-09-03T00:54:00.000+02:00

2011-09-01T22:19:00.002+02:00

Danas bi Stasa krenula u skolu, isli bi na priredbu,lepo obucene i srecne, jurila bi se sa drustvom po skolskom dvoristu, skakala sva vazna sa najboljom drugaricom, a mi bi komentarisali uciteljice sa ostalim roditeljima. Toliko sam to zamisljala...
Cestitam polazak u skolu svima kumici, kumicu, sestri, svim drugarima, uzivajte u ovom velikom i vaznom danu!

2011-07-26T01:15:00.005+02:00

Ovo mi je prvi rodjendan bez Stase. Prosle godine smo se borili za dah, danonocno. Krajem maja, pre druge operacije koju je dozivela, moja Staki mi je ovo nacrtala levom, drhtavom rucicom - to je poklon za mamu (za rodjendan), rekla sam joj da ima jos vremena i da ce mi ona to kupiti. Nasmejala se, a u poklonu sa obaveznom masnom je: crvena torba, naravno, prsten,rekla je i tacno koji, burma,levo i desno je nacrtala poljupce, a dole srce, na ukrasnoj girlandi pise od Stase za mamu. Mozda se desilo jednom u zivotu da je neko pogodio bas tacno ono sto zelim za rodjendan, govore da sam vrlo nezgodna za te stvari.
Moje dete je za pet i po godina stiglo da me toliko upozna da je pogodila sve, i ja sam znala sta ona zeli, kad nekoga mnogo volite i slusate ga, to je tako lako. Premalo gledamo i slusamo jedni druge. Kao da je znala i to da nece moci ni da crta ni da govori do mog rodjendana. Poklonila mi je jedan neprocenjivi uzdah tog dana, nakon jednog zestokog gusenja, uspela je, nije htela da ode tog dana, i to je bilo njeno cudo meni. Srce mi se cepa, sanjam da je tu, toliko to zelim.

Napravicu tortu,bicu sa porodicom, sa Masom, bicu "uvek lepa" kao sto ona kaze, ali pre toga cu otici kod nje, da mi cestita rodjendan, da dam ja njoj cvece, ona bi rekla "sasava mama", a ja bi se istopila od srece. Znam da cu osetiti tvoj poljubac u zoru, ljubim ja tebe svaki dan i noc, kad budem nasla onaj prsten kupicu ga sebi od tebe, rekla si mi idi kupi ga, a ja sam rekla idi ti kad budes mogla. Volim te mnogo, Staki. Crtez kornjace sa Galapagosa je poslednji crtez koji je Stasa nacrtala :)

2011-07-21T23:22:00.002+02:00

Svake srede oko jedanaest uvece ja pomislim isto. Da li sam joj nedostajala, zasto mi nisu dozvolili da budem pored nje? To mnogo boli. Znam da u tom trenutku dusa ide sama, da je neko vodi i da je ne treba vracati, znam i da svako ima svoju sudbinu, znam i da se to dogadja, ali sve je to znanje nistavno kada se to dogodi vama.Mnogo mi nedostaje, njoj je sigurno dobro, mislim da se igra, da je srecna i to me tesi. Gusim se koliko mi nedostaju njene reci, njen glas, smeh, dodir i volim te, mama! Masa je jos ceka, pita kad se vracamo iz parkica da li nas ceka kod kuce, kaze da joj je Stasa najbolja drugarica i da se sa njom najlepse igra, pita gde je pobegla i kad ce vec jednom da dodje. To bih volela i ja da znam. I Stasina najbolja drugarica me to isto pita, pita i da li je ozdravila, kazem da jeste. Bolno je proci nasim stazama, a noge me vuku. Onda ih izbegavam jedno vreme, ne prelazim reku i kao da mi je lakse. Dodje mi da milujem klupe na kojima je sedela. Umesto toga grlim njenu najbolju drugaricu, ljubim njenu sestru i zahvaljujem Bogu sto je imala toliko ljubavi. Divno je kada te toliko ljudi iskreno voli. I govorim bolje mi je, i stvarno to mislim, i ucim da zivim, i prolazi nekako dan po dan, a vec ce deset meseci i ja ne mogu da prestanem da hodocastim po mestima gde smo bile zajedno. Danas sam sedela na klupi gde je sedela u hladovini, u kolicima jos kao beba, pa se pentrala kasnije na nju, pa na brdo, popela sam se i ja i videla je opet kako trci i trazi bubice, kao da je juce bilo. Gledala sam staze gde je prohodala, znam i kako je bila obucena i uopste mi nije jasno sta se dogodilo, kako je to moguce da je neko tu, a onda ga nema i niko te ne pita sta ces ti posle. Ni nas ni nju. Verujem da cemo se videti, srecna sam sto sam je uopste upoznala. Znam da sam potrebna Masi, sva moja ljubav, sve sto mogu da dam. Sve znam, a nista ne znam. Da li je neko video Stasa- kanarince? Jako su lepi, podsecaju na nju, tako su okretni i zivahni, svi cvrkutavi.

2011-06-23T01:37:00.004+02:00

Devet meseci

"Ja ne vidim, a ti znas sve.

Ali verujem da necu uzalud ziveti,

I znam da cemo se ponovo sresti,

U nekoj bozanskoj vecnosti."

Oskar Vajld

Veceras je tacno devet meseci od kako nam se Staki preselila na neko drugo, nama udaljeno mesto. Za ovo vreme mnoge bebe su se rodile, a ja ih gledam kad se voze u kolicima nemajuci pojma o daru zivota. Danas sam otisla u crkvu, ali posle sam odlucila da odemo negde sa Masom,u setnju, na sladoled, da njoj poklonimo nesto lepo, nase vreme , ljubav, nas zajedno.Setnja je bila lepa, sladoled divan, a komarci, bljak.Veceras sam izasla na terasu i poslala poljubac Stasinoj zvezdi, sacekala njen poljubac, a tek onda sam primetila i druge zvezde, koliko ih ima i zapitala se cije su one? Zamisljam sve sretne duse na njima koje se smese i masu nam.

Nadam se da si se oporavila, da se lepo provodis, da se osecas sigurno,srecno i ispunjeno. Nedostajes nam, ali ne brini, uspecemo, samo nam treba jos vremena, "sporaci" sto bi nam rekla ti. Sta ces kad sporo kapiramo. Ljubimo te, ljubavi nasa, oprosti nam nasu tugu, trudicemo se da budemo dobri. Volimo te, a ti kazes:" Pa,znam,mama!" i ja znam da znas i osecas, ali ponavljam to kao papagaj, jer ne znam koliko ove obicne, zemaljske ljubavi stize do tebe, a koju mi stalno osecamo da treba da ti saljemo, jer ti si deo nas zauvek :)

2011-06-19T01:23:00.014+02:00

2011-06-17T23:53:00.001+02:00

Stasin rodjendan

Prvi Stasin rodjendan bez vidljivog Stasinog prisustva. Jutros sam posetila mesto izmedju dva drveta,zakacila sam vencic od nevena,naduvala sam balone-srca i pokacila na drvo,radnici su me zacudjeno gledali,donela sam puno cveca i Bakugan.Dosla je i nasa prijateljica, donela cvece i jos jednog Bakugana,bila tu kad sam izvadila torticu i svecicu i nije me cudno pogledala. Upalile smo svecicu,ja sam tiho pevusila Stasi pesmicu koju sam joj uvek pevala Srecan ti rodjendan,zele bube i ptice, i njima je srecan dan,kad je tvoj rodjendan,poljubila svecicu sa buba-marom i ...svecica se ugasila. Suzana je rekla da opet upalimo,nasmesila sam se i rekla ,moze,ona ju je vec ugasila. Poljubila sam je i bilo mi je lepo,slavim dan kad sam je upoznala. Posle sam otisla kod drugara u vrtic,bili su divni, kao i uvek. Jeli smo grickalice,kako kaze Staki,rodjendan nije rodjendan bez stapica,pevali smo pesmice, duvali svecice i jeli sladoled. Nacrtali su joj crteze, a ja sam im duvala balone i na njima crtala Stasino lice, svi su hteli Stasica balone. Onda smo pustili disk sa Stasinim omiljenim pesmicama i svi su poceli da djuskaju, bili su tako veseli, da sam se i ja smejala sa njima i uopste nisam bila tuzna. Setila sam se kako mi je prosle godine Stasa rekla zasto mi slavis rodjendan kad je grozan, rekla sam da moram. I stvarno sam tako osecala, jer je ona divna , ove godine sam odlucila da ga proslavimo kako mislim da bi i ona htela. Nas troje smo sa nasim rodjacima jeli picu, duvali balone, jeli tortu sa njenim omiljenim malinama i radovali se. Mislim da je srecna kad nas sve vidi. Dok sam putovala do mesta gde su svi, gledala sam kroz prozor u nebo i videla njeno nasmeseno lice kako me prati i stezala u ruci nas poseban kamencic, onda sam odlucila da izvadim knjigu i da je nasumice otvorim na nekoj strani i procitam pasus, znate svi za to i evo sta kaze: "Svi smo duse koje lutaju kosmosom, zivimo svoje zivote u isto vreme,ali imamo utisak da idemo iz zivota u zivot. Sve ono sto se dotice jedinstvene sifre nase duse nikada se ne zaboravlja i zauzvrat utice na ostalo." P.K. Masa i jos dve sestrice su oduvale svecice za Staki, a onda je Masa odlucila da je premaz suvisan. Zna da je Stasin rodjendan, nista ne pita i raduje se balonima,drustvu,zivotu, a posebno lepoj torti. Stasa se sigurno gore smeje i kaze joj,kao sto i sama Masa cesto kaze, Maso, Maso,prase malo i ljubi je. Stasa,ljubavi nasa,volimo te do kosmosa

2011-06-17T09:57:00.002+02:00

SRETAN TI RODJENDAN, PRINCEZO, GDE GOD BILA SAD !!!!!!!

2011-06-05T22:29:00.006+02:00

Padam,pa se dizem. Bila je zavrsna priredba u Stasinom vrticu, nisam mogla da idem. Otisle smo Masa i ja posle,da vidimo decu,da im odnesemo nesto, da se druzimo. Bas su svi porasli,lepi,sjatili se oko nas,pitaju za Stasu,pozdravljaju,kazu da je vole,pitaju u koju ce skolu da ide,a ja samo kazem da smo se preselili. Prvo mi je bilo mnogo tesko,nisam dugo bila u tom kraju,a sad sedim na njenom omiljenom mestu,gledam kroz prozor i mislim koliko je puta ona tu sedela i mislila na mene. Onda su dosla deca i sela oko mene,pricali smo,smejali se i igrali,Stasa mi se smesila iz svakog ugla.Pomislila sam koliko bi bila srecna i ponosna da sam je videla sa onom kapom,vedru i nasmejanu posle priredbe! Masa je bila srecna u Stasinoj grupi,sa Jelom,sa decom,nepogresivo je izvukla sestrine igracke na sto.Ja sam takve spakovala kod nas,ali ne vredi,zna.Nijedna Stasina slika nije pocepana,isvrljana,sve igracke su kao nove,njena je i slika na zajednickom albumu,kao da je tu, nacrtali su je i na grupnom crtezu. Uspele smo Jela i ja bar u tome da ostane ziva njima jos jednu skolsku godinu. Odneli smo neke zajednicke fotografije,cestitku sa njenim crtezima za njih,zajednicka imena,jednu pricu. Njena najbolja drugarica mi je prisla,pricale smo,vidim da joj jako nedostaje Stasa,zagrlila me je i ja sam nju i poljubila je, pitala je za svoju drugaricu,a ja sam rekla da mi je nedostajala ona. Zelim da je Stasa tu za nju zauvek,necu da joj kazem da i meni nedostaje,koliko ceznem za njom,svaki,svaki dan,pricala sam kao da mi je jos ziva i tu. Spomenule smo njihove zajednicke igre,dete se ozarilo i raspricalo,pitala me je hocemo li se videti opet. Lepo smo se igrale sa decom Masa i ja,posle smo otisle u parkic gde smo se cesto igrale nas tri,koliko boli,toliko i volis,gorka radost. Drago mi je sto smo isle u vrtic,oni su divan deo Stasinog detinjstva i ona je deo njihovog,neka se neko toga seti nekad u zivotu i bice mi drago,ta prva prijateljstva su najiskrenija. Prilazila su mi deca i iz drugih grupa kad su culi ko sam,govorila mi da je pozdravim,pitala za nju kad ce da dodje,drago mi je sto je toliko dece voli. Zao mi je sto nije sa njima,sa nama,sa svojom sestrom koja je stalno trazi i kad se vracamo iz parkica uvek pita Jel nas sad ceka Staki kod kuce,jel dosla,bas u nasu kucu?

2011-05-12T00:13:00.000+02:00

Psihijatri,doktori,znalci govore mi da je najbolje da zaboravim.Prijatelji mi se izvinjavaju ako nesto spomenu ili im izleti,misle da me povrede.Ne mogu i necu da zaboravim,ne mogu me oni povrediti,samo pokusavam da ucim da zivim sa tim sto se desilo i da manje vidljivo placem.Uvek me nesto podseti,u srce me ubode,muzika,miris,igracka kog drugog deteta,krezavi zubici,njene boje,frizura,povik mama i moje okretanje.Po inerciji sam u prodavnici krenula da pogledam rodjendanske tanjirice i ukrase,a onda sam se setila.Na lipama su vec pupoljci,ona je govorila "Meni je rodjendan kad lipe cvetaju",najmirisnije vreme koje obecava...Masa misli da joj je pobegla i da treba da je nadje da je odvede za rukicu kuci da se igraju,drzi njenu sliku na stocicu,a kad je babe napolju pitaju da li ima brata ili sestru besno odgovara Nemam!Jos uvek cekamo neku vezu za vrtic,voli decu i treba da se igra sa njima,bice joj lakse.Igram se sad ja sa njom i mislim da sam sve bolja,ali ne mogu da zamenim drustvo celo,pogotovo sto ona zna sta joj fali.Toliko sam ceznula da ih vidim kako se igraju i vole zajedno.Sada mi je velika odgovornost zabavljati je ceo dan,biti energican i bez suza.Kad proverim da sigurno spava, pustim sebi i Stasu,pa zamisljam da smo svi zajedno,ne bi li se na minut opustila kao nekad

2011-04-25T00:15:00.003+02:00

Vaskrs

Masa se konacno otvorila i pocela otvoreno da trazi svoju sestru,da dodje da se igra sa njom.Ne pali i ne prolazi nijedna od prica,ne moze da bude nigde drugde,samo sa nama.Jos je mala da bi shvatila da je sa nama,iako je ne vidi.Tuzna je bila,plakala,ljuta,a ja sam gutala svoje suze i pitala se koliko sam bila zatvorena u svoju tugu da ne vidim da neko pati vise od mene.Nije samo ona ljuta,i tata je,na Boga,na to sto se desilo,ne mogu da prihvate,treba vremena.Nedostaje i meni,silno,ne mogu da shvatim da je nema,jos mi je stvarna i ziva,ali pokusavam da je pustim iz sve svoje ljubavi i od srca da ode.Prvi put sam stvarno saosecala potpuno sa Bogorodicom,i mogla da prozivim te trenutke na Veliki petak,lile su mi suze.Onda sam poljubila plastanicu i smirila se,te noci je bilo sedam meseci,i Masu sam vodila.Zelim da je uverim u zivotu da postoji i posle,da moze da misli na Stasu i da joj se moli,ali kasnije,kad jos malo poraste,sad je njeno srdasce jos nezno i ne razume,ali oseca,ljubi joj sliku.Molim se za snagu,za nadahnuce kad pocne sa pitanjima,da joj budem dobra mama i da je naucim da se ne boji,da voli.Danas sam dosla smirena u crkvu,skoro srecna,sve vreme dok sam je drzala govorila sam joj da je volim.Ovo je Stasin praznik i svih nas,Stasa znaci uskrsnuce(od Anastasija).Smirilo me je i to sto sam procitala u jednoj od svezaka koje sam stigla da ispisem dok je bila bolesna,kako mi je u bolnici ispricala jedan san,kaze:"Sanjala sam u svojoj buducnosti raj.Tamo je divno,dobijes sve sto ti treba,ima puno zivotinja i mnogo raznog voca."Lakse mi je kada znam da je njoj dobro,meni nedostaje,nedostajace mi dok sam ziva.Volela bi da utesi tatu i Masu,ja je blagosiljam od sveg srca,znam da sad uziva i ne zelim da joj smetam sa svojom tugom.Zahvaljujem Bogu sto sam je upoznala,upoznala sam ljubav,zahvaljujem sto imam sa kim da delim i umnozavam taj dar sa Ristom i Masom,svojim roditeljima,sestrom,prijateljima.Obe moje ljubavi su blagodat-jedna nauk,druga spas.Hristos Vaskrese!

2011-04-15T01:01:00.003+02:00

Trudimo se

Stvarno se trudimo da zivimo svoje zivote,mozda da probamo kao pre.To negde umiruje,covek voli svoju svakodnevnicu,svoje rituale,plasi kad ih nemas.Pokusavamo da stvorimo dom za Masu.Uspela sam da dodam boje i sarenilo,da li to,da li zajednicke igracke,da li rodjendan,ljudi,torta sa svecicama,sve je bilo tu...osim Stase i to je osetila.Od tog dana,njena secanja su provalila,pocela su pitanja.Jedan dan sam cula Stakica! odusevljeni uzvik koji nisam dugo cula,Masa je drzala Stasinu fotografiju i gledala je,malo smo je komentarisale da je slatka,sta ima,a onda je Masa tresnula.Pitala sam je da li se ljuti na nju,rekla je ne,srecna sam sto ce danas doci!Pre neki dan je izvadila mali molitvenik za decu,na omotu je nacrtano dete koje se moli,pokazala nam je i rekla ovo je Masa.A kome se molis,duso,Stasi,za sta je molis,da me posetuje,jel voli Stasa da se posetuje,voli.Puna je pitanja sta Stasa voli,crta je,kad pisemo ispod mama i Masa,ona kaze,a sad ovde pisi i Stasa i kaci to na frizider kao sto je to Stasa radila.Mislim da se ne zna kome vise nedostaje,samo su Masi nedostajale reci da kaze sta misli.Ne odvaja se od Stasine ptice i stalno govori Stasa cuvam ti pticu,u igrama sam ja Stasa.Sad tek vidim koliko je njoj bolno,obe cekamo Stasu,samo sto ona misli svaki dan da ce doci.Volela bi da razmisljam kao ona i kad kaze danas li sutra,a bilo je juce,zalim sto nemam taj detinji osecaj za vreme koji je jedini pravi,jer ljubav je uvek danas i onda sve manje boli.

2011-04-12T00:41:00.002+02:00

Postoji nekoliko dobronamernih preporuka da zatvorimo blog i da probamo da se "ne opterećujemo nečim što nismo mogli da sprečimo..." Ne opterećujem se. Jednostavno, to je moj život sada. Ne bih se osećao dobro da se ugasi blog koji se zove staša mihić. Naprotiv, želim da se aktivira više, da postane koristan širem broju ljudi i ostane veoma posećen, da iz njega počne da zrači pozitivna energija a ne tuga, i da se vrate uspomene na sve one lepe trenutke koje smo imali sa Stašom pre bolesti. U tom smislu su se uobličile misli i konkretizovale želje za mojim aktivnostima po pitanju bloga. Razne ideje (tipa da se formira neki fond, udruženje ili bilo kakva aktivnost) su se usmerile na nekoliko stvari koje se mogu povezati pod nazivom ANTIKANCER PROGRAM koji će obradjivati teme vezane za naša i tudja iskustva po pitanju međuljudskih odnosa, ishrane, lečenja, vežbanja, literature, finansija, oporavka (ako se to može tako nazvati), raznih strahova (kao na primer strah od smrti), i bio bi prevashodno kao prva pomoć nama, kao i unezverenim ljudima koji saznaju od čega boluju, ali i koncepcija zdravog (ili bolje reći zdravijeg) života bez obzira na bolest. Znam da ima dosta ljudi koji samo posećuju blog a ne javljaju se (iz bilo kog razloga) ali bih voleo da bude više komentara vezanih za ovaj program, razmene iskustava, preporuka... (ko ne želi ili ne može javno da komenteriše neka me kontaktira na mail ristomihic@yahoo.com ). Veliki pozdrav svima.

2011-03-19T19:54:00.002+01:00

Danas smo uz zvuke omiljenih Stasinih pesmica odali pocast nasoj dragoj ljubavi.Nedostajes nam svakim danom sve vise!Uz Winx i Code lyoko sam se osetila ponovo pocastvovana sto sam ti bila i mama i prijateljica,hvala ti za taj dar.Ovih dana se radjaju bebe zacete za Stasin rodjendan,neka budu lepe i bistre kao moj dragulj,ljubimo te!

2011-03-14T12:03:00.002+01:00

Ove sad subote 19-og marta u 12h,davacemo pomen nasoj Stakici.Prolazi vec sest meseci...okupicemo se tamo gde joj je potpis,izmedju dva drveta,pod nebom.Ko zeli neka dodje,ko ne moze neka u mislima bude sa njom i sa nama,kao i uvek.

2011-02-20T20:07:00.003+01:00

Varka

Citajuci poslednji objavljeni post mislim da se nazire optimizam.Ne znam kako je ispario.Prosle subote sam se jedva dovukla kuci od Stase,ove nedelje smo otisli zajedno,posle skoro dva meseca.Nije mu lako da ide,a ja ga i ne teram,ja moram,ne mogu drugacije.Hteo je da me odveze da ne iskisnem,gledao sta radim.Javim joj se,upalim tri svece,onda pocistim,brisem,namestim cvece,imam neke rituale,u mislima joj kazem sta ima novo,otpevam joj pesmu,taj dan sam joj stalno pevala Na te mislim,onu starogradsku,Na te mislim kada zora svane...Prosle nedelje sam svaki atom snage ostavila tamo,jos kad sam dolazila pomislila sam Evo,Staki,mama dolazi i sledila sam se.Shvatila sam da vise nikad to necu uzviknuti s vrata i srce me je zabolelo.Mogu ja do sutra da joj pricam i pevam,ali to mi je nece vratiti,vise nikada nece reci mama,nece me nasmejati,nece se nasmejati,a njen osmeh dobro pamtim,greje me secanje na njega nocu kad svi zaspu.Ove nedelje sam se slomila,kao da do mene polako dopire saznanje o njenom odlasku.Ja sve znam,ali kao da pravo,istinsko razumevanje izostaje,ne postoji.Treba mi skoro pet meseci da prihvatim da se to desilo,a mislim da nikad necu prihvatiti da nije tu,ja jos uvek nekad mislim da ce mi banuti u kupatilo,da ce mi povuci zavesu i poceti da se smeje.Cesto kad Masa nesto izvali,a toga je sve vise u mislima joj kazem,jel cujes ti ovu malu,a ona sa razumevanjem vrti glavom i kaze Sasavica jedna,blesava.Cesto vidjam igracke,knjige,stvari koje su joj se dopadale,a tada ih nije bilo i sve znam sta bi joj kupila i sta bi rekla i koliko bi joj bilo drago,da li je stvarno moralo bas tako...?
Masa se i dalje igra davanja leka i poludecu od toga,naravno igramo se i svega drugog,pa nam je sve lepse.Nekad se pravim da je Staki u vrticu,nekad da je otputovala,pita me Rista kako mogu,mogu da ne poludim i da mogu da se igram,ne zna on sve sta ja znam i cega se sve secam,to je jedan vek uspomena jednog predivnog bica.
I tako sam se opet slomila u subotu najvise,a onda sam ga zagrlila i on je poceo da place,tresli smo se dva sata na kisi,na pustom groblju,padao je mrak,lila kisa,samo su svece osvetljavale beli monolit i njen potpis.Kod kuce sam se okupala i potpuno klonula,Masa je pitala da li placem,ne,samo mi se spava,morala je da mi okrene glavu da dobro pogleda,do tada sam se smirila i videla je da nema suza.Mala moja mila devojcica,moram da joj pomognem da se pronadjemo,da zna da je voljena i da smo tu.Setali smo po Kalemegdanu prosle nedelje i Masa je odjednom stala u cudu,pitala sam je sta je bilo rekla je Vidi onu bebu(detence malo,hoda),pitam sta sa tom bebom,kaze ona Pa,ima i mamu i tatu!
Otkazali smo stan...a onda ga zadrzali,moramo da uspemo,imamo zbog koga!Zbog obe nase ljubavi

2011-02-06T02:31:00.004+01:00

Preusmeravanje

Nismo dugo pisali.Ucimo da zivimo.Preselili smo se i mislili da ce nam biti lakse,ali smo se prevarili.Tesko je glumiti normalnu porodicu,nista nije kao pre i praznina je jos osetnija.Tata je dao sebi zadatak da radi,radi,a ja sa Masicom po ceo dan po ovom vremenu tesko nalazim celodnevnu zabavu,tesko je i da ne placem,a da me ne vidi,jedva skuvam rucak,od onakve kuvarice kao da nije ostalo nista,sva sam spetljana i odsutna.Trudim se da se zabavljamo,ali ne mogu da pucam od energije ceo dan,tata to nije mogao da shvati.Sad smo kod bake dok se ne zagrejemo i ne uskladimo odnose,da ne vicemo,igramo se i provodimo vreme zajedno.Inace,ko ima centralno grejanje ovih dana,mogu samo da mu kazem da voli radijator ko bliznjega svoga!Mi smo se ukartonirali da nam visak energije ne ide u hodnik,ali to jos nismo savladali,moracu da pitam gradjane iz okoline Delta city/a kako resavaju ove probleme.Trudimo se da prebrodimo tugu,zimu,nemastinu,nervozu,nemoc i da sacuvamo jedni druge za Masicu i za sebe.Nadam se da smo na dobrom putu,ali nam treba jos vremena.Cesto me spopadne neopisiva tuga,gusi me,ne znam kako da prihvatim i shvatim da je nema kad zelim da je grlim,onda je ponekad molim da zagrli ona mene i da mi da snage,kao sto je to uvek radila.Verujem u Boga i znam da cemo se videti,ali mi jako nedostaje i to ne moze nista da zameni.Zelela bi da mogu da smanjim tugu i uvecam ljubav,da budem Masi majka kakva joj treba i da ima pristojnu porodicu koliko god to mozemo sada,jer bi i Staki tako htela i bila srecna da je sve kao pre.Samo sto nikad nece biti.Tata i ja smo dobri ovih dana,bolje pricamo,a danas sam napravila i princes/krofne,sto je uspeh.

Danas sam se peske vracala sa Novog zbog mitinga,prvi put sam krenula kuci,a da ne ridam,pozdravimo se,ispricamo i bude mi lakse,a onda sam nabasala na prepreke na putu i pomislila kako mogu da zaustave saobracaj zbog politickih ili drugih razloga,a to ne bi mogli da bi nam procistili vazduh jednom mesecno,recimo.Takodje sam primetila babe i dede koji hrle na miting i uopste mi nije jasni zasto samo ne zahvale Bogu sto su doziveli te godine i mogu da hodaju,disu i jedu samostalno,valjda nemaju drugu zabavu,ljudi su cudni.

Zelim nam da se nadjemo bilogde zajedno,samo zajedno i da je Masa uvek srecna i nasmejana,da se ne razdvajamo i vise slusamo.Da oprostimo.

Danas sam krenula rukom da uzmem Sabornik u crkvi,pa sam krenula da izadjem misleci da cu ga uzeti sutra,ali mi se ruka vratila i uzela ga,a na poledjini vidim Stasin crtez i recenicu.Ganuta sam bila i preponosna na svoju mudru Stasu.Stvarno treba da slusamo nasu decu i sta da kazem,gaudeamus!

2011-01-22T23:30:00.002+01:00

22.januar 2011.

veceras je cetiri meseca.Neko ce reci vec,neko tek,nema dana da sam bez nje,svako jutro,svaku noc.Danas sam bila na groblju,cistila sneg,zapalila svece,odnela cvece,a onda sam se zapitala zasto uopste cistim,kad ona voli sneg.Zalosno sam se setila da je prosle godine bilo puno snega,a da smo se grudvali samo dva puta,od toga jednom na terasi bolnice ona i ja,dan pre nego sto ce biti operisana,fotografisala sam je tog dana.Napravila sam joj tri grudve i jedno srce,puno sam plakala,a znam da bi se ona smejala,kako nespretno cistim,kako mi sve ispada,kako pokvarim srce,pa ga popravljam...Tako sam je i onog dana na terasi zasmejavala saplicuci se o cebe u koje sam se uvila,kao ispada mi telefon,padam preko plasticne flase,samo joj vidim osmeh na licu,svesna da ne znam sta ce biti sutradan.Pre godinu dana je primljena na Intenzivnu negu,pokusavam da ne mislim na to sve,ali slike se vracaju.Kako da ih izbacim iz glave i da vratim samo one lepe?

2011-01-09T19:04:00.000+01:00

Sveti Stefan

Svima koji slave slavu cestitamo i zelimo mnogo zdravlja
i srece!!!!!

2011-01-07T12:50:00.003+01:00

Srecan svima praznik,da nam Bog da zdravlja,srece i ljubavi svima! porodica Mihic

2010-12-31T23:28:00.000+01:00

Ova mama je malo posandrcala,srecna vam svima 2011-ta godina!

Srecna Nova godina

2010-12-31T23:11:00.002+01:00

Zelimo vam svima mnogo dobrog zdravlja,srece,ljubavi,provedite svaki trenutak sa voljenim osobama i mislite na sve koje volite,oni su uvek sa nama.Topli poljupci puni svetlosti za sve vas i jedan poseban mesecev!

Srecna vam 2012-ta godina! Porodica Mihic

2010-12-25T21:41:00.005+01:00

24.decembar2010.petak

"Precasni oce,oprosti ovom gresnom paru.

Proletnji vetrovi dusu danas u besnim vrtlozima podizu,prasinu i mrtvo lisce,a sa njima su razvejana i ucenja tvoja.

Ne govori,oce,da je zivot tastina.

Jedva jednom sklopismo primirje,smrt i mi,i samo za nekoliko mirisnih casova postadosmo besmrtni."
Rabindranat Tagore

http://www.youtube.com/watch?v=Va8IwDwaQHo&feature=related

2010-12-21T11:36:00.003+01:00

Pripreme

Pripreme su pri kraju i sve je teze.
Zelim jos jednom svima da se zahvalim sto ste nas pratili,posebno onima koji su je obradovali,koji su nas licno zvali i posecivali,svima koji su bili na sahrani i pomenu.
Datum polaganja urne smo objavili da bi oni koji zele mislili na nas u to vreme,ne zelimo da se bilo ko oseca obaveznim da prisustvuje.Smatramo da je to intiman cin.
Sto vreme vise prolazi,cini se da je sve nestvarnije,hocemo jos taj trenutak sa njom.Svi ostali su odavno u nama.

2010-12-16T22:06:00.006+01:00

Dobro sam

Danas smo Masa i ja bile u Stasinom vrticu.Odnela sam kolaze koje smo pravili od crteza i Stasinih fotografija sa drugarima,odavno sam to zelela da uradim,naravno pre toga sam se vise puta cula sa vaspitacicom da razgovara sa decom i pripremi ih.Mislim da im priprema nije ni bila potrebna,oni Stasu vole i nemaju pojam vremena,a kamoli dimenzije,oni su jednostavno u svom svetu,gde i treba da budu.Obradovali su se,crtali su joj crteze i prilazili mi sa pitanjima,da li ce se ovo dopasti Stasi,sve ce joj se dopasti samo crtajte.Posebno se uzbudila njena najbolja drugarica koja mi je rekla da joj jako Stasa nedostaje,onda joj je nacrtala jedan sjajan crtez na kome se njih dve grudvaju-potpuno su identicne,lepe,okate,rekla mi je nacrtala sam nam i rajfesluse na jaknama,samo joj reci da je ona ova u plavim cizmama(nacrtala je Stasinu ljubicastu kapu i sal).Bili su srecni sa sokicima i grickalicama,a posebno sa igrackama koje im je ona poslala,naravno to su Stasine omiljene dinosauri,zmije,paukovi i ostala zgadija,sto kaze njena baka,i ljigavac koji je izazvao potpunu pometnju,tako da cu morati da im donesem jos,jer je bilo i suza.Na srecu samo zbog ljigavca,jer sam strepela od toga,ali svi smo bili veoma lepo raspolozeni,i Stefan je nacrtao zamak za princezu za Stasu.Posebno im se dopao novi pano,jer su se smejali Stasinim i svojim ludim facama sa rodjendana i festivala.Imali smo mnogo fotografija,a nismo hteli da zatrpavamo sobu,ako neko nije zastupljen,izvinite,narezacemo disk,pa cete se sami pronaci,jer ja sam stalno skljocala i bila tu.Deca su bila divna,Masa srecna u grupi,cak je i rucala sa decom(corbu nije pojela),a meni se cinilo da je Stasa samo otisla u wc.Kada su poceli roditelji da dolaze po decu,pitali su me kako sam,sta drugo.Rekla sam dobro,jer stvarno i jesam posle dugo,dugo vremena u njenoj sobi gde je ona provodila toliko vremena,u njenom svetu.Koliko roditelji za cetiri godine provedu vremena u sobi gde im je dete u vrticu,u proseku?To sam se danas zapitala,kakva su druga deca sa njim?Ja svu decu znam,nikad nisam zurila kuci i volela sam da popricam sa njima,uvek.Zato mi nedostaju,zato mi je popodne bilo lepo,oba deteta su mi bila srecna,izgledalo je na kratko da se nije ni desilo.Posle smo Jela i ja pricale,kaze ona proslo je godinu dana,a meni vecnost,svi su porasli,uozbiljili se,spremaju se za skolu.U mojoj glavi su oni jos mladji i sve sladji.Hvala deci i Jeli za ovaj dan u moje i Masino ime.

"Ljudi treba da procvetaju,da ne bi zemlja postala cudoviste." Stasa

24-og decembra u 11 i 30 cemo sacekati da polozimo urnu,malo nas ovaj minus ometa,pa mozda necemo stici da oslikamo unutrasnjost njenim crtezima,ali onda cemo to uraditi na prolece.

Kalendar i cestitke cemo stampati posle Nove godine,stamparije su sada prepune zbog kalendara,a mi se spremamo za ovaj dogadjaj.Nadam se da cete imati razumevanja,sto ce to biti malo odlozeno,na kraju krajeva,to je zbog nje,a ne datuma.

Jos uvek se nismo preselili,otkazan nam je atelje,pa gledamo gde cemo sa stvarima koje ne mozemo preneti u drugi stan,ali sve to nije tako tesko resiti,snalazimo se.Drago mi je sto sam videla decu i odnela kolaz i sto smo uspeli da polaganje zakazemo bas na datum koji smo hteli.

Ludo mi nedostaje svaki,svaki dan.

Nadam se da cemo Masa i ja biti sve jace i bolje svaki dan,danas je nije ni spomenula,iako zna da je u Stasinoj grupi(to je valjda i normalno),samo je prisla kao i ostali da vidi da li je i ona na nekoj fotografiji,samo na jednoj,jer to je za decu,njihove fotografije su kod kuce.Rekla je da ce opet doci kod dece i Jele.

"Toliko si srasla uz mene

da ne umem da te se secam.

Uzaludna je pesma

jer ne ume da te odmeni."

P.Z.

2010-12-09T09:53:00.003+01:00

Novosti

Drago mi je sto nas jos pratite i podrzavate,stvarno.Juce smo od rano ujutro bili u Upravi groblja gde je jedan divan blagoslov oca Pere pomogao da se pronadje Stasin predmet i sve dozvole dobiju u jednom danu za par sati.Trazili smo i odobreno nam je da napravimo sve u svojoj reziji(sto je izuzetak!),tako da je Rista vec danas u Arandjelovcu,izabrao je kamen i mi se nadamo da cemo sve pripremiti za polaganje urne u decembru.Moja zelja je da to bude 24-og na dan njene operacije i da se energetski zatvori krug,da se konacno oporavi.Juce mi je bilo tesko kad su pred mene stavili papire sa podacima,imenom,dijagnozom,obilazak terena,...Mi zelimo da obojimo rozarijum i tamo oslikamo njene crteze,Urna se jos pravi,kamen smo nasli,samo jos sve da stignemo,nadam se.Sta nam treba od vas? Da nam kazete ko zeli da prisustvuje polaganju,zato sto zelimo posle da sednemo u restoran preko puta(Prostor,gde smo se okupili posle sahrane) i da se malo ogrejemo i popricamo,to bi bilo lepo.Treba da kazemo koliko ljudi se ocekuje,svi ste dobrodosli.Dobro bi nam dosla podrska,javite se.

Na danasnji dan je Stasa poslednji put uobicajeno ujutro krenula u vrtic i pocela da sepa.U vrticu svojoj najboljoj drugarici pruzila je levu ruku,malo je posedela na tepihu sa decom,posle ju je tata odvezao u Tirsovu i tako je to krenulo.Zamisljam da se na danasnji dan oporavlja ,da i tamo gore treba vremena da se stvari srede.Duso moja,stani na obe noge,potrci,masi rucicama dok pricas kao pre,budi srecna,volimo te!

I carry your heart with me(i carry it in my heart)

I am never without it(anywhere i go you go,my dear,and whatever is done by only me is your doing,my darling)

I fear

no fate(for you are my fate,my sweet)

I want no world(for beautiful you are my world,my true)

and it s you are whatever a moon has always meant

and whatever a sun will always sing is you

here is the deepest secret nobody knows

(here is the root of the root and

the bud of the bud

and the sky of the sky of a tree

called life,which

grows higher than soul can hope

or mind can hide)

and this is the wonder thats

keeping the stars apart

I carry your heart(i carry it in my heart)

ee cummings

2010-12-06T14:09:00.002+01:00

Pripreme

Jos uvek se nismo preselili.Treba nam da se spakujemo i da se ponovimo,ali dobro,ici ce.

Cekamo dozvolu da polozimo urnu,ko je zainteresovan da prisustvuje neka nam se javi,ako dobijemo dozvolu bice onda u decembru.Za vikend su bili prosle godine poslednji dani kad je sve mogla i kad smo bili srecni.Dosla sam iz crkve i otisla u kupatilo,sela sam na pod i pocela da ridam.Maki je prosla barijere i dve bake i tetku i usla unutra.Zatekavsi me,mislila sam da ce plakati,objasnila sam joj da nisam ljuta,kad se setim Stase tuzna sam.Ona mi je rekla:Veruj u sebe,utesi druge,pitala sam sta to znaci,kaze ona pa,kad neko place i zagrli me,rekla mi je budi srecna,mama,budi srecna,dodji da ti obrisem nos.Ostala sam zapanjena!

Planiramo da napravimo kalendar sa Stasinim crtezima i cestitke za novu godinu.Zbog ogranicenih mogucnosti,zeleli bi da znamo ko je zainteresovan za njih,posto cekamo cene iz stamparije,javite se,ako zelite i pomozite.Mnogo bi mi znacilo da oni koji je vole gledaju njene crteze svaki dan.Ako nam cena bude previsoka,napisacemo koliko je,pa ako zelite da kupite,narucicemo u tom broju.Hvala vam svima!

2010-11-30T16:55:00.004+01:00

San

Sinoc sam je sanjala da opet govori.Bila sam srecna sto prica,rekla sam mami,pa,ona lepo opet govori,ponovi to.Izgledala je bolje,samo je jos imala neke ranice po levoj nozi ispod kolena,rekla sam joj to cu ti namazati,sve prolazi.Bila sam mirnija sto joj je bolje,sto se oporavlja,sto prica!
Cesto gledam u nebo i zamisljam da su oblaci crtezi koje mi crta,pa joj ja kazem kako je lepo,bas si napredovala,tesi me lepotama neba.
"Oblak ne zna zbog cega se krece upravo tim smerom i tom brzinom.
On oseca impuls...
Onamo sad moram.
Ali nebo zna zbog cega i kuda
svi oblaci idu,
i ti ces to znati
kad se uzdignes dovoljno visoko
da vidis iznad
horizonata."
R.B.

2010-11-28T17:37:00.002+01:00

Pakovanje

Da, treba da se pakujemo i to mi je kriticni deo.Cela godina pod stresom,zelim mir.Pre neku noc smo Rista i ja plakali u tri ujutro,Maki se probudila i pocela da vice ne,necu!Odem u crkvu,malo se smirim,radim neke vezbe sto mi je dao jedan drug,a suze liju.Isli smo na groblje da vidimo rozarijum,tako je mali.Kao nasa garsonjera.Izdajemo je i kao da izdajem sebe,da pustam da mi neko udje u srce.Tamo je bila nasa sreca,tamo je bila srecna Stasa,jos stoje crtice od njenog merenja na dovratku,slicice po vratima,prozoru....Ona je sada srecna negde drugde,ponekad zelim da je uznemiravam,svesno,sebicno,nedostaje mi.Tako bi zelela da ispustim sav taj bol i da ostane samo ono lepo,a toga je bilo mnogo!Ceo jedan zivot lepote,ljubavi i topline,kad bi moglo da se vrati.Nekad sam tako usamljena i tuzna.A onda sinoc,samo sam ja budna,ali Rista me drzi za ruku,a Maki mi cuva ledja,nisam sama,nikako.Stasa se igra i ponekad nas gleda.

2010-11-26T21:33:00.003+01:00

Pocetak

Danima sam kao cardak,kazu i da nisam tu,a ja hocu da sam tu.Bojala sam se da poceti zivot bez Stase znaci zaboraviti je na neki nacin ili uskratiti joj nesto sto joj pripada.Znam d je nikada necu zaboraviti i da je ona sa nama gde- god da krenemo.Vec sam bila na rubu ocaja sa novcem,agencijama,rupama od stanova,neizvesne buducnosti,...Cekali smo i dozvolu za spomenik koji zelimo,a ja sam cekala specijalno kamenje koje hocu da joj stavim.Nikako nisam mogla da ga nabavim ni iz inostranstva,rekli su mozda krajem decembra,ako uspeju.Jutros dobijam dve poruke jedna od druga pise:Dan je lep!,druga od jedne dobre zene koja me je razumela,pise:Idi u podzemni po kamenje,kod te i te.Zakazali smo vidjanje dva stana,kasnili smo,ja sam utrcala u prodavnicu gde nije bilo te zene,videla sam dva kamena sama u jednoj kutiji pipnula sam ih i rekla jednom mladicu koji je menja,oni su moji,ne prodaj ih dolazim po njih.Otisli smo u stan,dogovorili se odmah,otisla sam i uzela zeljeno kamenje,jedno mi je Stasa trazila i stavicu joj,drugi je za mene.Polozili smo popodne kaparu i nadamo se da ce nam biti srecno u novom stanu,da cemo uspeti da zivimo slozno,a ona ie svuda sa nama,ljubav ne zna za dimenziju.Smesi mi se odgore i namiguje,mozda je vreme da se otisnemo bez straha.Pozelite nam srecu,ljubim vas sve

2010-11-22T22:15:00.003+01:00

22.novembar 2010.

Veceras su dva meseca kako se nasa draga Staki upokojila.Otisla sam u crkvu da upalim svecu i napravila sam srce oko svece,tako zene iz crkve znaju da je ne gase do kraja.Isplakala sam se i jedna od zena iz crkve mi je prisla i rekla Mico,pa jel dva meseca,klimnula sam glavom.Nekome vec,nekome tek,meni vecnost jedna bez nje,eoni bez njenih gegova i smeha.Jutros me je Masa pitala kako sam,onda me je pitala a kako ti je Staki?Kazem dobro,to i mislim,a ona kaze u bolnici je.Za nju je vreme relativan pojam,sto nisam opet dete da i ja tako mislim.Stavim neke njene slike pred sebe,pa kao da mi je tu,a onda se setim njene price o malom carobnjaku koji je bio jako mocan,ali nedovoljno da bi sebe napravio velikim.Za mog Kiki Bua,sa najvecom mogucom ljudskom ljubavlju

Sveti arhangel Mihajlo

2010-11-21T18:13:00.010+01:00

Danas smo bili u crkvi i Masa je bila jako srecna sto je videla drugare sa kojima se igra zmurke u porti.Prosli vikend se nisu videli,jer smo bili sa prijateljima na Tari.Priroda je carobna,vazduh divan,a jezero bistro,Masa je imala i svoju drugaricu Teju,sta ces lepse.Ja sam preplakala put i ne samo to,prvo putovanje bez Stase je tako bolno.Setala sam do iscrpljenja i to mi je prijalo,a kad sam se rasplakala i cucnula -u zemlji sam videla kamencic u obliku srca,ponela sam ga.Gde god da idemo,mila,ti ides sa nama.Lepo je bilo u crkvi,Masa voli kako pevaju i voli da pali svece,danas se malo pecnula,to ne voli.Poljubio je otac Pera i to voli,dao joj je krstic koji joj se dopada,drzi ga u sobi.Malo je plakala kad su mali Popovici krenuli kuci,ali smo joj rekli da cemo se obavezno videti,makar nedeljom,poljubila ju je Milica,pa joj je bilo lakse.

Zelim srecnu slavu svima koji je slave,pomolila sam se za sve dobre ljude koji misle na nas i koji nas vole,kao i za sve one kojima je milost potrebna(da li ima nekoga kome to ne treba?).

Jos uvek se nismo preselili,gledali smo jedan stan i dok smo se smislili,sutradan je vec bio useljen,eto.Kao da jos nemam hrabrosti da zakoracim i odem odavde,od mame,kao da se bojim da opet zivim porodicni zivot,kako to moze bez nje.Bojim se da ne izneverim sebe,Stasu,Masu...Nisam ni pola od onoga sto sam bila,a sad znam da sam bila mnogo toga.Nadam se cudu,da ce odjednom da se stvori prilika koju cemo svi zgrabiti,a znam da to moramo sami.Cekamo stan,cekamo da se smirimo,cekamo da budemo ono sto jesmo.

Sa zakasnjenjem....

2010-11-17T20:07:00.003+01:00

Mnogi su me iskritikovali sto ne pisem.Ne mogu.Kada je bilo opelo jedva sam stajala,bilo mi je teze nego u septembru,valjda sam tada mislila da je jos tu.Tek sada je otisla,iako osecam njen duh svuda oko sebe.To vece mi je prvi put pozlilo,prvi put sam uspela da povratim,nedovoljno.Mozda je cudno,ali meni je sve teze.Otac Pera mi je rekao da ce mi biti sve teze,njemu verujem.

Onda me je jedan dan pozvao jedan moj drug i rekao spremajte se vas dve,lepo je vreme.Otisli smo na Usce i setali po suncu pored reke,sisli smo do nje,bilo je lepo.Zaboravila sam sta je to reka,sunce,setnja...Maki je bila srecna,svaki dan me pita kako si,jesi srecna ili tuzna.Onda sam rekla kako me voda odmara i moj drug koji je pravi prijatelj stavio je Maki na bicikl i provozali su se,a ja sam na kratko ostala sa rekom i patkicama,upijala sam sirinu reke i pokusala da izbacim tugu u reku za koju je Stasa uvek govorila to je usce,a tamo je Sava(desno),a tamo Dunav(levo).Malo sam plakala,secala se nasih setnji bas tu, gledanja u tu istu reku i pomislila kako nista nije vise isto.Hvala ti,Zile,sto si osetio kad treba da me ostavite nasamo,to moze samo prijatelj.Masa je danima pricala kako je bila na brodu na sokicu,jako joj se dopalo.

"Cesto razmisljaj koliko brzo sva bica i dogadjaji prolaze i nestaju.Bice je kao reka koja neprekidno tece,dejstva su u stalnoj promeni,a uzroci se preobrazavaju na sto nacina.Gotovo nista nije stalno.Neprestano su oko nas beskrajne i vecne proslost i buducnost,u kojoj sve nestaje.Misli na sveopste bice,ciji si ti jedan delic i na celo trajanje,ciji ti je kratak interval dodeljen,i na sudbinu ciji si ti malecni deo." Marko Aurelije

01. novembar 2010.

2010-11-04T21:57:00.002+01:00

Cujem ptice

u tvojim grudima

koje jedva cekaju da polete

Ko sam ja da te sebicno cuvam?

Samo najdrazi pratilac

na tvom putu

koji te beskrajno voli

Četrdeset dana

2010-10-28T21:16:00.001+02:00

2010-10-28T14:35:00.003+02:00

Sveta Petka

Na jucerasnji dan pre sest godina smo krstili Stasu.Bio je prelep,suncan dan,za kratke rukave,neocekivano za kraj oktobra.Sunce je padalo ravno na nju,a ona je bila mirna i gledala oko sebe sta se desava.Bilo je intimno,jer je bila jako mala.Ristina tetka je tad rekla andjeo Bozji,a svestenik da jos nije video da je beba tako mirna na krstenju.Zato sam na Fejs stavila fotografije od tog dana,da vidite kako je bilo,intimno i toplo.

Juce smo isli na sluzbu,pomolila sam se da brine o Stasi i prilozila bukete u Sabornoj crkvi i u Ruzici,kao sto se vidi na slikama.Masenjka je upalila svecu za seku,koju seku,onu u kolicima,a ko je to ,Pa,Stasa!

Preseklo me je to secanje,hocu da se seca lepih stvari,to joj pricam i to cu joj pokazivati.

Videla je Bogorodicu i opet smo je pitali ko je to sa njom,rekla je Stasa.

Juce je bilo pet nedelja kako se upokojila ljubav nasa Stasica,juce sam bila tri puta u crkvi,sinoc se prvi put nisam raspala uvece.Masa joj je poslala pregrst poljubaca,a onda jedan vratila prsticem na svoj obraz.

2010-10-24T14:56:00.003+02:00

Prilagodjavanje

Pokusavam da nadjem stan.Zelim da imamo psa.Zelim da zivimo kao porodica.Zvuci lepo,zvuci lako.

Prekjuce sam primila nekoliko veoma uvredljivih poruka sms od jedne agencije.Odgovorila sam uljudno.Oni su nastavili sa jos tri.Nazvala sam ih i rekla da mi nisu pokazali nijedan stan,da se nismo nikad ni videli,da nemamo ugovor,izvinuli su se zato sto je doslo do greske?Tri-cetiri uvredljive poruke greska?Rekla sam im da imam odredjeno misljenje o njihovoj agenciji,da mi ne traze stan i da se sa ljudima komunicira telefonom,a ne putem sms-a,na taj nacin.Uzasno sam se iznervirala.U redu,ljudi se nerviraju zbog preseljenja i inace,vidim bice potrebno i vreme i zivci.Ma,mogu ja to.

Vodim Maki kod psihologa,sad ulazi bez dreke,cak joj je ponela i dugme da usije jednoj zirafici oko da vidi!Igramo se sa plastelinom,setamo,ujutro i uvece placem.Cini se da je malo bolje,komuniciram,videla sam se sa drugaricama,secale smo se,zezale,bas mi je bilo drago sto smo se videle.

Idemo svake subote na sluzbu za upokojene,tu gledam Stasu,pricam sa njom,odem u stan i pricam sa slikom,igram se,puno placem.Znam ja da je na boljem mestu,ali ne znam zasto se mucila,to ne mogu da podnesem.Nedostaje mi fizicki,do bola,da je zagrlim,poljubim u kosu,da joj vidim oci i cujem ponesto pametno.

Juce smo hteli Masu da odvedemo u pozoristance,upali smo na Ruzno pace koje je Stasa x-puta gledala i gde je posle bio rodjendan devojcice nasih poznanika koji su nas sramezljivo pozvali da ostanemo,znajuci sve.Prvo je Masa pocela da place i Rista ju je izveo da se smiri,onda sam ja unutra plakala,jer sam sa Stasom prosla sve replike,Masa nije htela ni unutra,ni na rodjendan.Samo je htela krunu i carobni stapic.Otisli smo u setnju pored Dunava,gde smo uvek isli posle pozorista,oni su seli na klupicu da nesto pojedu,ja sam otisla na moje i Stasino omiljeno mesto gde sam se spustila do dole,jer se reka povukla.U jesen smo se uvek spustale tamo,gledale brodove i slusale patkice,skupljale kamencice i puzeve.Mesec se vec video onako pun,a ja sam pricala sa njom i skupljala joj puzice,jedan je pravi spondylos.Bila je samnom tu,nisam smela da se okrenem Masi koja me je zvala iz sveg glasa,nisam mogla da zaustavim suze,Stasa je u svemu,jer smo svugde bile.Jako je tesko smiriti se.

Jedno jutro smo ustale Maki i ja,sunce napolju,divota idemo napolje.Lepo smo setale,skupljale,lisce i otisle u parkic.Spustala se niz tobogan,obratile se po nekoj deci,sve je bilo lepo,ja ljubazna.Pojavljuje se deda sa klincem koji jedva ide i ne moze da saceka da se Maki popne stepenicama do tobogana,ni da je zamoli da se pomeri(a mali jedva ide kolicki je!) i klinca prebaci preko nje i stavi na tobogan.Meni se smracilo sto od gesta,sto od toga sto se to deci ne radi.Sacekala sam da vidim da li ce se izvinuti,a posto nije i nastavio je tako da se ponasa i sa strane,popela sam se na tobogan zgrabila dete i ponovo ga prebacila preko Mase.On je prisao i ja sam rekla da li znate sta ste uradili,kaze znam i nista,kazem ,e,onda znate da treba to da ponovite i to se ne radi.On opet nista.Spustim dete niz tobogan i krenem iz parkica,kad poce neka baba da se dere kako sam ja lupila neko dete,lupeta,ne zna o cemu se radi,niti je ista videla,a deda cuti.Krenula sam sa Masom iz parkica,baba je vikala kako sam bezobrazna,itd,a ja sam izmarsirala da je ne bi nokautirala u sekundi.Ruke su mi se tresle od besa,koliko ljudi samo sebe gledaju,dedi se zuri na tobogan,a babi da se svadja.Sto je jos strasnije,moj rodjeni otac je sedeo na klupici i pravio se lud.Dosla sam do kapije parkica i odlucila da mu ne dam da se izvuce i pocela da vicem Tata,jel ides sa nama,da te cekamo.Njega je sramota lude cerke,uopste nije pomislio da me uzme u odbranu! Tek je kasnije lagano ustao i izasao kao da ga se to nista ne tice.Zakljucila sam da meni ne treba psihijatar,nego tekvondo i ljuti pas.Nemoj da mi neko pipne Masu,pojescu ga!

Danas smo bili i sa njom u crkvi,svidja joj se muzika i slike,ali je plase ljudi.Potpuno je u pravu.Volim Sabornu crkvu,mozda sam navikla na nju,ali mi smeta sto nemaju neku prostoriju da se deca zabave dok traje sluzba i da ih roditelji vide.Upalila je svecu za Staki,a onda smo je podigli,ugledala je Bogorodicu.Pitala sam je da li znas ko je to.Rekla je znam,Bogorodica,A ovo(zna ko je) Stasa.

Trazila mi je njenu gumicu za kosu pre neko vece,dala sam joj i ona je gleda malo i kaze Stasa je tuzna zbog kose i vrati mi je.Ne znam vise sta zna,ceka je ,pa da idemo u stan...

Juce smo zakazali Opelo za Stasu za 1.novembar u 12h u Sabornoj crkvi,to je ponedeljak,da znaju ljudi koji zele da dodju,a koji moraju da se dogovore zbog posla.

Jako bi volela da se svi vidimo

mama

2010-10-19T13:35:00.002+02:00

Zelela bi da kazem da me je sinoc jako potreslo saznanje da je preminuo Andrej Knezevic,deckic iz Sombora koji je bolovao od iste bolesti kao i nasa Stasa,a bio je samo cetiri dana stariji od nje.Njegov tata je kontaktirao sa nama i cuo se cesto sa Ristom.Bilo mu je bolje nego Stasi,ova vest me je presekla.Videla sam slike na You Tubu i potresla se do srzi,neke stvari su tako bolno slicne.Sta radi Bog pitam se svaki dan i opet mu se molim za njihove dusice i da nama svima da snage da ovo prebrodimo.
Nadam se da su mirni i srecni,sigurno su vec drugari,jer je Stasa prilazila deci lepo i lako,igraju se svojih lepih decjih igara.
Volimo vas

2010-10-18T13:54:00.002+02:00

Zelela bih da kazem Franki da Staša nema stranicu na Fejsu,ako hoce da vidi slike neka ukuca Svetlana Jovic i album 27.septembar 2010.
Zelim da joj kazem i to da Staša obozava srca,da ih je svugde crtala,tata je nasao srce u paprici koju je sekao,Masa i ja baricu u dvoristu,crtez na klupi,a ja nosim srce koje sam joj napravila i koje je ona nosila(vidi se na jednoj slici).
Ona jeste SRCE

A sad malo ja... tata

2010-10-18T11:34:00.003+02:00

Drago mi je da se mama priključila. Dobro joj ide, čak je i stranicu na fejsu otvorila! Dobro je to.
Želim da vas ohrabrim da pišete. Ne možete pogrešiti, šta više. Veoma smo zahvalni na komentarima, to je naša duhovna hrana, sada, kada smo rekonvalescenti. Posebno se zahvaljujem Panđi na komentaru kojim je preneo SVOJE iskustvo da ipak nešto postoji i posle, da nije ništavilo, i da ima smisla sve što sada radimo, i Ani koja je to potvrdila. To mi je najjača uteha do sada! Panđo, drži se!
Vratio sam se poslu i nekim lepim obavezama.Vreme sam podelio na ono kada tugujem (a to je uglavnom rano ujutro ili kasno uveče) i na ostalo vreme kada stalno nešto radim. Desi se naravno, da se potresem i preko dana kada se sretnem sa nakom uspomenom, ali traje kraće. Ova šizofrena podela mi pomaže da ipak nešto i uradim.
Što se tiče udruženja ili fonda, odabrao sam da to bude fond, iz više razloga. Čekam da se usvoji novi zakon o fondovima, pa da se uskladimo i registrujemo. Fond će se baviti "decom novog doba", njihovim roditeljima koji ne mogu da se snađu, njihovim potrebama za novim informacijama i zaštitom, školovanjem, druženjem... Sve dok se nije desila ova strahota nismo znali za postojanje takve dece, i to u takvom broju. Prvo su nam skrenuli pažnju da je Staša Indigo dete (mislio sam da me neko zeza), onda smo kupili knjigu o indigo deci (između milion knjiga koje se bave zdravom ishranom, kako pobediti rak i sl.). Sada vidim da postoje i kristalna deca (što nam je Staša decidno rekla za sebe!), pa zvezdana deca... To su ta deca novog doba, koja uglavnom imaju problema, a negde su natprosečna i nose poruku kako da živimo bolje. U Stašino ime, fond će se baviti njima i njihovim potrebama. Ko je zainteresovan da se priključi, izvolite, jedva čekam da sa nekim podelim iskustva i razmenim mišljenja. Imate i moj mail, pa dobrodošli.
Da li treba da napišem koga je Staki crtala ovde ispod?

Stašin tata

2010-10-17T00:01:00.003+02:00

Album

Posto su mi se javljali ljudi koji nisu mogli da prisustvuju sahrani,a zeleli su,kao i oni koji su u inostranstvu, objavila sam fotografije sa ovog tuznog dogadjaja na svom Fejsu.Ko misli da ne moze da podnese,da zna,da ne otvara.Ove tuzne fotografije cu ostaviti oko nedelju dana da ih pogleda ko zeli.Vec sam rekla,ako je nekom lakse neka zapali svecu,kaze njeno ime i pomisli nesto lepo.

Nakon ovoga stavicu lepe i nasmejane slike,da se sa radoscu secamo kakva je bila.

Ukucajte samo Svetlana Jovic

mama Svetlana

2010-10-14T17:04:00.006+02:00

fotografije sa FB

http://www.facebook.com/album.php?aid=51712&id=1037638900

2010-10-14T10:13:00.002+02:00

Otvorena vrata

Izgleda mi da je moje pisanje probudilo nesto u ljudima,pa su poceli da se javljaju.To je lepo,mozda cemo malo lakse prebroditi zimu zajedno.Inace sam depresivna kad pocne ovakvo vreme,ja sam dete Sunca,i Staša je,kazala je Kad lipe cvetaju,tad mi je rodjendan,i to je bilo divno!
Cini mi se da je mnogima potrebna pomoc,vidjanje,ljudi su se jako osamili,a u sustini smo svi drustveni.Doslo mi je da napravim klub S,gde bi se svi vidjali bilo kada,ali nemam te mogucnosti,mozda jednom...
Ono sto me je najvise pogadjalo tokom Stasine bolesti je odnos ljudi lekara,sestara,svog osoblja,sto je ne tretiraju kao osobu,sto nisu ljubazni i humani,sa par izuzetaka.Nazalost ja nisam mogla da promenim uzasnu dijagnozu,pokusala sam da joj produzim zivot,nisam uspela da joj mnogo uveselim poslednje dane,ne mogu da promenim sistem,nema svrhe da se tuzimo,iako ima osnova.Nista mi ne moze vratiti nju.Imam predivne uspomene i jednu zbunjenu devojcicu koja ocekuje mnogo od mene.
Drago mi je da vas ima sve vise i da se budi neka svest bez straha,treba svi da se spajamo i da pomazemo jedni drugima,cak i kad je ta pomoc sitna i neznatna.Ja znam kako mi je svaka lepa rec prijala,kako sam bila zahvalna kad bi se neko obratio Stašici,jer je ona sve znala i razumela,a oni joj se i ne obracaju i osudjuju je,a da je i ne pogledaju.Zvuci smesno,ali sam bila srecna kad je neko nezno uhvati za rucicu ili je pomazi,a to je bilo tako retko. Samo pred sam kraj su malo smeksali,to sam u jednom filmu cula kad osudjenica na smrt kaze u svojim poslednjim minutima,kako sad svi mogu da budu tako ljubazni?
E,to je to.Kad smo dosli da potpisemo papire za Stasu i da je identifikujemo,na samim vratima smo se mimoisli sa medicinskom sestrom koja mi je usput rekla
Saucesce,kao Dobar dan,htedoh da kazem i vama,kad ste postali takvi.O ostalim uzasima kako su je strpali u kesu vezanih ruku i samo sa kartoncicem i kako sve to izgleda uopste necu dalje da vas potresam,ni sa mojim njima cudnim zahtevima,meni je vazno da smo je dostojanstveno ispratili,ovom prilikom se izvinjavam sto neke ljude nismo obavestili,sami smo radili organizaciju,pa smo zaboravili u svemu tome,mislili smo da svi prate blog.Fotografije sa sahrane cu videti da neko stavi na Fejs,posto dosta ljudi nije moglo da prisustvuje.Pogledajte slike i upalite svecu,to je kao da ste dosli,i mislite na nju lepo.
Hvala sto ste poceli da se javljate i da delite i svoje probleme sa mnom,da malo izadjem iz kruga.Videla sam se sa Sandricom vodile smo Masu i Petra na izlozbu Lega,videcu se sa Anom,Lina me zove,nedostajem joj.Znam i ti meni,i zao mi je sto ne mozes da dodjes,mozda cu jednom moci ja,ali kad popravis kanalizaciju!
Humanost,empatija,ljubav su ono sto uzdize coveka,za tim smo sve vreme ceznule,ja samo zelim da toga vise ima,onda znamo da nismo sami.Kad se ne sakrivas od komsije i ne zelis da mu crkne krava,kad te svekrva voli,a sa muzem zivis u slozi.Da li je to nemoguce?
Pored porodice sam osetila dve podrske-od strane svestenstva Saborne crkve i doktorke Srdjane koja je redak humanista,strucnjak i zena,to kazem,jer me je primila bukvalno sa ulice i u pogledu sam joj videla da me gleda kao majka,a ne kao lekar.Mnogo voli moju Stašu i mnogo je ucinila za nju,kad se molim za Stašu i za sve nas molim i za vise Srdjana.
Vas volim,pisite!

2010-10-12T14:00:00.004+02:00

Ipak drugari

Drago mi je što ste pisali.Kupujem samo jedne cipelice ove jeseni.Juče je Masa pitala zasto se Staša razbolela?Rekla sam da ne znam.Rekla sam i da mi je Staša rekla hvala ti,mama,sto si mi rodila Masu.Razrogacila je okice i upitala Stvarno?Rekla je ustvari,ovako sasavu sekicu,ali to je isto.Kad-god bi joj bilo bolje govorila bi nam da nas voli,da se ona nikad tako ne bi ponasala prema nama,da to nije ona.Znam ja to ,duso,bilo je svega,ali Masi moram da kazem da je volis i da si je volela,cak i kad si je odbijala,i kad si vikala i plakala,i kad si otisla....I da to nije zbog nje.Stalno proverava da li sam tu.Sad mi sleduje da zasucem rukave i da stitim Masu,a bojim se,sreco,tebe nisam mogla.Molim se da mi se da snage da budem majka kakva je potrebna mojoj Masi.Juce smo pokusali da trazimo cipele za Maki,vrlo je odredjena(Neću!) i bas je briga za sve sto je ne interesuje,a to su autici,konjici,bicikle i ostala prevozna,brza sredstva.Sedne na pod radnje,otera koga hoće,insistira beskonacno na onome sta zeli,na to nismo navikli.Naravno,nista nismo kupili i vratili smo se iscrpljeni.Potpuno druga osoba,i po prirodi svojoj i po tome sta je snadje.Rista je bio sokiran,ja sam je pustila da sedi na podu i posle sam joj rekla da to bas i nije lepo,a i prljav im je pod,ustala je.Staša je uvek bila kao odrasla osoba,samo mnogo bolja.Nikada nije bila nevaspitana,neodmerena,tacno je znala kad sta treba da se uradi i kako,u knjizari je uvek pitala da li imaju klupicu da prvo prelista knjigu,pre nego sto je kupi.Poslednje sto je čitala su knjige Roalda Dala,ET-a nije stigla da zavrsi,sve Hari Potere odgledala,a neke pročitala.Stavila sam joj Malog princa da ide sanjom.O pričanju i fenomenalnim komentarima da i ne pričam.Kad su joj uključivali transfuziju,pitala ih je kako znaju da je ta krv ispravna,da ne dobije neku bolest.Samo su je pogledali.
Kako ja sad da izvedem na pravi put ovu malu pametnu,svojeglavu glavicu koja je potpuno drugačija?Koja mi svaki dan dokazuje iznova sa pokojim gestom ili rečju koliko se seća i koliko joj sestra fali?
Posle ovog svega znam za sigurno dve stvari-da je mozak čudo i da radi čak i kad dokumentuju da ne radi,ima vlastita napajanja,i drugo,da bebe imaju sećanja,emocije koje pamte,asocijativno,verovatno,razmisljanja.Sve sto su mi govorili,nije tačno.
Jos nesto hocu da kazem.Bila sam besna.Bila sam do jarosti besna,zato sto su se svi razbezali kada se razbolela,svi vrli poznanici,prijatelji,kumovi,čak su i komsije sklanjale glavu.Grozno!Kao da je Staša kriva sto se razbolela ili da smo svi zajedno osudjeni na jos vecu patnju zbog toga.Govorila sam da ne zasluzuju da se vise ikad vidimo ili čujemo,sta ce mi?Zar to dete koje sam vodila na rodjendane ,slave,koje je uvek donosilo radost i osmehe svojim komentarima,nije zasluzilo da je obidju,da je neko zabavi,kupi neku zezalicu?Ona je tako zahvalno dete!Bila sam furiozna!Deci iz unutrasnjosti su dolazili rodjaci svaki dan,nama tata,baka,deka..Rekla sam da nemam nikoga,osim svoje porodice.Nista mi nisu znacili mailovi koje nisam ni mogla da pročitam,bila sam dezurna 24h,bez racunara.Ni njoj to nista nije znacilo,oduvek je volela kontakt,posetu.Tuzna sam jos uvek sto se nije izigrala,nije mi satisfakcija sto se igra sa andjelima,hocu da se igra samnom!Ja sam joj bila najbolja drugarica,hocu da mi se javi da znam da joj je dobro,jer meni nije!
Od kad je otisla splasnuo mi je bes,čemu?Ko zeli da mi se javi,neka se slobodno javi,ne znam vise kad mi je to bilo potrebnije,ali za nju znam.Steta sto vreme ne moze da se vrati,a to je ona zelela i crtala,masinu za vraćanje vremena.Mi ćemo se sigurno videti.Juče mi je uzasno nedostajala kad sam u jednoj prodavnici igračaka videla prelepu plisanu sijamku,sa divnim plavim ocima.Znam da bi je dohvatila sa police,pomazila i rekla,jel da da ćemo je kupiti kad skupimo pare?Zamalo da je kupim sebi,posto je Maki nije ni pogledala,turirala je motor.To dete je ludo za kartingom!Toliko sam posle plakala da je Maki zaspala bez vecere,jer nisam imala snage da joj dam,ni da se setim sta imam u kuci.Moja mama je prokomentarisala to kao skandal,a ja se pitam kako je vodim u parkić i radujem se njenim osmesima kad je visoko na klackalici.
Znam da moram da se saberem,ali to tesko ide,imam rupu u grudima.I nemojte da mi govorite,moras zbog Mase,kao da ja to ne znam,i kao da Masa nije moja.Sve fraze su sranje,i sve pada u vodu kad shvatis da ni ljubav nije dovoljna da spase.Ali ne poznaje granice,vreme,ni dimenziju.
Zato,javite se,pisite sta hocete i nemojte se ustezati i smisljati glupe strategije i otrcane fraze,ja sam ona ista Ceca koja sve radi sto smisli,i koja i dalje prezire licemerje i sr...Toga mi je stvarno dosta.I da znate,ne mozete vi da placete i zalite vise od mene
MAMA!

Karneval

2010-10-11T16:15:00.000+02:00

Maša je dva dana cekala Stašu da dodje da se igraju plastelinom.Drugi dan sam joj rekla da bi jako to volela,ali da ne moze.Maša je samo prokomentarisala,zakljucali su kapiju.Vece pre nego sto se Staša upokojila,svi zajedno smo isli u bolnicu da zamolimo da je vidimo.Doktor je rekao da ne moze da nas pusti,Maša je vikala hocu da vidim Sakicu,pustite me!Tata i ona su sisli dole,a ja sam ostala da zamolim sestru da Staši daju homeopatske kapi i ostala sam da sedim ispred vrata.Doktor je izasao popricao samnom i usao unutra,kad je drugi put izasao video je da sam i dalje tu,krenuo je ka meni,a onda stao,okrenuo se i sisao niz stepenice.Nije znao sta da mi kaze.Sutradan sam poslednja ostala u poseti i medicinski brat me je skinuo sa nje,pitao me je da li mi treba secer i voda,ne,treba mi moja Staša.Tada sam je poslednji put poljubila zivu,ali sam nastavila da je ljubim jos pet dana posle,preko veza,koje su ispale humanije.U mislima nikada necu prestati da je ljubim i da je cekam da mi kaze Ba,iza svakog coska.
Maša je imala temperaturu,pored svega ovog nije ni cudo.Bila sam van sebe kad drugi dan nije spala temperatura,a onda je uvece odjednom zivnula i donela mi lutku i otrcala.To je bila vila koju je Staša drzala u rukama sve vreme na drugoj hemoterapiji,pocela sam da placem.Opet je usla u sobu i na pola puta do mene rekla Mama,opet lijes suze zbog Staše.Nemirno spava,rekla je da je sanjala Stašu kako se igra auticima(Maša voli autice),svako vece Staši šaljemo poljupce pred spavanje,pozelimo laku noc i kazemo joj da je volimo.Samo to vece kad je umrla nije htela da joj pošalje poljubac.Danas je jela palacinke i uzviknula,Kako je divan dan,volela bi da je Staki ovde sa nama i da jedemo zajedno palacinke!Okrenula sam jednu Stašinu nasmejanu sliku i stavila pored nas i rekla,Evo,kao da je sad sa nama,jel da.Onda je Maša pocela da prica sa slikom,Staki jedem palacinke,ja to mnogo volim,a ti,i ti mnogo volis.Pet dana nisam mogla da odem do starog stana,tamo najviše osecam da sam sa Stašom,tamo smo bili najsrecniji.Makici je bilo bolje i zaspala je sa tatom,a ja sam krenula u stari blok.Kako sam ušla cula sam veoma glasnu muziku,odjednom su pocela da mi dolaze u susret deca-kruske,deca-jabuke,kako sam se priblizavala zgradi koja je pored vrtica,shvatila sam da je u toku Jesenji karneval.Deca su pevala,igrala,a Stašini drugari su vec izlazili.Mahnula mi je Slavica i zagrlila me,ja sam poljubila nju i malu Natu i stigla samo da kazem da je prošle godine bilo lepše vreme.Naišli su i drugi roditelji,Lukina mama me je zagrlila i prošla,a Slavica me je odvukla što dalje.Htela sam da udjem,ali nisam htela da drugim roditeljima bude neprijatno što me vide.Došla sam u stan,upalila svecu,namestila cvece i igracke,rekla sam joj da je i ona trebalo da bude tamo i da se raduje i da igra,kao prosle godine.Onda sam stavila na glavu njen šešir sa prošlogodišnjeg karnevala,na koji sam lepila lišce do tri ujutro i uduvala se od oho-lepka,i pocela da placem kao kiša.To nije fer!Sve me je bolelo!Nije trebalo da me odvuku,ja volim tu decu iz njene grupe,nikada nismo zurile kuci,uvek sam imala vremena da popricam sa njima,ja nisam ljuta što su oni zivi,nego što ona nije!Trebalo bi da su zajedno! Ne zelim da vise ljudi beze od nas!
Kad ih vidim,kao da je i ona negde tu.Sutradan smo se videli sa Slavicom(jednom mamom),kad smo ušle kod njih Maša se tako obradovala Nataliji i ova njoj,a onda je mala sela u istu sobu,na istu stolicu kao kad je dolazila sa Stašom,posle je došla i druga drugarica i Maša je bila srecna,a meni je na trenutak bilo lakše.Još dve drugarice su se videle samnom za sve ovo vreme,svaka im cast!Ljudi i dalje beze kao da smo sugavi.
U subotu su bile Zadusnice,strasno mi je da palim svecu dole .Ceo dan mi je bio strasan,povela sam Maki u stan samnom,usput smo kupile igrackice i za Staki i za nju.Ona ceka Stašu da idu zajedno napolje,svidja mi se sto za nju ne postoji vreme,sto je sve bilo juce i sto prica sa Staki i kad nije tu.Gurala sam je u biciklicu i pokazivala gde su se zajedno igrale(davno nije bila u tom bloku),govorila je stalno secam se,secam se.Setila se i ponecega u stanu i postavila odmah dve stolicice i njenu i Stašinu i rekla vidi Stašine igracke.Posle je tu i zaspala.Ko zna sta ona pamti,samo izviru novi detalji....Ali potrebno nam je mnogo podrske i mnogo,mnogo vremena.
Zelela bih jos samo da kazem da mi je dosta ljudi porucilo da prati blog,ali ja ne vidim toliko prijavljenih.Molila bi vas da se prijavite,jer imam strah da ce ga ugasiti,ako ne bude bilo ljudi u dovoljnom broju.
Hvala vam sto nas pratite kroz sve muke,jer one jos nisu prosle.Ucimo da zivimo ispocetka,a ne znamo kako.Sve sto smo znali,vise ne vazi,a sta vazi,nemam pojma.
Stašina i Mašina mama

deca novog doba

2010-10-06T00:14:00.003+02:00

Veoma rano sam ustanovio da sam ovde zato da bih bio od koristi. Dalje kroz život otkrivam kakvu vrstu koristi konkretno, a dok to ne utanačim, obrazujem se u raznim oblastima. Izvesno je, da, koju god oblast da zahvatim, nameće se potreba da je usavršim i prenesem nekome ko hoće da je primi. Staša je bila izvanredno plodno tle, učenik i sagovornik.
Verovatno ste do sada čuli da postoje neka drugačija deca, deca koja nose poruku, koja su drugačija od vršnjaka, deca koju zovu indigo, kristalna, zvezdana... Ja sam to čuo tek kada se Staša razbolela. Nisam znao za te termine, a njeno ponašanje i percepcije su mi bile normane, valjda zato što je prvo dete. Ona sama nam je rekla da je kristal. Čak je našla kristal u kome je ostavila zapis, i rekla da treba da ga protumači. Rekla je i da je izabrala mamu, i još dosta toga je rekla.
Možda je moje postojanje posvećeno prihvatanju i razvoju ovakve dece, jer sam sa Stašom osetio neverovatnu radost davanja, istovremeno i prihvatanja. Njima treba shvatanje, podrška, drugačija ishrana, drugačije školovanje, međusobno druženje. I roditelje bi trebalo okupiti i usmeriti, podržati...
Ako imate neku ideju tim povodom, kao što reče Kjarina mama, da se napravi udruženje, klub, ili možda fond ili nešto treće, jer se slažem sa Milicom da je to poruka Univerzalne ljubavi i treba je prenositi dalje, ne samo zato što "...ljubav leči" nego zato što nam ta deca donose skok u evoluciji kakvog do sada nije bilo! To su deca van ograničavajućih kategorija i treba ih prepoznati (često su povučena u sebe zbog nerazumevanja ili smejanja okoline - što ne smemo da dozvolimo), razumeti i udovoljiti njihovim potrebama. Oni imaju misiju, donose važne poruke i dobro je da znaju da nisu sami. I roditeljima takve dece treba pomoći.
Postoje neke knjnige o tome, tek treba da ih pročitam. Ali sigurno već postoji neko ko ih je pročitao...
Svejedno, javite se. Lepo je čitati komentare, ali ako neko ne želi javno da se izjašnjava, svoje predloge ili stavove može poslati mailom Stašinom tati na: ristomihic@yahoo.com

Negde iza duge

2010-10-04T00:18:00.005+02:00

Mnogi su se javljali,izjavljivali saučesce,žalili što nisu mogli da prisustvuju,bili sa nama u mislima,tražili da nose bedževe...Za sve njih ćemo postaviti fotografije koje će,možda samo delimično pružiti uvid u atmosferu koja je vladala tog 27-septembra u podne.Mnoge ljude nismo obavestili iz razumljivih razloga,nismo znali gde se nalazimo.Hvala svima koji ste bili u zaista velikom broju i ispratili sa nama našu dušu,to nam mnogo znači.Voljena je i ako lekari nisu pokazali humanost u toku njene bolesti(čast izuzecima,retkim),barem nismo izgubili veru u ljubav,saosećajnost,zajedništvo.Duboko verujem da je ona bila prisutna i čudila se tolikom svetu i divila cveću koje toliko voli(obožavala je Botaničku baštu),sigurno je mazila svoje omiljene igračke i mahala nožicama u ritmu njene muzike.Sigurno vam svima šalje veliki poljubac!Napisaću vam kako smo se od nje oprostili javno,intimno je to daleko lepše i toplije,kao da je moguće oprostiti se od nekog koga toliko voliš.Ja pričam sa njom stalno,držim desnu ruku spuštenu da može da me uhvati i još joj kupujem gluposti i nameštam fotografiju da gleda crtani film,valjda to svi rade koji ne veruju u konačni odlazak.

Evo šta je tata, gušeći se pokusao da kaže svome čedu:
Hteo sam Staki,mnogo toga da kažem o tebi,o tvojim interesovanjima,o višestrukim talentima,o našim ritualima,o temama koje smo načinjali.O tvojoj dobroti i skromnosti,o fantastičnoj memoriji,ali ne nalazim odgovarajuće reči.
I šta god da kažem, nedovoljno je.Ne nalazim dovoljno vremena ni da se saberem.
Znam,ljubavi,da ni ti nisi imala mnogo vremena,a dala si nam toliko toga.Nije važno koliko dugo se živi,već je važno šta se za sobom ostavlja.
Kada se budemo malo navikli na tugu, pokušaćemo da prepričamo šta smo sve zajedno uradili i šta si nam ostavila u amanet.
I,na kraju,Staki,oprosti svom šašavom tati što ti je često nedostajao,jer to nije ništa u poređenju sa tim koliko ti meni sada nedostajes!
Ne boj se i idi za tom svetlošću koju vidiš, ljubi te tata.

Mama je rekla,uglavnom Stakici na uvce,kažu da drugi nisu mogli da čuju dobro,pa
njoj je i upućeno:
Drago mi je što je danas sunčano,sunčani dani su bili i kad se rodila i kad smo je krstili,ona obožava Sunce.Staša je neobično dete i nemoguće je opisati je.Radoznala,lepršava,mudra,lepa,rođena da bude naučnik,filozof,slikar.Ona je svetli duh koji je obasjao naše živote i učinio ga magičnim,naselio ga dinosaurima,nasmejanim bubama,leptirima,srcolikim licima i raznim "ćunćomuzijama".
Tvoj život je tako bogat i moj je od kad smo se srele. Radosna sam što si izabrala da ti ja budem majka,to je bilo lepo i lako dok si bila zdrava i najteže posle.
Od tebe sam učila o ljubavi i hrabrosti,saznala za tajne i čudne svetove i da vreme ne postoji.Hvala Bogu da sam mogla svaki trenutak da provedem sa tobom,nisam odlazila ni na posao ni na put bez tebe,naše vreme je bilo potpuno ispunjeno.
Od svih si drugačija i čekala sam čudo ozdravljenja,ali Ti si čudo sama po sebi i tvoja duša je beskrajna i prelepa.Tvoja omiljena igra je spašavanje sveta,nastavi da se igraš,mila,i spasi ga kad on nije mogao tebe.
Obožavaš muziku,igru,crtanje,tvoj svaki crtež slavi prirodu,duh i život,sve je prepuno boja,da si mogla i ti bi napisala Viva la vida!
Beskrajno mi je žao što si patila i hvala Srđani koja ti je uvek pomagala i volela te svim srcem kad je bilo najteže,i baki koja je uvek bila tu za tebe.
Osecam da si hrabra i sad i da me tešiš,kao što si Makici rekla"to je samo kiša".Nema opraštanja,jer ti si tu.Bolno mi nedostaješ,tvoj očaravajući osmeh,tvoji duhoviti komentari,nove igračke.Ti si moj najbolji prijatelj.Nedostaje mi da te zagrlim,poljubim ti kosicu i čujem te kako kazes da su ti sve srca u očima kad me vidiš.Pokušaću da ti otpevam pesmu....Šušti,šušti bambusov list....
Sa ovom uspavankom sam je umirivala,ali nikada nije volele ni želela da spava,ni da miruje.Volela je da ide na vesela mesta,da ostaje budna do kasno,da joj nešto "ne promakne"Zato neću da kažem spavaj,dosta si spavala,sada si konacno slobodna da radiš šta želiš,koliko želiš,da roniš,da skačeš,da letiš(posuli smo tata i ja malo vilinskog praha da joj pomognemo da leti)
Znam da bi sada rekla"što places kada je meni dobro".
Uzivaj u čemu god želiš tamo gde si,zaslužila si najbolje!
Selebi
fenikse naš
bakina Milice
Stakice naša
Voloimo Te najviše na planeti
u Galaksiji
u kosmosu! A sad ide njena omiljena pesma od Edit Pjaf,koju ona zove Baba-dei

A njena vaspitačica Jela,koju je Staša iz milošte zvala ubica,jer za sve što napravi su joj govorili"ubiće te Jela",je rekla ovo:

Draga moja pametna devojčice,
u četvrtak sam zanemela.Koliko god da sam znala da je bolest teška,nadala sam se i čvrsto verovala da si ti jača,
Zanemela sam.Ostala sam bez reči kao mnogo puta do sada kada si mi postavljala pitanja ili kada si odgovarala na moja.
Kada si došla u vrtić, prvo što si me pitala bilo je"Objasni mi šta ja radim ovde-Odgovori na ova pitanja su uvek isti(igra,druzenje,ucenje).Onda opet tvoje pitanje"Zašto moram da budem ovde kad ne želim?Zašto nisam sa mamom,kad sam sa njom celi moj život. Ona je moja najbolja drugarica,a ovo što vi radite,ja ovo sve znam."
Mislim da na ovo pitanje nisi dobila odgovor,bar ne od mene.
A onda si me postidela konstatacijom" srećna sam što si me na naučila da idem u krug!"
Morala sam srećo,to je deo programa.
Imala sam i ja pitanje"Šta je okruglo_"Imala si odgovor"To je ono Što nije četvrtasto,a četvrtasto je ono što ima ćoškove,to ti je nešto kao tanjir i na njemu jabuka.Ma,sve zavisi kako gledaš na stvari."
Išla sam od sobe do sobe i hvalila se kolegama kako u grupi imam pametno dete-pravog filozofa.Tako sam te i zvala.Sa ponosom.
Svi se sećamo nežnih reči upućenih Nikoli, tvom dečku iz grupe"Slatkisu moj"."ljubavi moja".A sada verovatno čekaš da ti kažem kako su drugari.Nikola je često u virtuelnom svetu-devojku nema.Luka sada voli Oliveru,a Željana i Natalija su najbolje drugarice i ponekad se posvađaju.Stefan i Nemanja su i dalje nemogući.Gala nam se vratila.Porasla je i nekako se uozbiljila.Mina svaki zadatak shvata i radi veoma savesno.Marija želi da u svemu bude prva...
A kad pitaju za tebe ja uvek kažem da si dobro.Želim da se sećaju svoje drugarice Staše onakve kakava si i bila-pametna,okretna,visprena,brza u razmisljanju i govoru,
Idi sa andjelima.
Ljubi te Jela
Počivaj u miru.

A ja bih želela da svi vi prikupite svoja lepa sećanja na našu Stašu i da nam ih napišete,kako god želite.Primala je mnogo ljubavi,sa ljubavlju je dostojanstveno ispraćena i
želim da sva ta ljubav ostane,po tome se se vidi kako je neko ziveo.Ko nije stigao da je upozna,a pratio je blog,takođe,može ako želi da napiše kako je sve uticalo na njega,sve nam znači

Neka se jave svi koji žele bedževe

mama

Jesen

2010-10-01T11:05:00.002+02:00

Jesen je stigla i uvukla se u srce.
Dan posle opela i čina sahrane, mama i tata su otišli na Lešće. Tamo je pravi krematorijum, i tamo se vrše spaljivanja posmrtnih ostataka. Bili su ljubazni, objasnili nam šta se dešava prilikom kremiranja i pustili nas da stojimo pored peći. Pogledali smo je poslednji put. Ništa se nije promenilo sem opšteg utiska: "vilinski prah" koji smo prosuli na oproštaju, rasuo se svuda tako da se lice i ruke čudesno presijavale kao da iz njih izbija dijamantska svetlost i šalje poruku da je spremna.
Bilo nam je teško.
Zatvorili su sanduk u kome je sve ostalo što je stavljeno. Upalili smo sveće i pustili njenu muziku.
Plakali smo.
Nisu nas prekidali. Stali su sa ostalim kremacijama i pustili nas.Videlo se da im je veoma teško, njima koji guraju sanduke u furune kao da su potpala. Hvala im što su nam omogućili da ispratimo svoje dete, što nas nisu prekidali, što su bili humaniji od mnogih kojima je humanost poziv.
Shvatio sam šta je "vremenska kapsula."

Bez pozdrava

2010-09-26T10:47:00.004+02:00

Ko je u prilici želeli bi smo, naravno, da dodjete da se pozdravimo, ali bi voleli i da se nastavi naše druženje.
Staša je stigla da ostavi dosta iza sebe i želeli bi da to podelimo sa vama, jer znamo da je i vi volite.
Kad se završe sve ovozemaljske pripreme za nju i kad se malo saberemo, pripremićemo In memoriam za Stašu na blogu. Takodje, nastavili bi da vas obaveštavamo o ostalim aktivnostima koje planiramo: izložbu njenih crteža, čestitke, kalendar...
Staša i ja smo radile slikovnice koje bi želela da upriličim i publikujem. Takodje, kad budem smogla snage, daće Bog, da saberem sve što smo prošle i da to zapišem, zbog nje, zbog sebe i za Mašu. Volela bih da se to zapamti i da je se svi sećaju.
Priremili smo bedževe sa Stašinim potpisom koji će stajati u jednoj korpici na sahrani i koje bi želeli da stavite za uspomenu na jednu divnu našu dušu.

Mama

Preporuka za cvecaru

2010-09-25T17:57:00.001+02:00

Iz sveg srca preporucujemo cvecara carobnih ruku Ivana 063/ 22 4 77 6 sa Kalenic pijace.
On je umetnik u svom poslu, kod njega i paprat izgleda velicanstveno i moze da dostavi sve narudzbine na zahtevanu adresu. Mozete imati puno poverenje u njegov ukus, a cene su korektne.
Da bi se izvrsila dostava, ne mora da se naruci mnogo cveca, moze i 1 cvet.
Posto je porodica narucila kod njega cvetni aranzman, moze da donese i vas cvet istovremeno direktno u kapelu, platicete naknadno.

Ova preporuka je da bi vam se olaksalo vreme i angazovanje oko nabavke cveca.

Mama i tata

27. septembar u 12h

2010-09-24T10:08:00.010+02:00

Mama i tata
vas obaveštavaju da ćemo se oprostiti od naše Staki
u ponedeljak,27. septembra u 12h na Novom groblju.
Opelo će se održati u 12:30, a nakon toga ćemo se okupiti u restoranu ''Prostor'' (Ruzveltova 41) koji je preko puta Novog groblja.

Mislimo da bi vam Staša to ovako rekla:

,,Dodjite da se pozdravimo. Obucite se uobičajeno, ne volim crnu boju. Hvala vam na podršci i porukama za svo ovo vreme Ćao, sada imam neka posla. Vidimo se jednom!''

Sinoć, u 22.50 časova...

2010-09-23T10:08:00.002+02:00

Jutros su zvali iz bolnice. Saopštili su nam onu najgoru vest, vest koju niko ne želi da čuje, a naročito ne roditelji!
Sve je bilo uzalud?!...
Sva naša pitanja ostaju bez odgovora...

mama Svetlana

2010-09-15T23:52:00.005+02:00

Zelela bih da se zahvalim svima koji pisu i interesuju se za Stasu i za nas.Ne mogu da dodjem cesto do kompjutera, ali mi Rista i sestra prenose poruke. Jako mi je bilo drago da cujem da je pisalo drustvo iz srednje skole, bas me je zanimalo kako ste i sta radite, steta sto se na nadjosmo lepsim povodom. Ne mogu da pisem, ali mi mnogo znaci sto se javljate sa svih strana i sto me se setite. Svi ste mi u glavi, ali u mom srcu je sad haos i ne stizem normalno ni da mislim, a ne da pisem. Sve svoje vreme provodim sa decom, a noci su mi najteze, tada ni ne zelim za kompjuter. Veliki pozdravi za Anu, Ivanu, Milicu Popovic, Senu, Obradovica, Aleksandru, Danijelu, Gabi, sa Linom se cujem, cmok svima, izvinite ako sam nekoga zaboravila.
Hvala i ostalima <3

nisu nam rekli...

2010-09-15T23:16:00.003+02:00

Staša je već dugo vreme na respiratoru koji podržava rad pluća sa 10 %. Međutim, nisu nam rekli da se to od pre dve nedelje izmenilo, i to neprijatno! Sada aparat diše umesto nje, potpuno. To znači da su pluća otkazala. Potreslo nas je ovo saznanje, a sada takve vesti primamo mnogo teže. Sa svakom ovakvom vešću našu nadu poklopi nespokoj. Tresli smo se. Prema položaju koji zauzimaju u moždanom stablu, prvo se gase pluća, pa srce... Ne želim da razmišljam o tome. Ne sada. Još nije vreme.
Pomenuli su da bismo uskoro mogli da pričamo o tome koliko dugo je održavati na aparatu, ali mi smo rekli da svako radi svoj posao, kao i do sada, i da je reanimiraju ako treba, koliko treba, dokle god ima smisla, tj, dokle god srce kuca, ima nade. Tim pre što je na elektroencefalografu vidna aktivnost mozga. Nama nije trebao taj snimak jer vidimo njene reakcije.
Osim ovoga, Staša ima dobre rezultate. Čak su zenice počele da reaguju na svetlost! Nema nigde hematoma, a mesto gde su ugradili traheostomu polako zarasta. Transfuzija joj je prijala, što se vidi po boji kože i telesnoj temperaturi (nije joj hladno telo). Stabilna je već dva tri dana. Nema infekciju, i dobro jede. Uvešće joj i fizioterapeuta, (što nas je pozitivno iznenadilo, jer kada je ranije bilo reči o tome, rekli su da je to samo za pokretne, za one kod kojih to ima smisla...) i to da radi malo sa zglobovima, što će biti dobar dodatak svakodnevnoj masaži koju mi provodimo.

2010-09-10T21:41:00.002+02:00

Promene u Stašinom stanju su veoma brze, minimalne i vidljive jedino nama i doktorima. Zbog toga ne želim stalno da pišem na blogu jer bi ličilo na šalu. U međuvremenu, Staša je pobedila još jednu infekciju. Moram da priznam da je od pre dva dana počela da mrda glavom i ustima, da otvara oči, a jutros je, kažu doktori, gledala celo pre podne! Naravno da nam savetuju da ne pridajemo značaj tome jer, u njenoj situaciji promene su česte, itd, itd. Mi idemo dalje, naravno, i svaki micak nam puno znači. Nosimo hranu tri puta dnevno i dajemo naše terapije. Snimili smo Mašin glas na diktafon i pustili Staši - povećao se broj otkucaja srca. Pričamo joj, masiramo je, ljubimo, sugerišemo, i nadamo se najboljem.
Kada smo Maši pustili ranije snimljen Stašin glas, njena reakcija je bila potresna: ''Stakiiiii, pa to si ti?! Tako mi nedostaješ!'' I tu nam je rekla sve o njenim frustracijama. Sada je i Maši mnogo bolje, posvećujemo joj maksimalnu pažnju i rezultati se vide.
Zahvaljujemo se na komentarima i korisnim informacijama. Staša nije u stanju da se pomera, a kamoli da putuje negde na lečenje, a svakako ću otići na uvodno predavanje o Teta isceljenju.

bolje je

2010-08-30T18:03:00.002+02:00

Po ko zna koji put, bolje je.

Izborila se sa još jednom infekcijom, ovoga puta gljivičnom. Nije sjajno, ali je stabilnije, CRP je u opadanju (što je dobro jer je tri dana bio visok), dobila je eritrocite i krvnu plazmu (ako sam dobro zapamtio), i polako počinje unos manjih količina hrane, tako da nastavljamo sa starim terapijama i dodajemo ovu novu, koju je prepisao Bora genetičar. Svi su ljubazni, i najzad je neko od stručnjaka rekao da nemaju mnogo iskustva sa tumorima na mozgu i da ne žele da licitiraju. Pa to je nešto što smo znali na početku.

Nada, izgleda, zaista umire poslednja.

Pozdrav svima.

kritično

2010-08-29T16:39:00.003+02:00

Od petka je počelo da se pogoršava Stašino stanje. Zenica levog oka se bile proširila do maksimuma, i tresla se povremeno. Subota - povraćanje i odbijanje hrane, i dalje proširena zenica, povećan CRP ukazuje na infekciju ili nešto drugo. Nema temperaturu. Danas su nas dočekali doktori sa rečima: Nije dobro!

Ponovo gubi elektrolite, saturacija je ok, puls je ok, unos hrane na sondu je onemogućen jer odbija - povraća, pa će morati da uključe infuziju. Kažu da čekaju rezultate krvne slike, ali su rekli da treba da primi infuziju, što nam opet govori da nije dobro. Oni misle da je pitanje momenta kada će srce da otkaže.

Ne znamo. Mnogo puta su pogrešili, a Staša pokazivala da je nešto drugo. U svakom slučaju je veoma teško. Pogotovo što se trudimo da Maša ne oseti ništa.

U petak smo bili u Jagodini. Tamo živi Bora. Bora je genetičar. I, mada su mi genetičari govorili da ne mogu ništa da urade tim povodom, jer bi eventualno mogli da nešto urade samo pre rođenja a ništa posle rođenja, Bora kaže da može!!! Kaže da otklanja uzrok!!!!!!!!!! Saslušao nas je, pogledao rezultate, prečešljao pretke i moguće nasleđene gene, odredio gde je došlo do greške i dao recept za reprogramiranje. Vrlo jednostavno, brzo, bezbolno i besplatno (kada su deca u pitanju, radi besplatno, mada je i za odrasle smešno mala suma). Na žalost, Staša ne može da unosi hranu, pa samim tim ni to što je Bora prepisao.

Prosto, čuli smo da može mnogo toga da uradi, od začeća i planirane trudnoće, pa do izlečenja svih vrsta tumora. Mi to ne znamo, i ne znamo da li je tačno. Nigde se ne reklamira. Ukoliko neko želi da dobije broj Borinog telefona, neka zatraži u komentaru i neka ostavi meil adresu ili svoj broj telefona.

Traheotomija

2010-08-25T14:51:00.002+02:00

Operacija prošla rutinski, dobro i brzo.

Videli smo je, kažu da je dobro.

mama i tata

opet čekamo ...

2010-08-24T19:01:00.000+02:00

Operacija otkazana zbog prebukiranosti. Verovatno će sutra.

traheostoma

2010-08-23T19:36:00.002+02:00

Sutra, 24.08.2010.godine u 11h, predviđeno je da Staša ide na operaciju - ugradnja traheostiome. Trebalo bi da bude rutinska operacija u trajanju od desetak minuta. Termin je iznenada iskrsao i mi smo prihvatili, inače bi na programu bila za dve nedelje. Traheostoma će omogućiti bolje aspiriranje i mogućnost odlaska na kućno lečenje. Stašino stanje je stabilno već nekoliko dana, i ne pokazuje znake neurološkog pogoršanja.

2010-08-13T00:18:00.002+02:00

Staša je prošla desetodnevnu terapiju, i rezultati su joj dobri. Nema infekciju. Mada se pojavila temperatura, nije visoka, i rečeno je da temperaturu imaju sva deca u tom boksu i da će ih ohladiti. Moram priznati da su ljubazni i da se dobro staraju o deci. Šta se promenilo, ne znam. Isti ljudi ista ustanova, a mi kao sa marsa pali. Čak im odnesemo i poneki sok!

Sada treba da provere zašto se javila temperatura i da potom razgovaraju sa ORL stručnjacima radi ugradnje traheostome (kanile).

Staša spava i dalje, ali reaguje kad mi dođemo. Zamolili smo da joj naprave snimak magnetnom rezonancom, čim to bude moguće. Moramo da se suočimo sa rezultatima i vidimo presek stanja. Prema nekim sitnim pokazateljima kao što su treptaji, otpor mišića prilikom vežbanja i sl, nadamo se da ima pomaka na bolje. Nadamo se i šapućemo joj ono što pipistrela predlaže u svojim komentarima. To radimo već izvesno vreme, podržavamo njenu odluku i hrabrimo je.

Palanka

2010-08-11T22:22:00.001+02:00

Pored Staše, u susednom boksu na intenzivnoj, ležao je dečko iz Palanke, 12 godišnjak, snažan, krupan, imao je oko 70kg, svi smo mislili da je stariji. Imao je tumor u grudima i nisu mogli da ga operišu, zbog lokacije. Dobijao je čak i morfijum, jer ga je bolelo. Primio je prvu hemioterapiju i pozlilo mu je. Pričali smo ponekad sa njegovim roditeljima i dali broj telefona za Najdanove krugove jer imamo pouzdane podatke da su pomogli u jednom slučaju, a oni su blizu, i mogli bi da odu, čim mu bude bolje. Dobio je infekciju. Videli smo kroz staklo da se nešto dešava - roditelji su se odmakli, došlo je dosta lekara. Posle posete smo ih videli na klupi, ona plače a on telefonira. Pogledali smo sa Lana i ja i ćutke proživeli još jednom nama poznatu situaciju. Nismo ih ništa pitali. Sutradan je dečakov krevet bio prazan....................

04.avgust

2010-08-04T16:47:00.003+02:00

Seturacija je loša, tako da su je opet vratili na aparate... temperature nema, ali sad dalje sve neizvesno.... prima infuziju.

Sutra će da vide da li je to sve od centralnog sistema ili nije, oni misle da nije, već od one bakterije koju je imala.

2010-08-03T19:50:00.002+02:00

I dalje je na intenzivnoj. Stanje se pogoršava. Trebalo je danas da damo saglasnost da se ugradi traheostoma (kanila) kako bi se obezbedili uslovi za kućnu negu, jer bi se tako Staša manje mučila, bilo bi mnogo lakše da se aspirira, oslobodili bismo grlo stalnog iritiranja, i što je naj važnije, mogla bi da diše nesmetano, jer ionako diše veoma dobro bez aparata. Ali, ona temperatura koja je dugo prati je noćas bila čak 39 stepeni. Uspeli su da izoluju bakteriju koja to izaziva u urinarnom traktu, međutim, dok se stanje ne stabilizuje, neće niko da je operiše. Nestabilnost se ogleda i u slaboj razmeni elektrolita - gubi veoma mnogo natrijuma, a takvo stanje, opet, zahteva stalni nadzor i analize, pa ne mogu da je puste na kućno lečenje. Zenica levog oka je proširena...

Ne budi se kad dođemo, ne otvara oči, samo se na aparatu vidi kako puls raste kad je pipinemo ili kad joj šapućemo, i ide do 150 otkucaja! To nama govori da nas cica čuje. Mama je uspevala da se ušunja i kad nije termin za posete, ali su veoma strogi po tom pitanju, i ne puštaju. Prošli put je tako videla da su joj izbili i drugi zubić prilikom aspiracije, i da su ga bacili, ali mama ne bi bila mama kad ga nebi našla, makar i po đubretu tražila. Daju nam da donosimo hranu.

Pored uzglavlja smo videli adrenalin. Nisu nam rekli da joj daju, ali pretpostavljamo čemu služi.

Nadamo se da će bar još toliko izdržati da dođe kući.

Da nam nije Maše da nas vraća u kvazi normalno stanje,...

San

2010-07-31T12:23:00.003+02:00

Stasa spava vec dve nedelje. Od proslog javljanja kad smo nocu jurili na reanimaciju spava. Zasto toliko spava? Da nije doslo do nekog tezeg ostecenja zbog toga sto nije mogla da dodje do vazduha vise od sat vremena? U pocetku se retko budila, dok se u poslednje vreme budi sve cesce. Kada je izasla sa intenzivne u Tirsovoj, preselili smo se u novi stan. Ima temperaturu svo vreme[37.2-37.5], probleme sa disanjem, sa slajmom koji se spusta u pluca pa je aspiriramo redovno, stalno je na kiseoniku, ne zbog potrebe, [moze da bude i bez kiseonika] vec zato sto joj on koristi, kao da je na planinskom vazduhu, a ne moze da postane ovisnik.

Od tog vremena Tata ima strah da je hrani na sondu. Ispostavilo se da je opravdan! Ponovo joj je pozlilo i ponovo se gusila, ali ovog puta je to bilo drugacije - aspirirali smo je i dali kiseonika dok nije dosla hitna pomoc. Opet su bili neki zbunjeni, koji nisu cak ni usli u sobu, trazili su istoriju bolesti i cekali sta cemo da odlucimo: da li da idemo u bolnicu ili ne. Nasa dilema je bila - cimati je ponovo na intenzivnu i ostaviti, mogucnost da tamo umre sama, bez mame i tate ili ostati kuci, sa mamom i tatom i oprostiti se. Zasto smo uopste imali dilemu? Zbog njene diagnoze bolesti, zbog pretpostavke da otkazuje centralni nervni sistem i da su to simptomi koji neumitno ukazuju na to i da je kraj.

Prethodne noci Stasa nije dobro spavala, da bi se tog dana borila sa slajmom i disanjem. Ceo dan! Od 11h do predvece! Svo vreme kasalj, aspiracija, kiseonik, drzanje dlave u polozaju u kome moze da lakse dise...nije cak ni jela, ni pila vodu jer je to trajalo svo vreme.

Na kraju se iscistila pluca! Umor je savladao i zaspala je odmah. Ubacili smo novu nazogastralnu sondu koju smo prethodno izvadili jer smo mislili da ona pravi probleme. Proslo je neko vreme nakon obroka, kada su opet poceli simptomi.

Sta je presudilo da se odlucimo na intenzivnu negu ponovo? Nas, kao i sve ostale, cesto prevari dijagnoza Stasine bolesti i prvo sto pomislimo je: kraj, to je to. Medjutim, to je velika greska, koja moze da bude kobna pre vremena... U jednom momentu Mama pita doktorku iz hitne pomoci:

- Pa dobro, hocete li je pregledati?

- Sta da pregledam?

- Pa na primer nepce, da li su spusteni ili ne!

Doktorka uzlima lampu, stapic sa mukom gura u Stasina usta i konstatuje:

-Nepca imaju tonus! Nisu spustena.

RESENA DILEMA, ODMAH IDEMO U BOLNICU! Uvili je u cebe, tati u narucije i kreci...

Sada je tamo. Stabilna, nema temperaturu, ima sonde i plasticnih creva kao ronilac... Bila je svesna kada smo juce isli u posetu, komunicirali smo. Dise uz pomoc aparata i to moze biti problem. Nadamo se da nece, jos. Jos joj nije vreme. Sem toga, oko joj se vratilo u normalu, jedan zubic joj raste, drugi se klima, kosa joj raste tamnija, obrve i trepavice su se takodje obnovile i lome se kolike su. Porasla je! Jos je mrsava i sasvim iznemogla, ali radimo na tome. Da li su ovo neki drugi simptomi koji ukazuju da se nesto ipak desava u pozitivnom smislu?

Bili smo juce sa Masom. Presrecna je i stalno nam govori koliko nas voli.

Stasin Tata

noć 28.jul 2010.

2010-07-28T10:46:00.000+02:00

Noćas je hitna pomoć odvezla Stašu na Institut za majku i dete gde je primljena sa rečima, što ste došli, kad ste pacijenti Tiršove, zimus ste je izvadili odavde, pa što je onda niste vodili tamo?!?!?!
Institut za majku i dete treba zapaliti !!!!!!!!!! TO treba pohapsiti i ne dozovliti da rade takvi ljudi, kao da su kod Mengelea učili posao!!!!
Želim im SVIMA da im se isto desi, ni manje, ni više - samo ISTO!!!!!

Stašina tetka

poziv

2010-07-15T09:56:00.004+02:00

-Hajde, vreme je da zovemo bolnicu.
-Ne mogu. Zovi ti.
-Moraš, ne mogu ni ja da zovem!
-Nemam glas! Knedla mi u grlu!
Plačemo.
-Hajde, moramo da zovemo da vidimo kako je?
-Šta da pitam?
-Kako je, kako je prošla noć, jeli svesna, jesu li joj izvadili tubus...
-Daj mi telefon, ne mogu da ustanem.
Zvoni.
-Izvolite?
- Ovde otac Staše Mihić................................................... Kako je ona?
-Nepromenjeno.
-.................................................................Jeli svesna?
-Nije. Ali izvađena joj je tuba, diše normalno.
-Jeste li joj davali sokiće (tinkturu sigme i aleksinačku tinkturu) i homeopatiju?
-Gospodine, nemamo mi vremena da joj svakih pola sata nešto dajemo! Dali smo (sigmu), i nije povratila kao juče. Imamo drugu decu, teške bolesnike i moramo i njih da gledamo. Nije Vaše dete jedino (trudila se da bude ljubazna i da me ne povredi). Gledamo da je osposobimo i ako sve bude u redu, prebacimo na odeljenje da bude sa majkom. Mi stvarno dajemo maksimum.
-.....................................................Znam, znam. Hvala. Možemo li da dođemo pre posete da joj damo sokiće koje treba danas da primi.............................................................?
-Može, dođite pustićemo mamu neka da šta treba, neka je istrlja, a sad stvarno moram da idem.
-.................................Hvala Vam.
-Šta kažu? ..................................Dobro je. Spremaj se idemo. Još ima nade, osvestićemo je mi.
-Znam, ali dokle? Voleo bih da ide na magnet, pa da vidimo da li je đubre napredovalo, ili je kojim čudom isto. Možda se smanjuje? To bi mi pokazalo da li da je uopšte budimo i prolazimo kroz isto, ili da je pustimo da spava. Neću da se muči i da pati. Ako je i od Boga, mnogo je. Moramo na magnet!
-Gde? Opet kod njih? Pa ni jedan magnet ne urade dobro!!!!!
-Ma znam. Ali kako god, moći će bar nešto da se vidi. Ona je ionako bez svesti, a i tu je, nemoramo da je cimamo na privatnu kliniku... Hoću da znam!
-Ok. Idemo...

MI DELOICA

2010-07-15T09:28:00.005+02:00

Maša je sinoć prišla umornoj mami, koja se skupila na kauču, noseći plišanu pticu sa kojom se igramo svaki dan, poljubila pticu i rekla:" Nemoj da brineš, biće sve u redu. Biće sve u redu." I stavila lutku pored majčine glave, okrenula se i otišla u svoju sobu, ne očekujući da je mama stavi da spava, ne nadajući se da će mama da joj pročita priču ili opere zube. To uglavnom radi baka. Ili tata, ako ne zaspi pre nje. Nije htela da sedne između mame i tate!? Rekla je da joj nije tu mesto!? Pa čije je to mesto?
Ipak, Maša je juče bila srećna! Izašli smo u šetnju sa njom. Stalno je mahala rukama i poskakivala, skoro kao što je to radila Staša, često se mami obraćala sa:"Bako..." Bila je srećna jer je bila sa mamom i tatom, vozili smo se kolima, išli kod Lazarevića, kupili kiflice i kolače, ušli u indian shop i kupili ogrlicu i narukvicu, otišli u restoran da popijemo kafu i pojedemo kolače, jednostavno smo provodili vreme zajedno... A jesu li mama i tata zaista svo vreme bili sa njom? Jesu li bili iskreni u svojoj sreći? Jesu li uopšte bili srećni?
A kako bi i mogli da budu srećni kad im je prvenče na žrtveniku, nepomično, naduvenih poluzatvorenih očiju, pokriveno čaršavom, izbušeno, izranjavljeno, sa ogromnom tubom u jednoj nozdrvi na koju diše, i sa jednom malo manjom tubom u drugoj nozdrvi preko koje će, možda, opet jesti; sa braunilom na članku noge jer su svi zglobovi na rukama već modri od pucanja vene i još nezalečeni kremom od nevena i majčinim suzama? Da li se boji? Jeli joj hladno kao što joj je danas bilo kada smo je pipnuli za stopalo, a ne može da kaže? Da li je usamljena? Da li bi volela da je opet između mame i tate, da ih drži za ruke i trčeći ih vuče i viče :"Hajde opet da letimo..."
Mislili su da joj izvade tubus, ali avaj! Broj udaha je mali. Ne smeju. Čekaju da će možda maksimalna doza deksazona da malo smanji otok, pa da probaju da izvade tu tubu koju ne znam ni kako su ugurali, i da ugrade gastro stomu ( opet operacija!). Ali ne mogu u ovakvom stanju. Ukoliko deksazon ne odradi kako treba, uzalud sve. Šta onda?
Postoje dve opcije:
prva, da tuba ostane i da je priključe na aparaturu i održavaju u životu,
ili druga, da izvade tubu i da je puste kući.

U prvom slučaju će živeti na bolničkom tvrdom krevetu u intenzivnoj nezi, sama bez mame i tate i Maše, sa tubama u nozdrvama, sa iglom u nozi ili već negde gde još nisu boli, verovatno bez svesti, (ili, ako nas puste pored nje možda je i osvestimo, kao što smo to i do sada radili kad oni nisu mogli); ali pošto to ne može u nedogled, počeli bi razni problemi, kao što je dekubit (otvorene rane - raspadanje...), verovatno upala pluća... U drugom slučaju ide kući. Šta bi se tada dešavalo, ne zna niko, ali svi pretpostavljaju. Nije teško pretpostaviti.
A šta mi da radimo? Za koju opciju da se odlučimo? Dokle da je održavamo u životu i kako?? Gde da umre: kod kuće ili u bolnici? Hoće li se ponoviti ropac ili će zaspati i u snu otići? I to sve zavisi od deksazona koji bi trebalo da sutra pokaže efekat. Da li samo od deksazona?

I onda, jeli trebalo da budemo iskreni prema Maši, ili je dobro što smo se na smenu sklanjali od njenog pogleda i ridali što smo tiše mogli? A jesmo li mogli da ne plačemo kada sve, baš sve neumoljivo podseća na Staki: Novi Bg, Zemun, kej, Lazarević, ulice, prodavnice, pokreti, stvari, vazduh, to da nas je bilo troje pre Maše i da je Staša, koja bi, tek što se ispilila, znala da kada smo svi na okupu presrećno konstatuje mašući rukama, (baš kao što Maša maše):" mi deloica" (to je značilo mi dvojica, tj. kada smo zajedno)? Jesmo li mogli da bar za trenutak sklonimo misli od Staše, JESMO LI?
Nakon što nas je Maša stavila da spavamo, poljubila i rekla da ne brinemo, kako se osećamo? Da li nas grize savest što je Maki konstatovala da je opet rođendan, jer smo joj kupili kolače? Da li se kolači jedu samo kada je nekome rođendan, kao što to Maša misli?
Opet smo izneverili Mašenjku: nismo poslušni - još ne spavamo.

reanimacija

2010-07-13T22:56:00.002+02:00

Nismo dugo pisali ništa na blogu. Povukli smo se u sebe posle otpuštanja kući nakon započetog i prekinutog petog ciklusa hemoterapije. Kao da se krijemo od onoga što su svi rekli da je neizbežno. Krademo vreme. Hoćemo da smo zajedno. Nismo više u lošim međusobnim odnosima. Volimo se. Sve više vremena provodimo u sećanju na lepe trenutke, a kad malo bolje pogledamo, svi su bili lepi...
Rekli su nam na radiologiji da više ne mogu da nam pomognu. Nikako. I rekli su da možemo da idemo kući. I otišli smo kući. Nismo čak ni bili tužni. Ne. Naprotiv, nešto nam je dalo ponosa i snage, opravdanje da sami nastavimo, da ne slušamo više glupe rečenice i bezvredne konstatacije ponavljane bezbroj puta. Bili su vrlo predusretljivi, snishodljivi do uvredljivosti, kao loši đaci koji ne moraju da rade završni ispit. To će neko drugi da uradi.
Jutros, noćas, u pola dva, nakon završenog unosa hrane, usledio je najgori dan u ovoj jebenoj bolesti. Staša je ostala bez daha, počela je da se davi, da me gleda desnim krupnim okom na kome je pukao kapilar, i da vapi za vazduhom. Prestala je da diše! pomislio sam da je to kraj. Ropac!!!!! Nema snage ni da diše a kamoli da plače! Telo mlitavo, mršavo, tako mršavo da mogu da osetim svako rebro, tako mlitavo da glava pada u nazad, ruke i noge vise kao kod polužive antilope koju je leopard odvukao na drvo i koja bespomoćno visi a opet, takva želja za životom u tom polupogledu koji sam uhvatio u deliću sekunde dok sam je drmusao... Trajalo je to. Nismo znali šta da radimo. Niko nas nije obučio. ni hitna pomoć nije znala šta da radi pa su rutinski odradili ono što su znali. mislili smo zaista da je kraj! Užas! Da odlazi... Ali, rekli su da će samo da se ugasi i da prestane da diše!!! Šta je sad ovo? Niko OVO nije pominjao, bre! U jednom momentu smo pomislili da, ako je to to, onda bolje da ostane kod kuće, da je sa mamom i tatom, da je mi ispratimo. Ludilo! A onda ipak sumnja... Pa Hitna pomoć... urgentni centar... nezainteresovano spori, tek probuđeni medicinski radnici... reanimacija... aspiracija do krvi... povraćanje... defekacija...sečenje dečije spavaćice hirurškim makazama... ropac svo vreme... skener... skok temperature do 40... puls 195... izbacivanje roditelja, da valjda ne kukaju kad bi gledali odlazeće dete u mukama... Trajala je agonija dugo, beskrajno. A onda, divan jedan doktor, anđeo. Miran, tih, stručan, pojavio se niotkuda i kao da je rekao ne brinite, prepustite dete meni, biće sve u redu.. Kaluđerović se zove. Slučajno? Objasnio nam je šta su uradili i da je do toga došlo nakon prelivanja sadržaja iz sonde u pluća! OPET LEVO PLUĆNO KRILO! Kako je to moguće? Ni to nam niko nije rekao, to, da postoji i takva mogućnost. Pa zar sve, baš sve moramo da učimo na Staši?Kako sada da je hranimo? Zar mi da je udavimo? A šta ćemo sa našim strahom? Ima li taj Bog samilosti prema napaćenoj duši? Ima li Te, uopšte?
Sada je na intenzivnoj nezi u Tiršovoj. Stabilno, kažu. Videli smo je. Svi su ljubazni kad saznaju o čemu se radi. Neću da budu ljubazni! Neću da nas sažaljevaju! Hoću da sve bude po starom. Svi hoćemo!
Možda će sutra da joj vade tubus iz pluća. Kažu, zavisi od nje. To govore od samog početka njene bolesti, to da sve zavisi od nje. Pa bre, kao da je ona to odabrala. Kao da je ona onaj koji kažnjava i kažnjenik istovremeno.
Izdržaće cica i ovo, i još ko zna koliko. Imamo mi našu Srđanu, Sigmu, a sada i aleksinački napitak. Imamo nas i našu ljubav. Imamo veru i nadu.
Imamo i sve vas. Zar je malo?

prekinuta 5. hemioterapija

2010-06-30T11:32:00.002+02:00

Stanje lošije nego juče!
Prekinuta hemioterapija za danas. Maksimalna doza Deksazona.

Zato joj skače pritisak :( večeras je 130/90

Peta hemoterapija

2010-06-29T16:38:00.001+02:00

Staša je stabilno, u bolnici je i počela je danas da prima 5. hemioterapiju.

Verovatno će ostati u bolnici preko vikenda, jer bi trebalo da počnu sa zračenjem od ponedeljka.

17.jun 2010.god.

2010-06-16T19:48:00.003+02:00

2010-06-15T10:20:00.002+02:00

Dragi blogeri,

malo nam je lakše sada kad Staša ponovo pokazuje znake poboljšanja. Posmatrajući je, rekao bi neko ko je nije video, šta je tu bolje?Ali, dešavaju se stvari koje nas ponovo dižu. Iz dana u dan popravlja se raspoloženje, javlja se volja (dozvoljava tati da je masira, da je nosi, traži da joj skinemo sondu i obećava da će piti više vode na usta, drži glavu kad je podižemo, manje je ljuta, bolje spava noću, juče je čak rekla da joj se spava i tražida da baš tata legne pored nje što odavno nije bio slučaj, bolje govori - sa viša snage, razgovetnije, a uopšte nije mogla da govori od ugradnje šanta), apetit raste, pogled i pažnja su usmereniji, krvna slika i biohemija su joj bili odlični (danas radimo novu krvnu sliku), a disanje koje nas je panično držalo u strahu od najgoreg, normalizuje se . Sve u svemu, hemio terapija ponovo daje rezultate i nadamo se da ćemo uspeti da dođemo u stanje da može da se primeni radioterapija. Shodno tome, primenjujemo malo drugačiju taktiku - usredsredili smo se na to da homeopatija nastavi sa balansiranjem akutnih stanja histerije, nepravilnog disanja, gutanja, uznemirenosti i dovede do ravnoteže i pomogne životnoj sili, a da mi preko ishrane, čitanja kjiga, muzike (i možda kućnog ljubimca), masaže i ljubavi, podignemo imunitet i da ga održavamo u dobrom stanju, jer će trebati i za teške terapije koje slede, i za mogućnost da se organizam sam bori, a i za eventualno putovanje u neku kliniku u inostranstvu.

U međuvremenu, čekamo konkretniji odgovor iz klinike Burzinski. Jeste preliminarno rečeno da nam je potrebno otprilike 30.000 dolara, ali moramo da znamo koliko tačno košta ceo tretman, koliko je potrebno za prvu ratu,koliko rata ima i u čemu se tačno sastoji terapija, kako bismo to mogli da prezentujem onkologu koji je vodi radi saglasnosti i usaglašavanja, (ali i da precizno znamo koliko nam je novca neophodno!). Raspitujući se o pomenutoj klinici, došli smo do, kako tvrde prijatelji koji su radili kao hirurzi u Hjustonu, specijalizovane dečije klinike sa vrhunskim ekspertima, takođe u Hjustonu, pa smo se i njima obratili. Obratili smo se takođe i još jednoj specijalizovanoj klinici u Darmštatu, koja sarađuje sa klinikom iz Hajdelberga (od koje smo dobili negativan odgovor), ali koja ima veće potencijale, bolje mašine, i iskusnije doktore.

Očekujemo odgovore.

Zahvaljujemo na svakodnevnim uplatama koje stižu na račun, kao i na podršci koju nam dajete. Veći deo prispelog novca odvajamo za lečenje u inostranstvu, a manji za svakodnevne stašine potrebe ( prvenstveno u dodacima ishrani, koji na mesečnom nivou iznose oko 50.000, dinara).

Trudićemo se da češće dajemo obaveštenja, ali prosto smo sa svakim padom sve više samleveni i sve nam više vremena i snage treba da se podignemo. Sve smo nervozniji i napetiji, a i kada bismo se javljali svaki dan, mogao bi neko da pomisli da smo neozbiljni - čas je dobro, čas nije! Zbog toga čekamo da se malo stabilizuje (uvek je prijatnije čuti dobre vesti) i tek onda to objavimo.

Sa nadom i verom u bolje sutra, Lana i Risto.

10.jun

2010-06-10T15:01:00.001+02:00

Noć je protekla mirno.
Stanje stabilno. Krvna slika dobra.

Idemo dalje!

Stanje nestabilno

2010-06-09T20:20:00.002+02:00

Staši se stanje pogoršalo.
Otežano diše, u nepravilnim intervalima, sa čestim dugim pauzama, Pospana je, opet je povraćala, pa smo izvadili sondu, jer je možda ona pravila problem.
Stanje jako neizvesno! Sve ukazuje da njeni trenutni problemi dolaze iz CNS, što bi značilo da više niko ne može da uradi nešto značajnije. Pozvali smo BelMedic, doći će da joj daju infuziju. Sa doktorkom Srđanom smo non stop na vezi. Dragoceni su nam njeni saveti, saosećanje i bezrezervna podrška.
Teška noć je pred nama. Ne damo se, nije prva.

Ostaje nam da se i dalje molimo Bogu.

Facebook grupa za pomoć

2010-06-07T12:46:00.002+02:00

Otvorili smo grupu na Facebook-u za pomoć u prikupljanju para za terapiju iz Hjustona, možete se priključiti ovde:

http://www.facebook.com/photo.php?pid=1417627&op=1&o=global&view=global&subj=132973710047462&id=1037638900&ref=pf#!/group.php?gid=132973710047462

Ovde ćemo i dalje pisati, pa možete pratiti daljnja dešavanja.

Hvala vam još jednom na nesebičnoj podršci i pomoći koju nam pružate!!!!

Stašina tetka

Četvrta hemioterapija

2010-06-06T13:11:00.005+02:00

Staša je primila 4. ciklus hemioterapije i došla je kući. Ne oseća se dobro, veoma sporo i nerazgovetno priča, neraspoložena je i ne želi nikoga u svojoj blizini, osim mame. Odbija hranu (kome bi i bilo do jela u takvom stanju?), i ono malo što pojede, povrati. Prima Dexason, krvna slika je bila odlična pre otpuštanja iz bolnice. Zbog nedovoljnog unosa tečnosti i hrane, prinudjeni smo da joj opet plasiramo nazogastičnu sondu. Ponovo je izgubila na kilaži, ima 15.5 kg, na početku ove golgote imala je 19.5 kg. Molimo se Bogu svakodnevno da sve bude kako treba.

p.s. Trebaju nam preporuke za pouzdanog i proverenog kliničkog psihijatra koji se bavi hipnozom.

tata Rista

Hvala svima za podršku

2010-06-02T23:28:00.001+02:00

Hvala svima za podršku koju nam dajete, to nam puno znači. Kad posustanemo, tu su prijatelji da nas podignu.

Dr Bekić je vrstan stručnjak, čovek pun razumevanja i otvoren za saradnju. Daće sve od sebe da Stašu ponovo dovede u stanje kada može da primi radioterapiju. Predložio sam mu da pogleda ono što nude sa klinike Burzinski iz Hjustona, jedine klinike koja nam je pozitivno odgovorila. Njegov profesionalni stav je da ne dodaje nepoznatu terapiju u već proveren protokol, ali da će pogledati o čemu se radi. Ne želim da insistiram na bilo čemu, pogotovo ne na nečemu o čemu nemam pojma, i ne bih želeo ponovo budem taj koji se hvata za slamku, ali ću se truditi da i tu slamku stavim na raspolaganje, pa neka stručnjak proceni. Nikad se ne zna.

tata Rista

magnetna rezonanca 31.o5. 2o1o.

2010-06-02T11:43:00.003+02:00

Magnetna rezonanca je potvrdila loše stanje u kome se Staša nalazi. Na snimku se vidi da je tumorska masa uvećana i da se proširila po stablu.
Očajni smo!
Trenutno se Staša nalazi na Institutu za radiologiju, i prima četvrtu hemioterapiju. Trebalo je da prima zračnu terapiju, ali je moždano stablo pod otokom, i ako nastavi da otiče, što bi se najverovatnije desilo tokom zračenja, došlo bi do gušenja. Pošto je prethodno dobro odreagovala na hemio terapiju, postoje nade da će to opet da se desi i da je ponovo dovede u stanje da može da primi radio terapiju (ukoliko tumorske ćelije nisu postale rezistentne (otporne) na hemioterapiju!).
Kod meduloblastoma jedino zračna terapija može da da neki rezultat, i postojao je dobar momenat kada je bila u stanju da primi radioterapiju, ali sam tada insistirao da odložimo zračenje misleći da sam našao bolje rešenje, i da jačanjem imuniteta i alternativnim metodama možemo da pobedimo opaku bolest. Trebalo je tada uraditi snimanje magnetnom rezonancom, verovatno bismo sada imali drugu stvarnost. Ovakvim stavom i željom da prođe bez većih oštećenja koja mogu nastati daljim tokom lečenja, ugrozio sam Stašino ionako teško i neizvesno stanje i izlečenje.
Prolazimo kroz sukobe, optuživanja, rastrojenosti, koristimo lekove za smirenje, sa polovičnim učinkom.
Ovaj udarac je bio podjednako užasan i težak kao i prvo saznanje.
Videvši protivnika, Lana je odlučnija u nastavku borbe, dok je mene samlelo. Osim bola koji bi osećao svaki roditelj u ovakvoj situaciji, grize me pomisao da je propušten dobar momenat, i to mojom krivicom.
Nemam mira.
Uprkos svemu, nada postoji i dokle god je tako, nećemo prestati da skidamo zvezde sa neba.

tata Rista

Pogoršanje posle druge operacije

2010-05-30T21:06:00.002+02:00

Staši se stanje rapidno pogoršava! Stalno plače, teško, sporo i nerazgovetno govori i odbija da jede.

Odbija saradnju i komunikaciju. Urušavamo se.Taman je bilo bolje....

Sutra joj skidaju konce i ide na magnetnu rezonancu, a u utorak na radiologiju - nastavak terapije zračenjem.

mama i tata

Opet bolnica....

2010-05-23T10:59:00.002+02:00

U poslednjih 7 dana Staša je bila mrzovoljna, neraspoložena sa bolovima u čeonom delu. To je kulminiralo juče sa učestalim povraćanjem i izrazitom pospanošću. To su znaci na koje su nas doktori upozoravali i nakon konsultacije uradjen je CT glave i na osnovu njega je utvrdjen hidrocefalus (slabo oticanje likvora iz glave, nakon čega nastaje gomilanje i stvaranje pritiska u glavi) .
Zadržana je odmah u KBC na neurohirurgiji (tamo gde je operisana prvi put) i imala je visoku temperaturu, primila je manitol i nešto protiv temperature. Jutros je ponovo operisana i ugradjena je cev koja odvodi tečnost iz mozga do stomaka.
Operacija je završena danas nešto pre 10h, ali se još uvek nije probudila iz anestezije. Doktori nisu optimisti, ali mi činimo sve da se ona probudi.

Osećamo se grozno i bespomoćno!

mama Lana i tata Rista

preseljenje - pomoć

2010-04-23T23:17:00.003+02:00

Lana i Staša su u bolnici, čekamo da počne terapija zračenjem.

Risti bi pomoglo ako bi neko mogao da dodje i pomogne mu oko preseljenja stvari iz garsonjere u stan koji su iznajmili.... Hvala unapred svima!!!!

Poseta vrtiću

2010-04-16T21:56:00.006+02:00

Staša sve bolje jede bez sonde. Jedini problemčić, koga sve bolje savladava, je gutanje vode. Ozbiljan problem je gutanje sigme! Jednostavno je toliko peče da moramo da razređujemo sigmu i da je dajemo u manjim količinama i kad joj nije vreme. Nakon nekoliko dana postigli smo kompromis : Dva puta dnevno ćemo stavljati sondu zbog davanja sigme. Shvatila je koliko je to važno i pristala je na to. Sve je neuporedivo lakše kada joj objasnimo. Tata je položio ispit iz plasiranja sonde - uz zagrevanje, podmazivanje maslinovim uljem, sporim tempom kao i identifikovanjem sa ben tenom ili wingsicama, sve ide glatko.

Juče pre podne Staša pita, onako kao usput, neobavezno:"Tata, šta misliš da se prošetamo malo pored vrtića?" Pošto vrtić trenutno nije tako blizu da se šeta u okolini, tata shvati poruku i uzvrati:"Da li bi volela da uđeš u vrtić i vidiš se sa drugarima?" "DAAAAAAAAAA! Jel možemo odmah?" "Ne znam, moram da proverim." Tu je tata hteo da dobije na vremenu, da se konsultuje sa mamom i razmisli da li je prerano? Kako će reagovati drugari i drugarice kada je vide u invalidskim kolicima i bez kose, i kako će to delovati na nju? Treba li potvrda od pedijatra?... Tata je procenio da je vreme! - Nema sondu (koja je delovala ponižavajuće), bolje se oseća, razgovetno priča pa mogu da je razumeju (što je u dosadašnjoj konverzaciji bio krucijalni problem), ima potrebu da ih vidi i da se socijalizuje, a sem toga deca iz njenog kolektiva su sjajna, kao i roditelji i vaspitačice, i svi zajedno daju neverovatnu podršku. Zvali smo vrtić i dogovorili za danas. Bilo je dirljivo. Deca nisu mogla da sakriju svoja iznenađenja, poneki strah i znatiželju, ali su je prihvatili bez izuzetka! Okružili su je i pričali dugo. U početku je bila u kolicima a kasnije na krevetiću i na stolici. Ostala je do kraja na radionici, ali kapu ipak nismo skinuli." Tata, hoću i sutra da dođem!" "To je lepo, ali sutra je subota, vrtić ne radi." Malo je bila razočarana, ali je palo obećanje da ćemo češće dolaziti, naročito sa dolaskom lepšeg vremena. Na izlasku je zamolila tatu da je provoza po zadnjem dvorištu vrtića, pokazala mu tajni prolaz na brdu (kroz koji je tata, naravno, provezao kolica), molila tatu da jure kolicima (što tati nije bilo teško), i da se popnu na još jedno brdo odakle se dobro vidi okolina (popeli se). I tati je ovo mnogo značilo...

Rekla je da je bila uzbuđena prilikom dolaska i da zamalo nije zaplakala. (I tata)

Sonda i braunila pred treću hemijoterapiju

2010-04-09T09:16:00.006+02:00

Juče smo izvadili sondu pre nego što smo otišli u bolnicu na treću hemioterapiju.

Mislimo da će to doprineti ubrzanom oporavku. Nema velikih smetnji oko gutanja, čak i vodu guta da se ne zagrcne. Od juče je bodu, pokušavajući da stave braunilu, još nisu uspeli iako su više od 10x pokušavali. Nije li to još jedan znak da ne treba da nastavimo sa terapijom zvanične medicine?!

Staša se dobro oseća i veoma joj prija to što nema sondu!

tata Rista

Stašini crteži ovih dana :)))

2010-04-07T00:00:00.001+02:00

Crtež Leptir sa antenama, misli na antene multifrekventnog oscilatora (Rudolfa Vojnića), sa kojim je zračimo.

Crtež gde šutira u stomak Dr

Na crtežu gde leži na krevetu, nacrtala je Natašu koja radi Rekonekciju sa njom.

Dinosaurus i Cvet sa naočarima je nešto što je oduvek volela da crta i da se igra!

USKRŠNJE VESTI !!!

2010-04-06T12:10:00.002+02:00

Nakon uporedjivanja poslednjeg CT (skenera) sa prošlim od 29.01.2010., dr Dana konstatuje da se čuda ipak dešavaju!!!

Mrtva tumorska masa je prepolovljena!!!

Predlaže da se izvadi nazalna sonda i ugradi želudačna stoma.

Šta više reći?!!!!

Mnogo smo sretni zbog te vesti, a i zbog činjenice što to možemo da podelimo sa vama!

mama Svetlana i tata Rista

Uskrs 2010.

2010-04-04T18:24:00.003+02:00

Hristos Voskrese svima!!!

treća hemioterapija

2010-03-27T09:41:00.016+01:00

Hjuston
http://www.burzynskiclinic.com/ph/index.html

Dr Burzinski kaže da ima uspeha u lečenju svih oblika kancera, naročito glio i medulo blastoma. U pitanju je hemioterapija, koju određuje nakon dobijenih rezultata analize krvi (koja se radi u Londonu), a koju bi trebalo da provodi naš lekar. Belmedika je poslala tehničara koji je prema uputima iz londonske laboratorije, uzeo krv i u petak je poslali za London. Čekamo rezultate.

Njujork
http://childrensnyp.org/

Ovde smo kontaktirali dr Boockmara, kome još treba i lično da se javimo, preko prijatelja u New York-u.... pošto nemamo još uvek kod sebe nov snimak skenera, ne možemo da mu pošaljemo, pa da nam da svoje mišljenje.

Moskva
http://www.doctor-borisov.ru/index.php?id=2&L=4

Dr Borisov je bio u Beogradu i rekao da tek kad ozdravi treba da ide u Moskvu. Bio je kratak i prilično neodređen u tumačenju dijagnoze i nekih predviđanja.

Dijagnostički centar Zemun
http://www.dc-zemun.com/

u sredu 24. marta je radjen CT (skener glave) , koji nije dobar, ali ne znamo kakav je u odnosu na skener od 29.01.2010. Nismo dobili ni CD snimak. Mi smo zaboravili da tražimo, a oni nisu ponudili. Sutradan je snimak već bio izbrisan. Niti je ko rekao da će ga brisati, niti su pitali roditelje, tako da ga imamo samo na foliji (kao rentgen snimak). Juče smo iz Tiršove uzeli snimke, među kojima je i CT glave od 29.01.2010., a sa Onkološkog instituta CT glave od 24.03.2010., i odneli neurohirurgu koja je operisala Stašu, da uporedi snimke i da preporuku. Nevoljno čekamo današnji dan, ali sa adutom u rukama!

Naš adut je stašino stanje. Toliko je dobro (grizem se za usnu) da se graniči sa neverovatnim! Svakoga dana u svakom pogledu... Već dva dana vežbamo hodanje ( na njenu inicijativu), juče se sama pridigla u sedeći položaj, tražila je da joj skinemo pelene i dva puta je piškila u nošu. Brine to što je uveče,a sada i ujutro, boli glava. Neće ili ne može da nam objasni kakav je bol, ali je tada veoma razdražljiva.

Treća hemio terapija je odložena zbog pojave gljivica, iako je dermatolog napisao da terapija može da se provodi...

Zajedno smo, kod Laninih roditelja, tako da je Maša veoma srećna. Često se njih dve igraju zajedno, a Maša sada hoće da ide u krevet kod Staše.

tata Rista

Stefane - hvala!

2010-03-21T09:37:00.003+01:00

Juče je Staši stiglo jedno pismo na listu iz djačke sveske, od jednog Stefana iz Subotice, sa toplim rečima podrške!
Veoma iznenadjeni, shvatismo da je ovde na postu gde je ostavljen račun, ostavljena i adresa.... jedan Stefan se snašao i poslao Staši pismo.

Stefane, ne znamo ko si, ali beskrajno ti hvala!!!!

Staša sa svojom porodicom :)

novitet

2010-03-19T17:34:00.001+01:00

Danas sedimo i lagano mašemo desnom rukom!!! Traži da ide napolje i kaže uskoro će da ustane :)
Sledeće nedelje ide na skener glave, a u četvrtak 25. marta na treću hemioterapiju.

U isčekivanju CT snimka

2010-03-17T19:47:00.007+01:00

Pošto se plašimo uroka, nećemo vam reći da je Staša dobro, iz dana u dan sve bolje i bolje, da se to naročito odnosi na njeno mentalno stanje. Nećemo vam reći da želi da se igra, da crta, da piše, da slika, da vežba i da joj nedostaje Lara, drugarica iz vrtića. To sve nismo objavili radi uroka, ali vam pišemo da smo imali proveru imuno sistema na osnovu kojeg smo najzad dobili predlog za ishranu, koja će dovesti do izlečenja.

Krvnu sliku ćemo znati sutra, ali se nadamo da je dobra.

25. marta treba da ide na treću turu hemioterapije, a pre toga treba da se uradi skener glave, koji sa nestrpljenjem i zebnjom očekujemo.

mama i tata

Loša noć

2010-03-11T22:36:00.004+01:00

Sinoć je bilo jako loše. U bolnici su počeli da joj smanjuju Dexazon, da bi mogli da joj daju kad bude trebalo i da deluje.... ali sinoć je bilo jako loše, imala je jake bolove u glavi i stomaku.... posle pola sata su zvali bolnicu i rekli su da joj daju Dexazon. Posle davanja joj je bilo bolje i smirila se malo. Imala je mučnine i povraćanja. Pomerila joj se sonda, pa su morali da zovu nekoga da je namesti. Žena je bila jako ljubazna i ostala puna dva sata, namestila sve i objasnila šta sve treba. Ima gasove, pa sad smanjujemo unos žitarica.
Nadamo se da će joj sad biti bolje i da će ova noć biti mirnija. Treba da se uradi krvna slika i do sledeće ture snimak glave... ako sve ostane kako je na početku dogovreno.

Posle druge ture hemioterapije

2010-03-09T18:23:00.001+01:00

Evo opet jedne kratke vesti jer nemam vremena da sednem i napisem malo podrobnije, kao sto bih hteo. Stasa je iznenadjujuce dobro podnela prvu, a evo i drugu hemioterapiju! Kod kuce je od juce. Koristimo jos terapija osim hemio. Nabavili smo i multifrekventni oscilator od Rudolfa ("oteo" sam mu masinu koja je bila na atestiranju na Masinskom fakultetu!) i stavili u redovan tretman. Stasi se vracaju neki tikovi, stanja, momenti, probava i sl. koje je imala pre nego sto se ovo desilo! Mislimo da je to dobro. Ne smemo da se radujemo. Ne jos. Nocas je spavala skoro celu noc.
To sto ne stizem da se javim, posebno pojedincima koji cine cuda, ne znaci da sam zaboravio sta sve cinite za Stasu. Zahvalni smo vam do neba, i nikad to necemo zaboraviti. Jednostavno, raspored casova je takav da nema predaha. Retko idem na posao (gde mi je komp), a radim nocnu i jutarnju smenu ful. Ostalo vreme sam takodje na raspolaganju za nabavke i sve ostalo, na zalost u ostalo spada i Masa.
Maso ljubavi, izvini.

tata Rista

Posle prve ture hemioterapije

2010-03-02T20:58:00.005+01:00

Stašino stanje je promenljivu iz dana u dan, kosa je počela da joj opada na potiljku.... Danas je u Subotici na drugoj turi zračenja visokofrekventnim multioscilatorom.

Sutra u četvrtak treba da se javi u bolnicu na drugu turu hemioterapije.

Odradili smo dve ture terapije Rudolfa Vojnića Tunića sa visokofrekventnim multioscilatorom (protok materija unutar tela)

http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2006/05/24/srpski/V06052301.shtml

AVASTIN !!!!

2010-02-24T20:15:00.004+01:00

Našli smo lek za ovu vrstu tumora - zove se AVASTIN !!!!

Nadjite mi da li ima negde kod nas u Srbiji da se to radi !!!!!!!!!!!

Ovde sam nešto pronašla:
http://www.sciencedaily.com/releases/2009/11/091117102048.htm

citat:
"...a new and better therapy for glioblastoma multiforme (GBM), a common type of brain cancer that has not responded well to currently available therapies...

"We believe that infusing Avastin directly via the cerebral arteries deep into the site of the brain tumor may help to kill off the cancer cells hiding within the tumor and adjacent brain tissue..."

ScienceDaily (Nov. 17, 2009) — Neurosurgeons from NewYork-Presbyterian Hospital/Weill Cornell Medical Center performed the world's first intra-arterial cerebral infusion of Avastin (bevacizumab) directly into a patient's malignant brain tumor. This novel intra-arterial (IA) technique may expose the cancer to higher doses of the drug therapy, while possibly sparing the patient common side effects of receiving the drug intravenously (IV) or throughout their body.".

Prva ovakva operacija je radjena u

NewYork-Presbyterian. The University Hospital of Columbia and Cornell.

http://nyp.org/news/hospital/intra-arterial-avastin.html

Javite odmah šta nadjete!!!!